header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Огњен Војводић: Традиција трансродности Штампај Е-пошта
четвртак, 05 април 2018

 Поводом изјаве свештеника С. Лалића у емисији ХРТ, о `авангарди` апостолске проповиједи тренсродности   

У Хрватској протекла три мјесеца траје јавна расправа поводом најаве саборске ратификације `Истанбулске конвенције` Вијећа Европе о спречавању и борби против насиља над женама, а која одређује појам рода на не – хришћанским и неприродним основама, као право на `избор` рода и промјену пола.

Одржавају се јавни протести грађана против конвенције и за одбрану хришћанских и породичних права, да дјеца имају оца и мајку, а не родитеља 1 и родитељ 2, а да дјеца бирају пол и род у обданишту. Тим поводом у радио емисији Хрватске радио телевизије `Сусрет у дијалогу` говорили су предста – вници вјерских заједница у Хрватској, а међу њима представник Српске православне цркве – парох загребачки и директора Православне гимназије у Загребу Слободан Лалић. Међу свим саговорницима Свештеник Слободан је посебно похвалио такав закон, нагласио да је у Београду закон без значајних расправа ратификован и теолошки образложио религиозне разлоге ратификације закона.

Конвенција је потписана и прокламована прије седам година у Цариграду – Истанбулу, управо у муслиманском свијету као религиозно ревносном, и ре- публици Турској, ради релативизовња и разграђивања религиозних разлога противљења ратификацији конвенције. У Хрватској су просјечни грађани препознали у конвенцији увођење режима `родне идеологије`, разграђивања породице и породичности, али, Свештеник Слободан Лалић је препознао пра- вославно предање и ријечима Јеванђеља образложио религиозне разлоге ратификације конвенције. Наиме, навео је ријечи апостола Павла из послани- це Галатима (3, 27-28) тумачећи апостолску поуку као авангарду  апела и апо- логије права трансродности у будућем хришћанском свијету и вјечном животу.

Подсјетимо на толерантне изјаве актуелног папе према хомосексуалцима, и да је битан разлог смјене претходног папе било његово осуђивање хомосексуализма. Познато је да је папа Франциско примио на Ватиканској општој аудијенцији америчко друштво хомосексуалаца вјерника New Ways Ministry (NWM), као и Лондонску ЛГБТ групу римокатоличке заједнице (Farm Street); што је први званичан пријем хомосексуалне организације Ватикану. Очигледно Ватикан прихвата став Америчке психијатријске асоцијације из 1973, који је усвојен већином гласова и којим се каже да хомосексуализам није поремећај. Такође, већина гласова на Бискупском синоду о питањима полности у Ватикану 2014. била је за попуштање у признавању легитимности хомосексуалних веза.

Познаница из Хрватске ме упитала „Да ли је демонско изопачавање ријечи Св. апостола Павла („нема мушког, ни женског“), свештеника Слободана Лалића изречено у 18 – 19. минуту разговора (Хрватски радио 1, понедјељак, 19. март 2018, емисија „Сусрет у дијалогу“ ), званични став СПЦ“?  Да ли СПЦ заговара „трансродност“, хемафродите, промјене пола, наказна посе- гања у биологију?Да ли је став свештеника Слободана Лалића, директора Православне гимнази- је у Загребу став СПЦ, који ће се ускоро предавати и на богословијама?“. Одговорио сам да сам таква тумачења слушао као оправдање педофилије и хомосексуализма у римокатоличком клиру, али и од појединаца на ПБФ. Затечен таквим `теолошким` тумачењем и злупотребом Светог писма одлучио сам написати текст о том теолошком питању и тумачењу апостолских ријечи.

