 Израелски интереси, ако се изузме неговање пријатељстава међу државама, мање су видљиви. Број Израелаца који долазе у регион, посебно на продужени викенд у Београду, скочио је прошле године за 171% у односу на 2016.
Иако је било активно од 1497. до 1943. године, јеврејско гробље у Битољу, другом по величини македонском граду, одавно je било заборављено. Више није. Не само да је место обновљено и изграђен нови меморијал, већ је 11. марта неколико хиљада људи, укључујући македонске и израелске министре, марширало градом како би исказало поштовање према македонским Јеврејима који су похапшени пре 75 година и послати у логор смрти Треблинку. У исто време израелски компјутерски развојни тимови одржали су „хакатон“[1], смишљајући идеје за дигитални меморијал заједно са македонским компјутерским посвећеницима. То је типичан начин на који Израелци тихо откривају западни Балкан. Битољско јеврејско гробље је на стрмом брду, и повремено равне гробнице затрпа земља. Током последњих неколико година 4.300 гробница је откопана; ту их је можда и 10.000. Јевреји памте Битољ по његовом османском имену Монастир, међутим највећи део људи у Битољу је заборавило да је њихов град у подножју некада био живо и просперитетно место за Јевреје, хришћане и муслимане. „Покушавам да користим нашу прошлост“, рекла је Марија Герас Дочовска, координатор пројекта обнове гробља. Битољ „умире већ 100 година“. Ако оно што она ради привуче заинтересоване и инвестиције у град, каже да „ће онда наши млади имати шансу да се повежу са светом“. И можда ће онда остати пре него да се иселе попут многих Македонаца. Можда је у праву. Победници хакетона ће посетити Израел и упознати људе из успешног техничког сектора. Прошле деценије, све што су странци радили – на пример Турци, или Руси – у овом региону било је пропраћено медијском буком и бучном расправом о томе шта они заправо смерају. Израелски интереси, ако се изузме неговање пријатељстава међу државама, мање су видљиви. Догађај у Битољу прошао је незапажено за спољашњи свет. Чак и тако, према наводима израелске Амбасаде у Београду, Израелци су инвестирали или се обавезали да инвестирају готово 1,8 милијарди евра од 2000. године. Политички консултанти из ове државе су често ангажовани да саветују странке у региону током избора. У Македонији једна израелска компанија обавља обуку пилота хеликоптера. Ове године Израел се нада да закључити уговор о продаји ловачких авиона Ф–16 Хрватској. Током 2016. обавештајна кооперација испречила се нападачима на израелско–албански фудбалски меч. Готово је извесно да балканске државе добијају израелске обавештајне податке о џихадистима из ових земаља који се враћају из Сирије. Број Израелаца који долазе у регион, посебно на продужени викенд у Београду, скочио је прошле године за 171% у односу на 2016, делимично и због тога што се више не осећају лагодно у Турској. Лидери Македоније, Србије, Босне и Херцеговине и Албаније су сви до сада имали званичне посете Израелу. Косовско вођство лобира израелско признавање. Према Елиезеру Папу (Eliezer Papo) са Бен Гурион универзитета, академска сарадња, која је била „непостојећа“, сада је процветала. Политички, каже, многи западнобалкански лидери верују да је Израел место за опонашање. Они сматрају да су њихове државе попут Израела: окружене непријатељима, али без обзира на то одлучне да се развијају. Они углавном на речима подржавају палестинску ствар, али то брзо заборављају. Израел и (већински муслиманска) Албанија су „природни савезници“ у борби против насилног екстремизма, рекао је 4. марта албански премијер Еди Рама. Од сајбер безбедности до технологије воде, каже господин Папо, „сви мисле да може много тога да се добије“. Али нико не жели да прави велику буду око тога. Превод са енглеског: Милош Милојевић _____________ [1] Хакатон је догађај током кога програмери, софтверски инжењери, графички дизајнери, менаџери пројеката и други стручњаци интензивно раде на развоју неког софтверског пројекта. (Википедија) Извор: „Стање ствари“ |
