header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Криминални поступци патријарха Иринеја којим се Тимочка Крајина поклања Румунији? Штампај Е-пошта
четвртак, 12 април 2018

 Државна идеологија у Србији, већ дужи низ година, се може идентификовати са мазохизмом, готово потпуним самоуништењем. Срби (и Власи) су себе десетковали сексуалном револуцијом, тј. абортусима, па су уништили и своју Цркву (јересју екуменизма и македонским расколом), да би на крају своју земљу разделили суседним народима, углавном онима који су и сами марионете Вашингтона или Брисела.

ВЛАСИ СУ УВЕК БИЛИ СРБИ

Занимљиво је да је суштина јереси екуменизма да окупља разне религије на најмањем заједничком садржаоцу. Уколико се две религије у свему разликују, али имају нешто мало у чему се слажу, екуменисти ће ту појединост искористити као повод за уједињење шутог и рогатог. Логика би практично овако звучала: И муслимани и православни и протестанти верују у једнога Бога, нека се онда заједно моле и уједињују око тога.

Истовремено, што се тиче Срба и Србије, ту код глобалиста који су истовремено и екуменисти или подржавају екуменизам, важи друга логика: -Уколико неки део Срба има неку појединост која их разликује од осталих Срба: другачији дијалект, различите историјске прилике, верску припадност, етничко порекло; треба их разделити од Срба, што би касније довело и до међусобних сукоба са ранијим сународницима и рођацима. Тако се само на Балкану сваке године стварају нове нације, као да је Балкан Африка и да се разна људождерска племена национално освешћују и схватају да треба национално да се организују.

Проблем Влаха је проблем Србије. Нажалост, као и у другим областима, државна власт је често, уместо да решава проблем, изазивала и распиривала проблем. Вапаји најумнијих српских интелектуалаца су почели после ослободилачких ратова, и говорили су да се у граничним подручјима где је потребно да држава делује најопрезније и да шаље најумније своје синове, шаљу дилетанти и корумпирани људи, често послани по казни.

Унутрашњост једног од новоподигнутих храмова румунског раскола

Власи су аутохтон народ у Србији. Немањићке повеље у безброј наврата говоре о влашком становништву у Србији. Између Срба и Влаха готово да не постоји јасна граница. Многи Срби имају влашке крви и влашко порекло. То је и објашњење зашто јужни крајеви Србије имају неуобичајени дијалект и падежни систем који има сличности са влашким језиком, а који се доста разликује од језика Срба на северозападу. Словени су на југоистоку измешани са другим етничким групама од којих је најпознатија група романска, тј. Власи. Идеолошко црногорство и траги-комедија од црногорског језика се базира на два слова с́ и з́, који уствари могу да се тумаче као утицај влашког језика и доказ о присутству Влаха на простору Црне Горе.

На безброј места топоними, као и лична презимена говоре о томе. Такви топоними постоје највише у Призрену и његовој околини, али и у Нишу где је службовао Иринеј Гавриловић, некадашњи професор Призренске богословије, али се очигледно није много бавио тим питањима.

СКАНДАЛОЗНА ИЗЈАВА ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА

О размерама скандалозне изјаве Иринеја Гавриловића може се судити по томе, што тренутно Власи у Србији, којих је највише у источном делу, десно од Велике Мораве, воде своју огорчену борбу против румунизације. Они не желе да прихвате екомомске повластице које им нуди Румунија, већ се труде да сачувају свој идентитет и језик и да остану у заједници са Србима и у јединству са Српском Православном Црквом. Патријарх Иринеј је свој допринос уласку Србије у ЕУ, и румунизацији Влаха учинио својом антологијском изјавом из 2014. да у селу Душановац код Неготина живе Румуни, иако их тамо нема. Становници Душановца се изјашњавају као Власи. Изјаву је одмах искористила телевизија „Тимок“ коју финансирају организације за румунизацију Влаха, као доказ да и „српски патријарх признаје да на подручју Тимочке Крајине живе Румуни“.

