header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАЗНИЦИ arrow Ватиканско-екуменистичке лажи о Светој Марији Магдалини
Ватиканско-екуменистичке лажи о Светој Марији Магдалини Штампај Е-пошта
понедељак, 26 фебруар 2018

 У ове наше задње дане сатана, и ђаволи слуге његове, на разноразне начине хрле да обесчасте Невесту Христову, Једну Свету и Католичанску (=Васељенску и Саборну) Православну Цркву. Једна лаж, а отац лажи је сам принц овога света сатана, која се протура као (пастирско) учење Цркве Христове је следеће: Света Марија Магдалина је она ”грешница”, обично тумачено као проститутка или блудница која је прала ноге Исусове својим сузама и помазала га скупоценим миром (Лука 7: 36-50).

Исто тако Св Марију Магдалену идентификују са женом коју су Јудеји ухватили у прељуби и хтели да каменују (Јован 8: 1-11). У првом случају проститука или блудница, у другом жена која чини прељубу. Која је разлика? Блуд и проституција обухвата чин неморала (секс) особе која није у брачном односу, докле прељуба је такође неморални акт, али од стране особе која је у браку, а који је по старозаветном закону кажњив јавним каменовањем.

Оваква егзегеза (тумачење) Јеванђеља је производ утицаја ”западног хришћанства”, боље речено јеретика, паписта и протестаната која се појављује тек у средњем веку кулминирајући у бароку.

 

У првом, горенаведеном примеру, Јеванђелисти су ”неми” о идентитету ”грешнице” која је у кући Симона губавог седела подножју Исуса и умивала Његове ноге сузама покајницама отирујући их својом косом, и која Га је помазала скупоценим миром за тродневни боравак у тамници смрти, аду. Исто тако, и у другом примеру Јеванђеље не каже ко је жена коју су Јудеји ухватили у прељуби. Међутим у Јеванђељу Св Марија Магдалина се помиње чак седамнаест пута! – али никада као грешница-покајница и жена ухваћена у прељуби!

Нећемо ићи даље у историјат и резоновање јеретика, зашто и како се развило ово апсолутно погрешно и скандалозно учење о Св Марији Магдалини равноапостолној, но поставља се природно питање: зашто се то учење увукло ”на задња врата” код нас у Православној Цркви, Једној Светој?

Мишљења смо да је одговор двократан:

1) Екуменизам проповедника протагонисте – дружење и бескрајни ”дијалози љубави” са јеретицима од којих су, не познавајући учење Православно, примили ово искварено не светоотачко учење.

или

2) Не марење проповедника за екуменизам – они који ”седе на огради”, који својој аудијенцији, односно онима којима проповедају, казују да их се не треба тицати екуменистички испади њихових, условно речено, Православних великодостојника јер тобоже то не утиче на њихово спасење. Самим тим, практиковањем оваквих лаодикијских мантри, они падају под утицај западног спекулативног ”богословља” јер им недостаје дар расуђивања.

Важно је напоменути да Православни великоучењаци који су се школовали по разним западним неправославним институцијама су ти који су вероватно на ”задња врата” ширили ове лажи јеретичког запада у православним богословијама, факултетима, храмовима.

Ни о овоме је непотребно да се даље разлучује и елаборира, јер је све јасно, али да не би остали недоречени пређимо на тему, ко је заиста Св Марија Магдалина по Православном, истинском учењу?

Св Марија Магдалина је Мироносица равноапостолна. Родом из места Магдале, украј језера Генисаретског, из племена Исахарова. Била је мучена од седам злих духова, од којих ју ослободи Господ Исус и учини здравом. Верна следбеница и служитељица Господа за време Његовог земног живота. Под крстом на Голготи стајала је и Магдалина, и горко туговала заједно са Пресветом Богородицом. По смрти Господа она је три пут посетила гроб Његов. А када Господ васкрсе, она Га је два пута видела: једном сама она, а други пут са осталим женама Мироносицама. Путовала у Рим, изашла пред ћесара Тиберија, и предајући му јајце црвено обојено, поздравила га речима: Христос воскресе! У исто време оптужила ћесару Пилата за његову неправедну осуду Господа Исуса. Њену тужбу ћесар је примио, и Пилата преместио из Јерусалима у Галију, где је овај неправедни судија у немилости царској и у тешкој болести скончао. По том вратила се из Рима у Ефес ка светом Јовану Богослову, коме је помагала у делу проповедања Јеванђеља. Са великом љубављу према васкрсломе Господу и са великом ревношћу јављала је она Јеванђеље свету као прави Христов апостол. Скончала мирно у Ефесу, и сахрањена, по предању, у оној истој пећини, у којој и седам младића, чудотворно успаваних на стотине година, по том оживелих, па онда умрлих (в. 4 август). Мошти св. Магдалине пренете су доцније у Цариград. Близу Гетсиманског врта налази се диван руски храм посвећен св. Марији Магдалини.

Предање Православне Цркве каже да је сатана слутећи и нагађајући да ће се Реч Божија родити од Св Марије Магдалине, јер је она ревновала у вери и девичанству и била узор многима, послао седам ђавола да је муче. Свезнајући Бог је то допустио да се изабраном народу и свој васељени покаже Божија сила и власт над демонима, а Он родивши се од Пресвете Дјеве Марије сачува у девствености до кончине њене и Његову слушкињу и апостола Св Марију Магдалину.

Тропар (глас 1):

Христу нас ради од Дјеви рождшемусја, честнаја Магдалина Марија посљедовала јеси, того оправданија и закони храњашчи: тјемже днес всесвјатују твоју памјат празнујушче, грјехов разрјешеније молитвами твојими пријемљем.

Молитвама Марије Магдалине равноапостолне, Господе спаси и избави нас од замки ђаволских.

 

Извор: "Кротки Лафови"

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 26 фебруар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 104 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.