header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Како екуменисти са Фанара узурпирају српску православну дијаспору Штампај Е-пошта
среда, 28 март 2018

 Поштовано Уредништво "Борбе за веру", помаже Бог!

Шаљемо Вам на увид интервју који је дао инспектор за Православну  веронауку господин Пасхалис Архимандритис за римо-католичке новине у  Линцу (овде:).

       На питање новинара "из којих Цркава долазе ученици који похађају  Православну веронауку у Горњој Аустрији" инспекор не пропушта прилику  (иако то није питан!) да истакне да се законски Православна веронаука  назива "грчка-оријентална православна веронаука". Тек онда одовора на  питање рекавши да је то "настава за следеће", како лукаво смишљено  каже, "по азбучном реду: бугарску-, грузијску-, грчку-, румунску-,  руску-, српску групу Православних хришћана".

Наглашавамо "лукаво  смишљено" јер господин инспектор Архимандритис користи азбучни ред у   набрајању и тиме најбројнију групу ученика Православне веронауке  ставља на крај. А да притом не пропушта да нагласи да се сви називају  "грчко-оријентална Православна веронаука". У наставку, типично  фанариотски, форсира (за своју личну употребу!) васељнскост  рекавши да: ..."Православни виде себе као једну Цркву. Одатле се не  говори о "Црквама" него о једној "Православној Цркви". Потпуно исправно речено, рекао би свако од нас, драга браћо и сестре!
Нажалост у свакодневном животу Православних хришћана у Аустрији унутар  црквена стварност је потпуно другачија и далеко је од братољубља на  које нас Свети Апостол Павле позива у његовој посланици Рмљанима где  каже: "Чашћу чините једни друге већим од себе".

Господин инспектор наглашава, додали бисмо и рачуна у фанариотску  корист, да су "ученици, који су често само преко родбине спојени,  носиоци своје посебне културе и сматрају себе у трећој или четвртој  генерацији Аустријанцима". Г. Архимандритис  додаје да: "Међусобана размена чини васељенску димензију Православља  видљивом и појачава осећај да будеш члан једне светске заједнице"- под  чврстом екуменско-унијатско- јеретичком влашћу самопроглашеног  "источног папе" Вартоломеја, додајемо ми!!!

Све ово само поткрепљује, на "Борби за веру" свој Светосавској браћи,  више пута изношене чињенице о (од СПЦ-е) низ воду пуштеном верном  народу Српском у расејању.

Сву своју наду полажемо само на Милостивог Господа и Њему Јединоме се  молимо да нас избави од непријатеља унутрашњих и спољашњих, видљивих и  невидљивих!

 

Срби Светосавци

Последњи пут ажурирано ( среда, 28 март 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 67 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.