header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow АНТИЕКУМЕНИЗАМ arrow У Руској Цркви почела са радом Црквено-народна комисија за испитивање кршења канона и Типика
У Руској Цркви почела са радом Црквено-народна комисија за испитивање кршења канона и Типика Штампај Е-пошта
субота, 24 фебруар 2018

 Занимљива ствар се десила у Руској Цркви. Новооснована Комисија+ за испитивање кршења црквених канона и типика поднела је 12. фебруара пријаву црквеном суду Московске епархије против свештеника који је учествовао на римокатоличким "Молитвеним седминама за јединство кршћана". (Подсећам да и наши свештеници и епископи већ годинама учествују на истим перформансима).

Ево дописа Црквено-народне комисије из Москве:

+ + +

Црквеном суду Московске (градске) епархије

Захтев поводом црквеног прекршаја

Двадесет четвртог јануара 2018. године члан Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије, свештеник Алексеј Дикарјев, учествовао је на догађају одржаном у московској "католичкој" катедрали Безгрешног зачећа, који су организатори назвали "годишње богослужење у оквиру Молитвене седмине за јединство хришћана". (http://cathmos.ru/content/ru/publication-2018-01-25-09-26-22.html#.WnNxvNJl_cs )

Током овог сабрања отац Алексије је произнео молитвену прозбу, неку врсту "јектеније", коју је довршио својом молитвом "католички" надбискуп Паоло Пеци, а такође је прочитао Јеванђеље и одржао беседу. Други учесници догађаја, који су такође призносили „јектеније“, били су представници лутерана и пентакосталаца. Постоји и видео снимак овог догађаја.

У свом говору, отац Алекије је рекао: "Нажалост, снаге таме су продрле и међу ученике нашег Господа Исуса Христа. <...> Господ <...> је предвидео да ће Сатана ући међу њих и посејати поделе и неслагања међу онима који
исповедају име Христово. <...> Како се могло десити да за две хиљаде
година хришћанство, ријеч Божија, није могла тако дубоко продрети у људска срца да би љубав коју проповеда Господ превазишла мржњу и поделе чак и међу самим хришћанима?“ Овде постоји погрешно тумачењеда је отпадање од Цркве јеретика тобож "подела " унутар хришћанства, за шта су, ако прихватимо логику говорника, криве све стране, па чак и "Божја реч", која, наводно,"није могла продрети" у срца људи.

Канонска правила која се односе на таква сабрања су добро позната. 45. правило светих Апостола гласи: "Епископ или презвитер или ђакон који се помоли са јеретицима, нека буде одлучен. Ако им пак дозволи да било шта обаве као служитељи Цркве, нека буде свргнут”. 10. правило светих апостола, гласи: "Ако се неко помоли са човеком одлученим од црквене заједнице, макар то било и у дому, нека буде одлучен“. А 33. Правило Лаодикијског сабора прописује: "Не треба се молити са јеретиком или расколником".

Погледи латина и протестаната су препознати као јеретички од стране неколико црквених сабора. Тако је Цариградски сабор из 879. осудио „ Филиокве“, Цариградски сабор из 1156 - 1557. године – латинско учење о евхаристији, на Цариградском сабору из 1722. године латини се називају јеретицима. Цариградски сабор из 1691. године осудио је протестантизам. Васељенски ауторитет ових сабора је широко признат. Када данас дајемо суд о томе ко се може сматрати јеретиком, не можемо игнорисати одлуке поменутих сабора који су део светог Предања. Не треба заборавити ни Окружну посланицу источних патријарха из 1848. године, где се латини и протестанти сматрају јеретицима.

Све бројнија одступања латина и протестаната од хришћанског вероучења и морала само продубљује јаз између њих и православља. Доказа за ово има на десетине, ако не и на стотине. Акције које су предузимане у 19. и 20. веку у нади на присаједињење „инославних“ Православљу не могу се изједначити са постојећом "екуменистичком" инерцијом, јер се од могућности присаједињења удаљујемо због упорности у јереси оних заједница које те јереси исповедају. У сваком случају, латини, протестанти и пентакосталци дефинитивно се могу сматрати "одлученим од црквене заједнице".

Поред ових правила, постоје и каснија правила наше Цркве, којима се указује на то да је немогуће молити заједно са "инославнима". У документу који је Свети синод Руске Православне Цркве усвојио 2005. године - "О односу Православне Цркве према инославним вероисповестима и међуверским организацијама" - пише: "Православна црква искључује могућност литургијског општења са неправославним хришћанима. Недопустиво је и учешће православних у литургијским активностима везаним за такозване екуменска или међуконфесионалнеа богослужења.

У Одлуци Архијерејског сабора из 2008. године " О питањима унутрашњег живота и спољашњих активности Руске Православне Цркве " пише да "у процесу дијалога, наша Црква не прихвата покушаје "мешања вјера ", заједничке молитвене активности које вештачки повезују конфесионалне или религијске традиције" (тачка 36).

Уверени смо да у случају који смо навели очигледно постоји кршење свих горе наведених црквених норми.

Тражимо од црквеног суда , као и од свих оних који би могли санкционисати,

у писаној форми или усмено, ове акције, да квалификује поступке свештеника Алексеја Дикарјева. Не позивамо на строго кажњавање, али сматрамо правилним да црквени суд изрази свој став став о оваквим поступцима за убудуће. Они морају бити потпуно обустављени ако желимо да останемо верни истини Христовој.

У име Црквено-народне комисије за испитивање кршења Светих канона и црквеног типика:

Протојереј Всеволод Чаплин, ђакон Илија Маслов, Игор Друз, Владимир Морозов

http://pravoslav-pol.livejournal.com/

Превод са руског: Војислав зограф

Извор: „Листа Светосавље“

 

На фотографији у наслову - протојереј Всеволод Чаплин, некадашњи председник Одељења за односе Цркве и друштва Московске патријаршије, а сада члан новоосноване  Црквено-народне комисије

_____________

+Ову независну Црквено-народну комисију за испитивање кршења Светих Канона и црквеног устава – Типика, основала је група свештенослужитеља и мирјана Руске Православне Цркве 12. децембра 2017. године. Њени чланови су свештеник Всеволод Чаплин, ђакон Иља Маслов, Владимир Осипов и Игор Друз нап. „Борба за веру“.

Последњи пут ажурирано ( субота, 24 фебруар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 28 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.