header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Како је папа Фрањо срушио римокатоличку догму
Како је папа Фрањо срушио римокатоличку догму Штампај Е-пошта
среда, 11 април 2018

 У католичанству постоји све већа подела између традиционалне цркве Трећег света и мејнстрим цркве у Европи и САД

,,Папа саопштио да нема пакла?“ Тако је гласио запањујући наслов ,,Драџ рипорта“ на Велики четвртак (по грегоријанском календару, прим. прев.)

        ,,Драџ“ је цитирао овај разговор, објављен у листу ,,Ла Република“, између папе Фрање и његовог атеистичког пријатеља, новинара Еугена Скалфарија.

Скалфари: ,,А шта ћемо са лошим душама? Где су оне кажњене?“ Лоше душе ,,нису кажњене“, цитиран је папа Фрања, ,,онима који се не покају се зато не може опростити, па они нестају. Не постоји пакао, него нестанак грешних душа“.

Првог Великог четвртка, Јуда је издао Христа. А о Јуди је Господ рекао: ,,Син Човјечији, дакле, иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда Сина Човјечијега; боље би му било да се није ни родио онај човјек“ (Јеванђеље по Марку 14:21, прим. прев).

ИЗЈАВА У РАНГУ ЈЕРЕСИ

Да ли су душа Јуде и душе монструозних зликоваца у историји ,,једноставно ишчезле“, како је генерал Макартур рекао за старе војнике? Ако нема пакла, није ли највећа брана најгорим гресима уклоњена? За шта је то Христ умро на крсту како би нас спасао?

Ако је Фрања направио такву изјаву, то би било у рангу јереси. Ако је папа говорио ex cathedra, као викар Христа на земљи, то би значило да је противречио две хиљаде година старој католичкој доктрини, укорењеној у учењима самог Христа. Довео би у питање папску непогрешивост, дефинисану на ватиканском концилу папе Пија IX 1870. године.

Могло би се поставити питање да ли је Фрања прави папа. Ватикан је брзо издао саопштење у којем наводи да је папа имао приватни разговор, а не формални интервју са његовим пријатељем Скалфаријем.

Ватикан је додао: ,,Речи које је папа изговорио нису цитиране. Према томе ниједно цитирање дотичног чланка не би требало схватати као дословни транскрипт речи Светог оца“.

Жао нам је, али ово неће бити довољно. Ово не даје одговор на питање које је папа поставио у свом ћаскању. Да ли пакао постоји? Да ли су душе које умру у смртном греху осуђене на пакао за век векова? Да ли папа прихвата ово веровање? Да ли је ово и даље непогрешиво учење римске Католичке цркве?

 

Колико год неко хвалио Фрањине ставове о социјалној правди, у питањима вере и морала довео је у питање дефинисану доктрину и створио конфузију унутар цркве коју предводи.

У свом писму ,,Amoris Laetitia“, тј. ,,Радост љубави“, папа изгледа да одобрава давање причести оним католицима који су се развели и поново ступили у брак, чији претходни бракови нису поништени, и онима који у очима цркве живе у прељуби.

Ослањајући се на папино писмо, немачки бискупи су почели да одобравају причест разведенима и паровима у другом, трећем или ко зна ком браку. Кардинал Герхард Милер, бивши префект канцеларије Ватикана за доктрину вере, што је иначе позиција на којој је некада био папа Бенедикт XVI, каже да ово противречи католичкој доктрини онако како је прогласио папа Јован павле II.

„КО САМ ЈА ДА СУДИМ“

Кардинал Милер је рекао: ,,Нема те силе, на небу или на земљи, од анђела или папе, концила или закона бискупа која би имала способноост да то мења“. Четворица кардинала, укључујући америчког Рејмонда Бјурка, у отвореном писму су замолила папу да разјасни ,,Amoris Laetitia“. Папа их тога није удостојио, нити се осврнуо на бриге кардинала.

Штавише, када је на почетку свог папског мандата упитан о неморалу хомосексуализма, папа је одговорио питањем: ,,А ко сам ја да судим?“ Али ако не Ви, ко онда? Није ли суд о добром и лошем у опису вашег посла?

Није само у области доктрине папа посејао конфузију међу верницима. Како би озаконили илегалну католичку цркву у Кини, папа и Ватикан су се сложили да дају примат бискупима које одобри Комунистичка партија која тежи чвршћој контроли хришћанске вере.

Ватикан се такође сложио да прихвати посвећења бискупа која изврши Пекинг, што је Рим раније сматрао нелегитимним. Капитулација је неопходна како би Католичка црква у Кини преживела и просперирала, наводи Ватикан. Али каква ће то Црква бити, пита се пензионисани надбискуп Јозеф Зен Зе-кјун из Хонгконга.

Ватикан ,,продаје“ цркву у Кини, наводи надбискуп: ,,Неки кажу да је сав труд за постизање споразума ту како би се избегла црквена шизма. Како бесмислено! Па шизма је ту, у независној цркви! (Независне католичке цркве се идентификују са католичком традицијом, али нису у заједништву са папом; прим. прев.)

Надбискуп Зен се слаже да његова критика дипломатских напора Комунистичке партије и Ватикана изазива проблеме у затварању расцепа између илегалне цркве и цркве под благословом Комунистичке партије, али се не извињава: ,,Јесам ли ја велика препрека у процесу постизања споразума између Ватикана и Кине? Ако је то лош споразум, биће ми више него драго да будем препрека.“

У католичанству постоји све већа подела између традиционалне цркве Трећег света – која је у порасту – и мејнстрим цркве у Европи и САД, која све више личи на англиканску цркву двадесетог века.

А како је до тога дошло, Ваша светости?

Срећан Ускрс!

Превео:  ВОЈИСЛАВ ГАВРИЛОВИЋ

Buchanan.org

Извор: „Нови Стандард“

Последњи пут ажурирано ( среда, 11 април 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 27 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.