header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Да се не заборави: Данас би имала 22 године
Да се не заборави: Данас би имала 22 године Штампај Е-пошта
уторак, 17 април 2018

    Мала Милица имала је велику рану на препони крој коју је искрварила, као и друге тешке повреде

Да њен живот трагично није прекинут, Милица Ракић данас би имала 22 године. Њено име представља симбол страдања деце. Урезало се у сећање свих нас пре тачно 19 година, 17. априла 1999. године, када ју је током НАТО агресије погодио убио гелер у породичној кући у Батајници.

          Тог кобног дана, тачно у 21.30 сати док је седела на ноши у купатилу, шрапнел експлодираног пројектила прекинуо је њен дечији живот. Имала је само 3 године.

Породица трагично настрадале девојчице одавно не жели никакву комуникацију са медијима. Међутим, својевремено је Миличин отац Жарко испричао како је изгледала мучна сцена када је НАТО бомба убила његовог анђела.

Мама је у том тренутку била трудна, а то није ни знала. Оставила ју је само на тренутак. Врата на купатилу су била отворена. У тренутку се зачула јака детонација. Стакла, плочице и фасада су попуцали.

Жарко, Миличин отац утрчао је у купатило и затекао мртво дете како лежи на поду. Свуда око ње била је крв. Надао се да је Милица и даље жива. Одмах ју је одвезао у болницу, али тамо су могли само да констатују смрт.

Мала Милица имала је велику рану на препони крој коју је искрварила, као и друге тешке повреде.

Сахрањена је 19. априла на батајничком гробљу.

Једна улица у Батајници, као и једна у новосадском приградском насељу Ветерник понеле су њено име, а недавно је обновљена биста на споменику у Ташмајданском парку подсећа на страдање 79 невине деце током 78 дана бомбардовања. Њен лик осликан је и у херцеговачком манастиру Тврдош, а постојале су и иницијативе да се прогласи мученицом.

 

Извор: „Еспресо“

Последњи пут ажурирано ( уторак, 17 април 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 39 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.