*        *      *

У посланици Галатима Свети апостол Павле каже: »Јер сте ви сви синови Божји вјером у Христа Исуса: 27 јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. 28 Нема више Јеврејина ни Грка; нема више роба ни слободњака; нема више мушкога рода ни женскога: јер сте сви ви једно у Христу Исусу.« (Гал. 3, 27-28).  Учили смо да цитиране ријечи aпостола Павла значe назначење човјекове духовне равноправности у Христу Исусу, у несебичној божанској љубави, а не родну равноправности у бесполности, у негацији пола и карактера, неприпадања мушком или женском роду. Човјек у Христу Исусу и `царству небеском` не губи личност, пол и породицу, род и родбину, како је погрешно протумачио свештеник  Слободан. Напротив, крштењем и обожењем човјекова личности и међуљудкси односи се освећују и осмишљавају, добијају додатни квалитет и перспективу у вјечности.

„Личност носи историју унутар себе саме, Ја бих престао да будем ја, када би моје конкре- тно историјско искуство било одузето. Исто- рија неће у потпоуности ишчезнути ни у бу – дућем вијеку, уколико појединачност људског живота треба да се очува’, пише историчар цркве и богословски ауторитет отац Георгије Флоровски у свом огледу ,Недоумице исто – ричара хришћанства’. Флоровски такође напомиње да: „Хришћанска вјера није усмјерена на будуће, него на прошло, не на оно што још није, него на оно што се испунило, на божанску пуноћу која се кроз Христа открила и испунила, на оно вјечно садашње“. ,,Јединство ће се остварити кроз судјеловање у једној истини, оно се остварује у истини, у Христу. И тако се мијења свијет. Као најсјајнији знак овог преображаја јесте тајанствено превазилажење времена које се врши у Цркви. У Христу се једине и сједињују вјерујући свих времена и полова, сретајући се као тајанствено повезани савременици. У томе се састоји религиозни и мистични смисао ,,заједнице светих“. Због тога је сјећање Цркве окренуто не толико прошломе колико испуњеном, оно је окренуто прошломе као садашњем у савременој пуноћи Цркве, живота Христова“.

Слободан Лалић је погрешно схватио хрушћанско обожење, као поништавање укупних природних односа, природе човјековог пола, саму природу као `проклету` по себи, тијело као `тамницу душе`, логиком религиозних филозофија дулистичких култова. Принципом пантеизма поимајући полност као подијељеност човјекове природе, последицу палости човјекове природе, а која ће се помирити у пантеистичком стапајућем свејединству. Такође, примјењујући теолошки тренд третирања хришћанских тема атеистичким теоријама, у којима се предсказања Откровења о вјечном животу, Васкрсење и Вазнесење, приказују као у америчким хорор и футурстичким филмовима, као какав `хришћански` хемијски и алхемијски процес трансформације тијела.

Намјерно или незнањем свештеник Слободан премјешта библијски текст у појмовник позитивизма, у ванвјерски контекст и континуитет идеологије рационализма и релативизма, а у комбинацији са популарним површним `дуалистичким` и `пантеистичким` представама духовности савременог арелигиозног човјека. Јасно је да је такво тумачење последица утицаја попу- ларних идеологија марксизма и дарвинизма, еволуционизма и дијалектичког материјализма, пројектованих на религиоознну разину. Само што Лалић, за разлику од Маркса који је све свео на материјализам и разрешавао комуниз- мом и класном диктатуром пролетеријата, Хегеловм учењу додаје `духовну` димензију тј. `премјешта` теорију материјалистичке и полне дијалектике у `живот вјечни`. Слободанов случај је примјер преношења и примјењивања политичких идеолошких трендова, поглавито идеологије политичке и полне равноправности, на религију и хришћанско учење. Тако, принципом упрошћа- вања, теоријом трансродности тумачи библијске текстове и вјерске појмове.

СТАРИНА ИЛИ СВЕТИЊА

Шта у вези усвајања Истанбулске  кон- венције Слободан Лалић у емисији није рекао? Није рекао да у Грчкој и Русији до сада уопште није било политичке воље да се та конвенција уврсти у парламентарну процедуру (зна се какав би отпор Право- славне цркве у те двије државе био). Није рекао ни то (то је рекла новинарка) да је у Бугарској јануара ове године православна црква успјела да, заједно са католицима и муслиманима, спријечи спровођење ове конвенције. Наглашавао је само да је у Србији Исанбулска конвенција прошла без противљења Српске православне цркве, али та чињеница не може да буде понос наше цркве и народа.

