header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Како екуменисти са Фанара узурпирају српску православну дијаспору Штампај Е-пошта
среда, 28 март 2018

 Поштовано Уредништво "Борбе за веру", помаже Бог!

Шаљемо Вам на увид интервју који је дао инспектор за Православну  веронауку господин Пасхалис Архимандритис за римо-католичке новине у  Линцу (овде:).

       На питање новинара "из којих Цркава долазе ученици који похађају  Православну веронауку у Горњој Аустрији" инспекор не пропушта прилику  (иако то није питан!) да истакне да се законски Православна веронаука  назива "грчка-оријентална православна веронаука". Тек онда одовора на  питање рекавши да је то "настава за следеће", како лукаво смишљено  каже, "по азбучном реду: бугарску-, грузијску-, грчку-, румунску-,  руску-, српску групу Православних хришћана".

Наглашавамо "лукаво  смишљено" јер господин инспектор Архимандритис користи азбучни ред у   набрајању и тиме најбројнију групу ученика Православне веронауке  ставља на крај. А да притом не пропушта да нагласи да се сви називају  "грчко-оријентална Православна веронаука". У наставку, типично  фанариотски, форсира (за своју личну употребу!) васељнскост  рекавши да: ..."Православни виде себе као једну Цркву. Одатле се не  говори о "Црквама" него о једној "Православној Цркви". Потпуно исправно речено, рекао би свако од нас, драга браћо и сестре!
Нажалост у свакодневном животу Православних хришћана у Аустрији унутар  црквена стварност је потпуно другачија и далеко је од братољубља на  које нас Свети Апостол Павле позива у његовој посланици Рмљанима где  каже: "Чашћу чините једни друге већим од себе".

Господин инспектор наглашава, додали бисмо и рачуна у фанариотску  корист, да су "ученици, који су често само преко родбине спојени,  носиоци своје посебне културе и сматрају себе у трећој или четвртој  генерацији Аустријанцима". Г. Архимандритис  додаје да: "Међусобана размена чини васељенску димензију Православља  видљивом и појачава осећај да будеш члан једне светске заједнице"- под  чврстом екуменско-унијатско- јеретичком влашћу самопроглашеног  "источног папе" Вартоломеја, додајемо ми!!!

Све ово само поткрепљује, на "Борби за веру" свој Светосавској браћи,  више пута изношене чињенице о (од СПЦ-е) низ воду пуштеном верном  народу Српском у расејању.

Сву своју наду полажемо само на Милостивог Господа и Њему Јединоме се  молимо да нас избави од непријатеља унутрашњих и спољашњих, видљивих и  невидљивих!

 

Срби Светосавци

Последњи пут ажурирано ( среда, 28 март 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 10 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.