header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Свети Српски Немањићи - Небески Богаташевићи Штампај Е-пошта
четвртак, 22 март 2018

 Својим усмерењем ка Небеским вредностима Немањићи су поставили узлазну путању вредности целом српском народу. Сталним одрицањем од блага овог света, скромним живљењем - побожним, уздржљивошћу, дељењем сиротињи, примањем монашког пострига и завета сиромаштва - они су на овој Земљи себе лишавали онога за чиме „синови овога света“ жуде.

         Немање везаности за материјално је постало њихово обележје и оправдало је њихово презиме. Сва богатства су делили Богу и роду, задужбинарством и милостињом, грађењем Светиња, и помагањем сиротиње. Све имање су употребили на друге, а себи изградили Вечну кућу на Небу. Када је Св.Краљ Урош I показао цариградским изасланицима како треба да буде обучена Српска принцеза - у скромној одећи, без накита, са преслицом у рукама, он је показао Богоусмерени систем вредности код Срба - сиромаштво, послушност, чистоту, трудољубивост просто - све оно чиме се одликује монашки начин живота, односно, потпуно посвећење Богу и непролазним Вечним вредностима. И они су живели заиста тако, дословно испуњавајући заповести Господње.

Свети краљ Милутин, а и његов син, Св.краљ Стефан Дечански, облачили су се као просјаци, и ноћу обилазили сиромашне, делили им милостињу, скривајући при том ко су, и не желећи људске похвале, већ радећи то у славу Божију и Светог Имена Његовог.

Могли су они да се оките златним ланцима, да једу из сребрних тањира и сл., али су они схватили Вечну Истину да је све то прах и пепео, и да то са собом у гроб неће однети, и они су, ИСТИНСКИ ВЕРОВАВШИ У ВЕЧНИ ЖИВОТ, сматрали све то за „трице и кучине“ само да Христа задобију, те су већину својих богатстава давали за градњу цркава и манастира, болница и путева, поклањајући метохе манастирима за њихово издржавање, помажући невољнима и сл. А жудили су да и саму душу своју предају Христу, па су се многи од њих, или у младости, или пред крај живота, замонашили: Свети Симеон Мироточиви, Св. Анастасија Српска, Св.Сава, Св. Симон монах, Св.краљ Урош I, Св. Јелена Анжујска, Св. Краљ Драгутин-Теоктист, Св. Преп. Давид, Св. Урошица - кажу да је живео девствено у браку, Св. Сава II итд... Највећих почасти и власти су се одрицали само да би целовито били у Богу, и целим бићем Њему послужили. Управо је ЊИХОВА ВЕЛИЧИНА У ТОМЕ ШТО СУ СХВАТИЛИ ДА СУ ОНИ ПРАХ И ПЕПЕО, дошли су до стања дубоког смирења и самоспознаје, где човек види и зна да је ништа без Бога, и до огромне љубави према Богу, до вапаја за Њим. Испунили су оно Свето-Јовановско: „Да се ја смањујем, а Господ у мени расте...“ И, управо таквим сиромаштвом - материјалним и духовним - одрицањем од придавања важности себи и свом положају и својој земаљској власти, они су испунили оно Јеванђелско блаженство: „Блажени сиромашни духом, јер је таквих Царство Небеско.“ И таквим сиромаштвом они су постали НЕБЕСКИ БОГАТАШИ, пунећи се силом Божијом, Вечном, Непролазном, Свепобедном, Неуништивом, која је и њихова трулежна тела учинила нетрулежним , јер су и својим животом и својом смрћу прослављали Бога.

Они су се још за живота испунили том силом, и сијали су њоме, и радовали свој народ, и надахњивали и њих на побожност и врлински живот у подвигу. Зрачили су Истином, владали Божијом Правдом, жртвовали се Небеском Љубављу. Чинили су чуда још на Земљи, а и сада, и до данас, и у векове, чине чуда том силом коју им је Сам Бог дао, јер су Му истински послужили, у смирењу и кротости, какав је и Он Сам, и угледавши се на Њега, остварили на Земљи свој призив, и своје назначење, да буду „синови Божији.“ На Небу, они су сада Вечни Богаташи, радујући се око Престола Божијега, у Незалазној Светлости, на челу са Светим Савом, који је свима први показао пут којим треба ићи, упутивши и своје родитеље, и браћу, и синовце и унуке, и унуке својих унука, Истинском Богатству.

На Небу, они се радују Христу у Небеским дворцима, у Небеској Србији, која нема граница, и која је - по Правди Божијоj - много већа него данашња Србија. Њих молимо да сачувају све Србе на Косову и Метохији, и да поврате слободу Свим Српским Земљама.

На дан Св.Краља Милутина и Преп. Теоктиста, Св.Јелене Анжујске, Св. Вл. Варнаве Хвостанског (Метохијског), 30.10./12.11. 2011.

духовни потомак Немањића

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 22 март 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 87 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.