Није рекао да је 3. члан те конвенције најопаснији и да је у опреци са хришћанским учењем. Овај члан наиме умјесто биолошког појма пола (мушкарца и жене) уводи појам «род», који се дефинише као «друштвено обликована улога, понашање, активности». Значи: умјесто мушког и женског пола, убудуће ћемо имати више «родова» (вјероватно транвестити, хермафр – одити, бисексуалци итд.) – све онако како буде «друштвено обликована улога»! Можда је ово за Лалића прихватљиво, али за мене као православног вјерникаје неприхватљиво, јер је богухулно, противпритодно и неспојиво са православним учењем.

Због лакшег прихватања такве морбидне дефиниције и «укидања полова», свештеник Лалић је рекао да «хришћанство није споменик старине».  Дакле, да промијенимо наук Васељенских сабора пошто је «споменик старине»! Запитао бих стога педагога, директора Православне гимназије СПЦ у Загребу: Да ли је за њега  православна вјера и догма светиња или старина? Ко је по њему надлежан да мијења православни «споменик старине»?   Познато је и да секуларне установе културе са страхопоштовањем само  рестаурирају средњовјековне споменике културе, али нипошто не мијењају, дорађују иии допуњавају непревазиђена умјетничка дјела.

`ВЈЕЧНИ`  СОЦИЈАЛИЗАМ  И  АНАЦИОНАЛИЗАМ

Исти цитат су често програмски погрешно тумачили поједини достојници СПЦ у `теолошком` тренду евроатланског екуменизма, глобалистичке стратегије сужавања суверенитета ваневропских држава и народа; пред експанзијом евроатлантизма или својим убјеђењем, сводећи смисао и сврху народности на насљеђе нужности историје и живота на Земљи, у пролазној и промјенљивој природи. Заборављајући на `заповијест` о сродству, која је суштински садр- жана у заповијести `плодите се, множите се`. Сродство осмишљава просто мноштво и множења, породичним и народним јединством, крвном заједни- цом као архетипом и залогом успостављања духовне заједнице и сродства. Занемарујући, такође, у таквом условљеном упрошћавању, наставак реченице, да `нема више ни мушког , ни женског`, а који може бити истим принципом поједностављивања принципјелно погрешно протумачен на исти начин.

Такође, исти цитат је традиоционално користила комунистичка револуци- онарна пропаганда против монархизма у хришћанским народима, као `божију` заповијест о ослобођењу од сталешког аристократског друштвеног поретка. Kао најављивање новог божанског бескласног свијета у којем `нема више ни роба ни слободњака`, него су сви једнаки у револуционарним и радничким самоуправним правима. У духу демократске социјалистичке саборности, а под атеистичким небом на коме нема никаквог началства и више власти, осим идеологије радничке, родне и полне равноправности, једнакости друштвеног и духовног положаја, у бесполном и бескласном плебејском царству небеском.

У посланицама о послушању Свети апостол Павле заповиједа да слуге поштују своје господаре, дјеца родитеље, жене мужеве. Бог не укида ни сталеже, благо- слави помазанике божије Краљеве, и свету хијерархију хришћанског краљев- ства као икону хијаерархије `царства небеског`. Спаситељ заповиједа послу – шање и поштовање боженске и земаљске  хришћанске хијерархије. Дакле, друштвеног поретка који налаже послушност и поштовање, подвиг и пожртво- вање. Апостоли у Новом завету заповиједају хришћанима да се моле за Цара и да му буду покорни: „Молим, дакле, прије свега да се чине мољења, молитве, прозбе, благодарења за све људе, за цареве и за све оне који су у власти (1.Тим. 2,1);`Будите, дакле, покорни сваком роду људском, Господа ради: ако цару, као Господару; ако ли намесницима, као његовим посланицима за осуду злочинцима, а за похвалу онима који добро чине (2.Пет. 2,13-14).

