header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Свети Српски Немањићи - Небески Богаташевићи Штампај Е-пошта
четвртак, 22 март 2018

 Својим усмерењем ка Небеским вредностима Немањићи су поставили узлазну путању вредности целом српском народу. Сталним одрицањем од блага овог света, скромним живљењем - побожним, уздржљивошћу, дељењем сиротињи, примањем монашког пострига и завета сиромаштва - они су на овој Земљи себе лишавали онога за чиме „синови овога света“ жуде.

         Немање везаности за материјално је постало њихово обележје и оправдало је њихово презиме. Сва богатства су делили Богу и роду, задужбинарством и милостињом, грађењем Светиња, и помагањем сиротиње. Све имање су употребили на друге, а себи изградили Вечну кућу на Небу. Када је Св.Краљ Урош I показао цариградским изасланицима како треба да буде обучена Српска принцеза - у скромној одећи, без накита, са преслицом у рукама, он је показао Богоусмерени систем вредности код Срба - сиромаштво, послушност, чистоту, трудољубивост просто - све оно чиме се одликује монашки начин живота, односно, потпуно посвећење Богу и непролазним Вечним вредностима. И они су живели заиста тако, дословно испуњавајући заповести Господње.

Свети краљ Милутин, а и његов син, Св.краљ Стефан Дечански, облачили су се као просјаци, и ноћу обилазили сиромашне, делили им милостињу, скривајући при том ко су, и не желећи људске похвале, већ радећи то у славу Божију и Светог Имена Његовог.

Могли су они да се оките златним ланцима, да једу из сребрних тањира и сл., али су они схватили Вечну Истину да је све то прах и пепео, и да то са собом у гроб неће однети, и они су, ИСТИНСКИ ВЕРОВАВШИ У ВЕЧНИ ЖИВОТ, сматрали све то за „трице и кучине“ само да Христа задобију, те су већину својих богатстава давали за градњу цркава и манастира, болница и путева, поклањајући метохе манастирима за њихово издржавање, помажући невољнима и сл. А жудили су да и саму душу своју предају Христу, па су се многи од њих, или у младости, или пред крај живота, замонашили: Свети Симеон Мироточиви, Св. Анастасија Српска, Св.Сава, Св. Симон монах, Св.краљ Урош I, Св. Јелена Анжујска, Св. Краљ Драгутин-Теоктист, Св. Преп. Давид, Св. Урошица - кажу да је живео девствено у браку, Св. Сава II итд... Највећих почасти и власти су се одрицали само да би целовито били у Богу, и целим бићем Њему послужили. Управо је ЊИХОВА ВЕЛИЧИНА У ТОМЕ ШТО СУ СХВАТИЛИ ДА СУ ОНИ ПРАХ И ПЕПЕО, дошли су до стања дубоког смирења и самоспознаје, где човек види и зна да је ништа без Бога, и до огромне љубави према Богу, до вапаја за Њим. Испунили су оно Свето-Јовановско: „Да се ја смањујем, а Господ у мени расте...“ И, управо таквим сиромаштвом - материјалним и духовним - одрицањем од придавања важности себи и свом положају и својој земаљској власти, они су испунили оно Јеванђелско блаженство: „Блажени сиромашни духом, јер је таквих Царство Небеско.“ И таквим сиромаштвом они су постали НЕБЕСКИ БОГАТАШИ, пунећи се силом Божијом, Вечном, Непролазном, Свепобедном, Неуништивом, која је и њихова трулежна тела учинила нетрулежним , јер су и својим животом и својом смрћу прослављали Бога.

Они су се још за живота испунили том силом, и сијали су њоме, и радовали свој народ, и надахњивали и њих на побожност и врлински живот у подвигу. Зрачили су Истином, владали Божијом Правдом, жртвовали се Небеском Љубављу. Чинили су чуда још на Земљи, а и сада, и до данас, и у векове, чине чуда том силом коју им је Сам Бог дао, јер су Му истински послужили, у смирењу и кротости, какав је и Он Сам, и угледавши се на Њега, остварили на Земљи свој призив, и своје назначење, да буду „синови Божији.“ На Небу, они су сада Вечни Богаташи, радујући се око Престола Божијега, у Незалазној Светлости, на челу са Светим Савом, који је свима први показао пут којим треба ићи, упутивши и своје родитеље, и браћу, и синовце и унуке, и унуке својих унука, Истинском Богатству.

На Небу, они се радују Христу у Небеским дворцима, у Небеској Србији, која нема граница, и која је - по Правди Божијоj - много већа него данашња Србија. Њих молимо да сачувају све Србе на Косову и Метохији, и да поврате слободу Свим Српским Земљама.

На дан Св.Краља Милутина и Преп. Теоктиста, Св.Јелене Анжујске, Св. Вл. Варнаве Хвостанског (Метохијског), 30.10./12.11. 2011.

духовни потомак Немањића

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 22 март 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 37 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.