header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕЈЕРЕС ЕКУМЕНИЗМА arrow Владимир Јовановић: Амфилохије, портрети из младости
Владимир Јовановић: Амфилохије, портрети из младости Штампај Е-пошта
субота, 21 април 2018
          ...Нема података ни да је служио за физички и ментално здраве пунољетне мушкарце обавезни војни рок у ЈНА. Али је, најкасније 1963. добио пасош – што је у то вријеме могуће само као преседан, уз одобрење југословенских служби безбједности. Наставиће школовање у Швајцарској и Италији... Слично питању пасоша, остаје за јавност непознато због чега Р. Радовића нијесу замонашили, нити за свештеника рукоположили у СПЦ?
 + + +
          У мирјанству Ристо Радовић – Амфилохије, митрополит црногорско-приморски Српске православне цркве (СПЦ), напунио је у јануару 80 година. Прошле се навршило 50 година његове црквене службе. Како је саопштено из СПЦ, 2012. отишао је у грађанску пензију, јер тако „СПЦ ослобађа терета да уплаћује доприносе у фондове”; међутим, „државна пензија не утиче на статус свештених лица, већ они и даље у складу са црквеним правилима и потребама обављају вјерску службу”…

Након основне школе у Морачи, Р. Радовић, стипендиста СПЦ, завршио је четворогодишњу Богословију „Светога Саве“ у Раковици, Београд. Његов земљак, Матија Бећковић записаће да је, почетком 1950-их, „Ћиро [Амфилохијев отац] одвео сина да га упише у Богословију”.


„Причао ми је данашњи црногорски митрополит [Амфилохије] како је идући с оцем у Београд молио Бога да га у ту школу не приме” („Враћање душе у чистоту: Бесједе, разговори, погледи”, Београд 1992).

Завршивши Богословију, Р. Радовић дипломира 1962. на Теолошкоме факултету СПЦ у Београду. У службеној биографији се наводи да је студирао и на тамошњем Филозофскоме факултету, али не и да је дипломирао.

Нема података ни да је служио за физички и ментално здраве пунољетне мушкарце обавезни војни рок у ЈНА. Али је, најкасније 1963. добио пасош – што је у то вријеме могуће само као преседан, уз одобрење југословенских служби безбједности. Наставиће школовање у Швајцарској и Италији. Из тога периода су и његове слике које објављујем.

Слично питању пасоша, остаје за јавност непознато због чега Р. Радовића нијесу замонашили, нити за свештеника рукоположили у СПЦ?

Свештеничку каријеру, пет година по стицању дипломе теолога, а као 29-огодишњак, започеће у Грчкој православној цркви (ГПЦ). Замонашио га је 1967. и у ђакона, па свештеника, рукоположио Прокопије Меноутис, митрополит кефалонијски ГПЦ. Добиће грчко име Амфилохије („два вода војске”). У ГПЦ постаје и архимандрит.

Премда је и у то доба, као и сада, Грчка пренапучена кандидатима за свештенике и свештеницима, за које је број парохијâ унутар ГПЦ ограничен, Амфилохије – иако монах, а не мирски свештеник – од Прокопија одмах добија парохије Спата и Коропио, које до 1973. опслужује и од тих парохијских прихода се по прилици издржава. Током већега дијела Амфилохијева боравка у Грчкој на власти је профашисичка војна диктатура. У Грчкој остаје до 1975. године.


Ново ухљебљење, као предавач – доцент, нашао је у Паризу, у установи под јурисдикцијом грчке Цариградске патријаршије – на Православноме богословскоме институту Преподобнога Сергија. Институт има контроверзно наслијеђе. Основао га је Евлогије Георгијевски, Рус, од Московске патријаршије одметнути, расколнички митрополит. Евлогије је 1931. примљен у јурисдикцију конкурентске Цариградске патријаршије.

У Паризу је Амфилохије до 1976, када се повратио у Југославију. Тек након четири године добија посао на Теолошкоме факултету СПЦ у Београду.

Амфилохијев ментор, митрополит кефалонијски Прокопије, оптужен је 1979. од масе вјерника Кефалоније за светогрђе: да је дјелове мошти локалног светитеља нудио на продају или их је продао. Захтијевају његово уклањање. Интервенцијом државних власти, Прокопије, бивши викар у грчкој армији, близак структурама војне безбједности, није ражалован, већ само умировљен. Амфилохије је Прокопија позвао да присуствује његовоме наречењу и хиротонисању за епископа банатскога СПЦ, са śедиштем у Вршцу. Церемонијал је обављен 15- 16. јуна 1985. у Београду.

О Амфилохију се у црногорској јавности тада мало зна. У интервјуу за словеначку „Младину” Амфилохије је 1988. казао: „Ја сам, ето Србин, премда сам рођен у Црној Гори. Мој брат је у Црној Гори секретар једне основне школе, и он се пише Црногорац!”

На Цетињу, Амфилохије први пут беśеди 1989. пред Манастиром, пригодом пријеноса посмртних остатака краља Николе.

Иако је дотадашни митрополит црногорско-приморски Данило (Дајковић, упокојио се 1993) још био жив, те имао свога помоћника (викара), Патријаршија у Београду, по хитној процедури и неуобичајено за своју праксу, Амфилохија из Вршца поставља крајем 1990. за митрополита СПЦ на Цетињу. На тај начин, послије више од три и по деценије странствовања, Амфилохије се вратио у Црну Гору.

 

Извор: "Антена М"

Последњи пут ажурирано ( субота, 21 април 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 47 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.