У потрошачком друштву и култури конформизма и међу свештенством постаје популаран принцип упрошћавања и поједностављивања, а напушта се дужност просвећивања. Последично пракса поједностављивања резултира религио- зним ревизионизмом, а ради религиозног релативизма и конзумеризма. Данашња демократска глобалистичка тежња ка истости идентитета такође тежи таквом тумачењу Светог писма, као апоастолској апологији и авангарди либерализма.

,,Нисам дошао да укинем него да испуним“.(Јевађеље по Матеју 5,17;)

Смисао и сврха хришћанске вјер није укидање него испуњење, како Спаситељ каже: `Нисам дошао да укинем него да испуним`. Спаситељ се Оваплотио на Земљи и у историји да открије смисао свега створенога, као задатог и завјето- ваног човјеку. Бог не укида народе и расе, које је стварањем свијета и човјека назна- чио као благословене у заповијсти да се људи рађају и множе. Сваки народ је дио божанског промисла на земљи. Породица и народ су божја датост и промисао, а не усудј човјекове пале природе и друштве- них промјена. Бог је створио прву породи- цу и назначио настајање народ. Света тајна народа није само у језику, него у заједници братског и богочовјечанског јединства.

Старозавјетна црквена заједница је установљена у једном од Бога изабраном народу, а у новозавјетној Цркви заједница није денационализована и деисторизована, већ је објављена осталим народима земаљским, да други крштени народи добију достојанство црквене аутокевалије. Новим завјетом се не формирају вјерске заједнице мимо народних и расних, потирући постојеће природне заједнице, а стварајући нове политичке нације или религиозне ненародне заједнице. Народ у Новом завјету остаје залог црквене саборности, као што је био у старозавјетном предању вјере. Апостоли извршавају заповијест господњу: „Идите и крстие све народе“; крсте народе као постојеће заједнице, сабирајући их у једну Христову Цркву као аутокефалне цркве.

Нови завјет не укида библијски патријахални породични поредак. Апостол заповиједа патријахално уређење породичних односа као: Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу“ (Коринћанима 11,2). Човјек није позван да смишља обрасце људских односа и заједница, они су одређени дјелом Стварања. Човјек је позван да Богом дане обрасце живота свједочи и усавршава, а не да их преиначује и измишља нове. Свака религиозна идеологија која разграђује форме породично–народног организма представља својеврсно секташење. Богохулна и противприродна је свака идеја заједнице која не подразумијева породицу и народ као икону небеске хијерархије, него тежи да прерасте у нешто треће – трансродно.

 

Извор: Блог Огњена Војводића

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 18 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Јерес:

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)

Осуђивање

Макар ти и својим очима видео грешећега, и тада не осуђују јер се често и очи обмањују. (Св. Јован Лествичник)

Нема мањег греха од осуде, али нема ни опаснијег. (Св. Теофан Затворник)

Туђи греси

Не гледај на туђе грехе, него посматрај своје зло. (Св. Димитрије Ростовски)

Реч

Људска реч може бити оштра као мач и тада она рањава и убија, а може бити блага као јелеј и тада је она попут мелема који лечи. (Св. Филарет Московски)

Истински пост

Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела. (Св. Василије Велики)

Крај живота

Крај живота има исту такву снагу за позваног у будући живот као и крај света. (Св. Хризостом)

Деловање Божије

Колико су недокучиве снага и моћ Божија, толико је недокучиво и деловање Његово. (Св. Антоније Велики)

Самољубље

Корен свих грехова је САМОЉУБЉЕ. (Св. Теофан Затворник)

Лукавство

Нема лукавства на земљи ни у паклу које може надмудрити вечну Небеску Мудрост. На многим мегданима Она изгледа тучена, у очима оних који мисли да је битка окончана. Али, Она надалеко гледа, и види у даљини дан Своје Победе. (Св. Николај Жички)

Ум

Држи ум свој у аду и не очајавај! (Преп. старац Силуан)

Смирење

Смирење је скраћено спасење. (Ава Варсонуфије)

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.