header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕЈЕРЕС ЕКУМЕНИЗМА arrow Владимир Јовановић: Амфилохије, портрети из младости
Владимир Јовановић: Амфилохије, портрети из младости Штампај Е-пошта
субота, 21 април 2018
          ...Нема података ни да је служио за физички и ментално здраве пунољетне мушкарце обавезни војни рок у ЈНА. Али је, најкасније 1963. добио пасош – што је у то вријеме могуће само као преседан, уз одобрење југословенских служби безбједности. Наставиће школовање у Швајцарској и Италији... Слично питању пасоша, остаје за јавност непознато због чега Р. Радовића нијесу замонашили, нити за свештеника рукоположили у СПЦ?
 + + +
          У мирјанству Ристо Радовић – Амфилохије, митрополит црногорско-приморски Српске православне цркве (СПЦ), напунио је у јануару 80 година. Прошле се навршило 50 година његове црквене службе. Како је саопштено из СПЦ, 2012. отишао је у грађанску пензију, јер тако „СПЦ ослобађа терета да уплаћује доприносе у фондове”; међутим, „државна пензија не утиче на статус свештених лица, већ они и даље у складу са црквеним правилима и потребама обављају вјерску службу”…

Након основне школе у Морачи, Р. Радовић, стипендиста СПЦ, завршио је четворогодишњу Богословију „Светога Саве“ у Раковици, Београд. Његов земљак, Матија Бећковић записаће да је, почетком 1950-их, „Ћиро [Амфилохијев отац] одвео сина да га упише у Богословију”.


„Причао ми је данашњи црногорски митрополит [Амфилохије] како је идући с оцем у Београд молио Бога да га у ту школу не приме” („Враћање душе у чистоту: Бесједе, разговори, погледи”, Београд 1992).

Завршивши Богословију, Р. Радовић дипломира 1962. на Теолошкоме факултету СПЦ у Београду. У службеној биографији се наводи да је студирао и на тамошњем Филозофскоме факултету, али не и да је дипломирао.

Нема података ни да је служио за физички и ментално здраве пунољетне мушкарце обавезни војни рок у ЈНА. Али је, најкасније 1963. добио пасош – што је у то вријеме могуће само као преседан, уз одобрење југословенских служби безбједности. Наставиће школовање у Швајцарској и Италији. Из тога периода су и његове слике које објављујем.

Слично питању пасоша, остаје за јавност непознато због чега Р. Радовића нијесу замонашили, нити за свештеника рукоположили у СПЦ?

Свештеничку каријеру, пет година по стицању дипломе теолога, а као 29-огодишњак, започеће у Грчкој православној цркви (ГПЦ). Замонашио га је 1967. и у ђакона, па свештеника, рукоположио Прокопије Меноутис, митрополит кефалонијски ГПЦ. Добиће грчко име Амфилохије („два вода војске”). У ГПЦ постаје и архимандрит.

Премда је и у то доба, као и сада, Грчка пренапучена кандидатима за свештенике и свештеницима, за које је број парохијâ унутар ГПЦ ограничен, Амфилохије – иако монах, а не мирски свештеник – од Прокопија одмах добија парохије Спата и Коропио, које до 1973. опслужује и од тих парохијских прихода се по прилици издржава. Током већега дијела Амфилохијева боравка у Грчкој на власти је профашисичка војна диктатура. У Грчкој остаје до 1975. године.


Ново ухљебљење, као предавач – доцент, нашао је у Паризу, у установи под јурисдикцијом грчке Цариградске патријаршије – на Православноме богословскоме институту Преподобнога Сергија. Институт има контроверзно наслијеђе. Основао га је Евлогије Георгијевски, Рус, од Московске патријаршије одметнути, расколнички митрополит. Евлогије је 1931. примљен у јурисдикцију конкурентске Цариградске патријаршије.

У Паризу је Амфилохије до 1976, када се повратио у Југославију. Тек након четири године добија посао на Теолошкоме факултету СПЦ у Београду.

Амфилохијев ментор, митрополит кефалонијски Прокопије, оптужен је 1979. од масе вјерника Кефалоније за светогрђе: да је дјелове мошти локалног светитеља нудио на продају или их је продао. Захтијевају његово уклањање. Интервенцијом државних власти, Прокопије, бивши викар у грчкој армији, близак структурама војне безбједности, није ражалован, већ само умировљен. Амфилохије је Прокопија позвао да присуствује његовоме наречењу и хиротонисању за епископа банатскога СПЦ, са śедиштем у Вршцу. Церемонијал је обављен 15- 16. јуна 1985. у Београду.

О Амфилохију се у црногорској јавности тада мало зна. У интервјуу за словеначку „Младину” Амфилохије је 1988. казао: „Ја сам, ето Србин, премда сам рођен у Црној Гори. Мој брат је у Црној Гори секретар једне основне школе, и он се пише Црногорац!”

На Цетињу, Амфилохије први пут беśеди 1989. пред Манастиром, пригодом пријеноса посмртних остатака краља Николе.

Иако је дотадашни митрополит црногорско-приморски Данило (Дајковић, упокојио се 1993) још био жив, те имао свога помоћника (викара), Патријаршија у Београду, по хитној процедури и неуобичајено за своју праксу, Амфилохија из Вршца поставља крајем 1990. за митрополита СПЦ на Цетињу. На тај начин, послије више од три и по деценије странствовања, Амфилохије се вратио у Црну Гору.

 

Извор: "Антена М"

Последњи пут ажурирано ( субота, 21 април 2018 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 37 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.