header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Да се не заборави: Данас би имала 22 године Штампај Е-пошта
уторак, 17 април 2018

    Мала Милица имала је велику рану на препони крој коју је искрварила, као и друге тешке повреде

Да њен живот трагично није прекинут, Милица Ракић данас би имала 22 године. Њено име представља симбол страдања деце. Урезало се у сећање свих нас пре тачно 19 година, 17. априла 1999. године, када ју је током НАТО агресије погодио убио гелер у породичној кући у Батајници.

          Тог кобног дана, тачно у 21.30 сати док је седела на ноши у купатилу, шрапнел експлодираног пројектила прекинуо је њен дечији живот. Имала је само 3 године.

Породица трагично настрадале девојчице одавно не жели никакву комуникацију са медијима. Међутим, својевремено је Миличин отац Жарко испричао како је изгледала мучна сцена када је НАТО бомба убила његовог анђела.

Мама је у том тренутку била трудна, а то није ни знала. Оставила ју је само на тренутак. Врата на купатилу су била отворена. У тренутку се зачула јака детонација. Стакла, плочице и фасада су попуцали.

Жарко, Миличин отац утрчао је у купатило и затекао мртво дете како лежи на поду. Свуда око ње била је крв. Надао се да је Милица и даље жива. Одмах ју је одвезао у болницу, али тамо су могли само да констатују смрт.

Мала Милица имала је велику рану на препони крој коју је искрварила, као и друге тешке повреде.

Сахрањена је 19. априла на батајничком гробљу.

Једна улица у Батајници, као и једна у новосадском приградском насељу Ветерник понеле су њено име, а недавно је обновљена биста на споменику у Ташмајданском парку подсећа на страдање 79 невине деце током 78 дана бомбардовања. Њен лик осликан је и у херцеговачком манастиру Тврдош, а постојале су и иницијативе да се прогласи мученицом.

 

Извор: „Еспресо“

Последњи пут ажурирано ( уторак, 17 април 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 40 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.