header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Миро Рајлић: Диктатура нових потурица Штампај Е-пошта
недеља, 11 март 2018

 Лаички прочитан  приједлог Устава Нове цркве по мјери владика из равнице има све шансе да ћемо ми, прекодрински Срби, опет у хајдуке а наше ПРАВЕ Богомоље ћемо правити у гудурама и клисурама Грмеча, Динаре и Велебита, тамо гдје турска нога не може крочити.

Светог Саву ћемо од нових потурица још једном отети и однијети на неко ново мјесто. Звучи архаично, али не  и неоствариво. Није ово од јуче, шушка се већ дуго о новотарству. Није мени до Ниша никад више замирисао Рим и папа у Србији.

То што митрополит Порфирије љуби пуку папи и што је папско прстење на рукама наших епископа "сјај у тами" Србима "затуцаним" у митолошким причама о Милошу и Марку и  Мајци Југовића, није случајно што у Словенији у свим парохијама осим Љубљане служимо литургије у католичким црквама, што опет митрополит Порфирије, као да га нападам по задатку, изјављује да ми не требамо наше вјерске куће јер има доста католичких. А његов претходник, покојни митрополит Јован десетину година уназад припиткује лаика-цивила који га вози: "Шта ти, Маринко, мислиш о доласку папе у  Србију?" И Ниш и Миланковићев календар, и изјаве и питања Загребачко-љубљанских митрополита, и покатоличавање преосталих Срба у Хрватској, агресивно вршење вјерских обреда од стране унијата из Крижеваца међу нашим Србима, Крит и Предлог Устава НОВЕ цркве, све је то пипање пулса народа. Отпора неће бити попут оног Конкордату, ови Срби преко Уне су и тако отписани, за њих ће Београд бити "тамо далеко" док их римска куријска машинерија не докрајчи у својој истини. Да ли ће на овим просторима литургијски језик бити словеначки или њемачки, да ли ће сајтови бити на латиници или ћирилици, да ли ће свештеници окупљати народ у католичким богомољама, све је то мање важно. На крају ту су културна друштва, нека се она баве тим питањима... И још много, много питања без одговора.

У 171.члану Предлога под тачком 6 као страшан преступ за клирике се наводи члан који гласи;

- критиковање црквеног поретка и одлука (ма какве оне биле) надлежних црквених органа у ЈАВНОСТИ... (то  ни код Сороша не може проћи).

-у истом члану као преступ за лаике под тачком б:

"живот и владање које не доликује хришћанину" - тешко ћемо дефинисати шта то не доликује правом Хришћанину Србину Светосавцу или "хришћанину по мјери" који је замјенио партијску књижицу за парохијску, живи у мјешаном браку, више воли Осло од Београда, дјеца му говоре словеначки или њемачки, ћирилицу сматра хијероглифима, Косово му значи колико и египатске пирамиде и милион недоумица у кошмару оних ријетких "мохиканаца" који још грле Светог Саву док их са пута не уклони обезбјеђење блиндираних црних лимузина са римским таблицама у којима сједе поједини наши епископи.

Опрости ми Боже ако гријешим.

Миро Рајлић, Ново Место

 

Постављање фотографије у текст наше - нап. "Борба за веру"

Последњи пут ажурирано ( недеља, 11 март 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 43 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.