header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Јеромонах Јов Гумеров: Треба ли жена да узима мужевљево презиме Штампај Е-пошта
среда, 14 март 2018
          Често данас видимо да чак и жене које себе сматрају православнима, додају своје испред или иза мужевљевог презимена. Питање да ли жена треба да узме мужевљево презиме и да ли је могуће и обрнуто, занима многе. Неке православце занима и да ли могу наводити оба презимена. Ипак, треба имати у виду да, узимајући презиме свог супруга, жена тиме признаје његово првенство у породици. По мишљењу многих црквених ауторитета, управо се то и сматра залогом будуће породичне среће. Осим тога, првенство мужа у породици је прописано у Библији. Одговара јеромонах Јов Гумеров:

Реч презиме (на руском – фамилија) на латинском, као и у неким европским (француском, немачком итд) језицима, означава род, породицу. Она представља номинални израз јединства породичног савеза. В.И.Даљ пише: „Презиме... учтиви назив за супругу, жену.

„Ваше презиме?“, питао је високи посетилац дошљака. „Остала у селу“, одговорио је старац простодушно, мислећи да га питају за супругу.“

У царској Русији, до 1917. било је обавезно узимање мужевљевог презимена. 

21. октобра 1918. ВЧК је издала декрет у коме је било речено: „Назнаке у личној карти о црквеном венчању, присвајање мужевљевог презимена на основу црквеног венчања, примедба милиције о таквим лицима као о онима који су у браку и издавање личне карте оној која се удала са презименом грађанина за кога се удала, представља саботажу декрета о грађанском браку, присвајањем туђег презимена и звања мужа или жене т.ј. одбацивање декрета радничко-сељачке управе, а за представнике милиције – преступање дужности.“

То је био један од првих корака нове власти ка разрушењу традиционалне породице.

Јеромонах Јов Гумеров

Извор: http://dishupravoslaviem.ru/dolzhna-li-nevesta-brat-familiyu-muzha/

Превод: Православна породица

Последњи пут ажурирано ( среда, 14 март 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 24 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.