П. Иринеј се исправио приликом хиротонисања еп. Илариона, тј. тада је поменуо Влахе, не Румуне у Зајачару, али она стара изјава је отишла у етар.

ЗАШТО СЕ ЋУТИ О СТВАРАЊУ РУМУНСКОГ ПРАВОСЛАВНОГ РАСКОЛА НА ПОДРУЧЈУ СРБИЈЕ? 

Неготин, Малајница (Неготин), Исаково (Ћуприја), Бусур (Петровац), Горњане (Бор), Бобово (Свилајнац). У свим овим местима никле су парохије „сестринске“ Румунске православне цркве. Цркве у изградњи су у Бору, Мелници, Дубочкој, а румунски крстови на подручјима где ће се градити цркве су постављени у Прахову, Самариновцу, Шипикову, и још неколико села. Ако се зна како грађевинска комисија експедитивно делује у случајима када прогнани епископ Артемије, који има канонско оправдање у учењу Цркве, оформљује молитвена места за народ који се супротставља јереси екуменизма, биће нејасно, како патријархат из Букурешта релативно лако шири своје расколничко и неканонско деловање и гради ли, гради.

РУМУНИЗАЦИЈУ ПОДРЖАВАЈУ И ПРЕДСТАВНИЦИ БЕОГРАДСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

1. марта 2012. Србија је у Бриселу потписала протокол са Румунијом, којим се регулишу питања румунске мањине. Само једна тачка се односи на Влахе, а то је примедба Румуније да је неприхватљива стандардизација влашког језика. Српски режим је тада одговорио да није надлежан по том питању, јер је то у ингеренцији Националног савета Влаха. Тим споразумом, Србија прихвата изградњу румунских цркава, али се не меша у односе Српске са Румунском црквом. Практично, то значи да Србија издаје дозволе за градњу, али сестринске односе треба да регулишу две цркве.

2013. пред посету Букурешту, Ивица Дачић позива цео Сабор СПЦ у заседању (маја месеца) на свечани ручак, и Сабор СПЦ после тога одустаје од раскида са Румунском црквом, мада је та тачка била на дневном реду. Дачић је тиме обезбедио сагласнист Румуније за улазак у ЕУ, јер да се догодио раскид односа ништа од зле замисли не би могло да се оствари. Све ово говори да је теза да је Црква одвојена од државе само мртво слово на папиру!

Свештеник Никола Солдатовић, из Браничевске епархије, такође потпомаже румунизацију и служи на чистом румунском. Он је постао познат по својим антивлашким изјавама на Фејсбуку, када се користио и увредама. Влахе који не прихватају румунизацију, овај свештеник назива најпогрднијим именима.

Свештеник Никола осим румунизације, воли и папу

Служба румунских расколника је присутна у готово свим селима источне Србије. Узрок томе су ценовници свештеника СПЦ. Свештеници, често, мимо ценовника који је сам по себи нејеванђелски скандал, гастербајтерима наплаћују од 500 – 1000 евра за опело, док румунски свештеници то раде без наплате. Румунски расколници су плаћени од стране Румуније. Податак да су од 18 сахрана у селу Подгорац (Бољевац) 12 без наплате обавили румунски расколници све објашњава.

Ако се све ово зна, можемо само да се надамо да ће упорна борба Влаха да остану то што јесу и помоћ браће хришћана из других крајева да дадне плода у борби за јединство Цркве и борби против глобалистичког стварања нове нације Румуна на просторима где Румуни никад нису живели.

Свештеник! Првосвештеник! – Сам назив означава и позив и дужност: да буде свештен, свет човек. Свештеник је, пре свега и изнад свега, свети човек. А испред њега – првосвештеник. Он је првосвештен, првосвет. Ако то није свештеник, ако то није првосвештеник, шта је онда један а шта други? И један и други су издајице и свога позива и своје дужности и сврстали су се у ред многобројних Јуда, који безобзирно издају све вечне вредности еванђелске. (Свети Јустин Ћелијски)

 

Извор: "Православље живот вечни"

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 12 април 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 30 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.