header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Зоран Милошевић: Нацизам уопште није дело Хитлера и Немаца већ „џентлмена Енглеза“
Зоран Милошевић: Нацизам уопште није дело Хитлера и Немаца већ „џентлмена Енглеза“ Штампај Е-пошта
уторак, 03 април 2018

 БРИТАНИЈА ЈЕ „ПАТЕНТИРАЛА“ НАРКО-МАФИЈУ, КОНЦЕНТРАЦИОНЕ ЛОГОРЕ И ГЕНОЦИДЕ

Када се говори о Великој Британији и њеним становницима, већина човечанства наведе енглески парламентаризам , као и великог Шекспира. Но, нација „просвећених морепловаца“ није то што се мисли.

Прво, Британија је, а не Немачка, отаџбина нацизма, идеје власти расе, тачније изабране „нордијске расе“ која треба да влада целим светом.

Творци нацизма су Енглези: Томас Карлајл (прародитељ), Хјустон Чемберлен (англоамерички писац и филозоф), Џејмс Хант (написао 1862. године рад у којем је црнцима „доделио“ улогу прелазног облика између мајмуна и човека), Френсис Галтон (рођак Чарлса Дарина и оснивач еугенике - „науке“ о људској селекцији ради одгајања идеалне расе), Карл Пирсон (биолог и оснивач биометрије - расистичког смера социјал-дарвинизма), чија је позната изјава „Право на живот још не значи право свакога да продужи свој род.“

„Одушевљавам се енглеским народом. У колонизацији, они су учинили немогуће“, похвалио их је у једном говору Адолф Хитлер. Јасно је зашто их је фирер хвалио, све је идеје преузео од Британаца.

Подсетимо се да је управо у Великој Британији створен 1932. године Савез фашиста којим је руководио барон Освалд Мозли. Вођа британских фашиста је ухапшен тек 1940. године и у затвору је провео само три године. Умро је 1980, никада прогоњен због своје прошлости.

Друго, концентрациони логори су британски изум, а не нациста или бољшевика (Троцки), како се то данас представља. Истина, има малих дилема да ли су били Американци током Грађанског рата (1861-1865) или Британци током Англобурског рата (1899-1902), но већина историчара сматра да су предњачили Британци. Американци су у концентрационе логоре слали војне заробљенике, а Енглези војно становништво - чак целе породице.

Циљ стварања концентрационих логора, према званичним изјавама британске владе, било је „осигурање безбедности мирног становништва бурских република“.

Мушкарце су Енглези слали у логоре на територији Индије, Цејлона и других британских колонија. Укупно у свим британским концлогорима било је смештено 200.000 људи, што је била половина становништва бурских република. У њима је умрло до глади и болести 26.000 људи, а током само једне године, 1901, у концлогорима Енглеза од глади и болести је умрло 17.000 људи, од којих 14.300 деце.

Треће, Енглези су светски прваци у геноциду, јер су практично истребили Индијанце на територији данашњих Сједињених Америчких Држава. Да подсетимо да су током насељавања данашње САД, Енглези убили око 15 милиона Индијанаца.

Геноцид су починили и током три колонизације Аустралије. Колонизација тог континента је почела 1788 године, а аутохтоног становништва је било милион људи у око 500 племена. Током насељавања Аустралије, Енглези су убили између 90 и 95 одсто Абориџина, док су на Тасманији староседеоци истребљени. Убиства староседелаца су сматрана условом просперитета Енглеза.

Четврто, Енглези су познати и као „вешачи деце“, на начин који леди крв у жилама. Лондон је током 16. века носио надимак Град обешени. Током царовања Хенрија Осмог (1509-1547) кажњено је само за скитњу 72.000 људи. Децу бескућнике масовно су вешали чак и у наредним вековима. Тек 1908. године Британија је усвојила закон по коме се на смртну казну не могу осудити млађи од 16 година.

Пето, Британци су први створили нарко-мафију. У том контексту важна је још једна страница британске историје која је у стручној јавности позната као Опијумски рат. Међутим, правилније би било то назвати мафијашким системом, чији је главни извор била трговина наркотицима, због чега су скоро цео један народ претворили у наркомане. Радило се у то време (19. век) о 300-милионском кинеском народу.

Чак 13 одсто дохотка Индије током британске владавине долазило је од продаје опијума у Кини. Истовремено, опијум је убијао Кинезе. Само у периоду од 1791 до 1794 године, број лиценцираних опијумских пушионица порастао је са 87 на 663. Истовремено је Британија преко опијума извлачила огроман новац из Кине, што је све представљало класичну нарко-мафијашку шему.

Ова ситуација је довела до два разорна „опијумска“ рата, као и до потпуне окупације Кине од стране Британије. Када се то догодило, Британија је почела да узгаја мак у Кини, на милионима хектара, док се број корисника повећао на десетине милиона.

Крај власти нарко-мафије у Кини дело је комуниста, који су једноставно све нарко-трговце стрељали, а плантаже мака спалили. 

 

Зоран Милошевић / Печат

Последњи пут ажурирано ( уторак, 03 април 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 10 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.