header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Српкиња која се борила за Веру - покојна Љиљана Пећанац - Поповић (видео) Штампај Е-пошта
понедељак, 19 фебруар 2018

Поводом прилога „Свим српским изродима и вероиздајницима на знање - овако Српкиња брани Веру!“, који смо објавили 16. фебруара 2018, јавио нам се син ревнитељке са снимка следећим писмом:

+ + +

Помаже Бог,

везано за ваш текст http://borbazaveru.info/content/view/10385/1/ од 16 фебруара 2018 године и ваше жеље да сазнате идентитет Српкиње која је учествовала на скупу о екуменизму, потврђујем да је то моја мајка Љиља Пећанац – Поповић.

Она је била духовно чедо старца Тадеја Витовничког. Упокојила се 24. јула 2015 (навечерје Иконе Пресвете Богородице Тројеручице). За живота је била велики помоћник свим бедним и невољним, и такорећи све своје што је имала је делила са сиромашнима, помагала и обилазила манастире и монаштво и свештенство. Велики је противник била свих измена и модернизама које су донела ова скорашња смутна времена.

Гостовала је у разним радио емисијама и скуповима везано за здраву исхрану и здрав духовни живот.

Срдачан поздрав и срећан и миран почетак поста

Иван

 

 

+ + +

Од Уредништва:

Боже духова и сваког тела, који си смрт победио и ђавола сатро, и живот свету Твоме даровао; сам, Господе, упокој душу преминуле слушкиње Твоје Љиљане, у места светла, у места цветна, у месту одмора, одакле је одбегла свака болест, и жалост и уздисање. Сваки грех што је учинила, било речима, или делима, или помислима све јој опрости, као благ и човекољубиви Бог, јер нема човека да живи а да не греши. Ти си једини без греха; правда је Твоја правда вечна, и реч је Твоја истина. Па Те молимо спомени, Господе, упокојену слушкињу Твоју Љиљану, која је у нади на васкрсење, и живот вечни, у побожности и вери живот свој завршила, и опрости јој свако сагрешење вољно и невољно, која је сагрешила речима и делима и помислима. И усели је у места светла, у места спокојна, и места одмора, где нема болести, брига и уздисаја. Него се светли светлост лица Твога, и где се од века веселе сви Свети Твоји: даруј њој и нама Царство Твоје, и наслеђе неизречених и вечних добара Твојих, и насладе Твога бескрајног и блаженог живота. Јер си Ти живот, и васкрсење, и покој преминуле слушкиње Твоје Љиљане, Христе Боже наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним Твојим Оцем и пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и свагда и кроза све векове. Амин.

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 19 фебруар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 6 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.