header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Осврт на полемику В. Димитријевић - бивши еп. захумско-херцеговачки Атанасије Јевтић
Осврт на полемику В. Димитријевић - бивши еп. захумско-херцеговачки Атанасије Јевтић Штампај Е-пошта
недеља, 22 април 2018

Христос васкрсе! Поштована редакцијо,

Изградила сам једну навику да читам сајтове: светосавље.орг; борба за веру; спц.рс и хиландарски сајт, то ми је редовно штиво, уз молитве, Свето Писмо и Псалтир.

Као нововерница која је дуго живела у иностранству, неупућена у дешавања у Србији, ослањам се на ауторитете унутар наше Цркве и на писце као што су епископ Атанасије и други.

Међутим из праксе на неким пројектима у иностранству, научила сам да је од животне важности ЧУТИ шта мисли опозиција или пак шта мисле другомишљеници унутар наше Цркве.

И то је постала такође навика!

Кад један инжењер направи неку направу, он има референтну групу коју пита: Шта овде не ваља и шта је још потребно урадити? И ми смо дужни да му искрено кажемо шта то није добро и шта је пропустио и шта још ту недостаје. Референтна група се увек састоји од лаика и професионалаца, као и свих оних који на било који начин зависе или употребљавају ту направу. Увек се тражи да се врло оштро искритикује апсолутно све, јер је то гаранција да ће та направа или продукт тако бити доведен до савршенства.

Дакле велики, прави ствараоци кажу: Реците нам шта овде не ваља, молимо вас, како бисмо то могли да усавршимо.

Сад замислите тај шок за мене, када одједном овде и код неког спонтаног критиковања чујем: Ма ко си ти и ко тебе пита, и шта ти знаш... ( пљуне на човека и залепи му етикету, како то др. Димитријевић каже...)

Ја мислим да је потребно изградити културу општења и полемике, јер је врло тешко да се прате два ауторитете као што су др. Димитријевић и еп. Атанасије, а да се задржи љубав и поштовање за обојицу.

Обојица су интелектуалци, продуктивни, врло утицајни градитељи јавног мњења и то би требало урадити због нас читалаца...погрешним тоном се дискутују животно важне ствари за све нас, погрешно је и то што се не држе теме. Еп. Атанасије напада личност човека и покушава да га унизи, умањи, тако да се човек не може више да препозна ( врана, гавран, итд.). Самим тим понижава и нас, своје поштоваоце и читаоце.

Можете ли молим вас уложити мало труда ту и исправити нешто?

Мене је непријатно изненадила писанија епископа Атанасија, непоштене су ту неке битке и воде се на штету свих нас...жао ми је због тога. Сви смо ми Димитријевићи и Јефтићи, не заборавити то, јер се зна снага писане и објављене речи! Православни интелектуалци  имају велику одговорност пред свима, не губите то из вида никада, побогу! Сачувајте и ваше и наше достојанство тиме што ће те забранити да се у текстовима унижава личност човека, ма ко он био.

Исте ствари могу се рећи на хиљаду начина, изабрати пристојност приличи једном епископу, јер како га можемо иначе волети? Док др. Димитријевић има, иако не злоупотребљава често, једну већу слободу израза. Или кад то ради онда је то врло симпатично. ( негде је једном полемисао и цитирао некога ко му је изузетно ишао на живце, па је цитат остао недоречен, за закључком др. Димитријевића: трт, трт....

Хвала за важне текстове на вашем сајту и за ваш озбиљан рад на њему.

Опростите.

Поздрав од Росе Петровић

Последњи пут ажурирано ( недеља, 22 април 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 19 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.