header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Др Александар Финк: Наука постепено потврђује Библију! Штампај Е-пошта
четвртак, 26 април 2018
            Гдје се срећу библијско и научно тумачење свијета, само је једно од питања на која ће одговор дати др Александар Финк, биофизичар и директор њемачког Института за вјеру и науку. Он је у недељи за нама у Србији и региону одржао низ предавања на ову тему.
 
Директор сте Института за вјеру и науку. Да ли је могуће помирити ова два, наизглед супротна, погледа на свијет?

-Конфликт између науке и вјере, у ствари, не постоји, јер је наука само метод којим откривамо природу. Она је сама по себи неутрална и може да буде интегрисана у различите погледе на свет. Много је научника и добитника Ноблеове награде који су били хришћани.

Како се у науку уклапа вјеровање хришћана да су људи више од пуке материје?

-Ако се неко бави науком, он мора да претпостави да је људски ум у могућности да разуме природу и њене законе. Ако не постоји ништа осим материје, како је то могуће? Ако дигитрон каже да су један и један – три, он не крши никакве законе природе, само законе логике. Ако је наш мозак производ само игре случаја, кретања атома и активности неурона у њему, онда немамо разлога да верујемо да је оно што мислимо уствари истина.

Са хришћанског становишта, ми верујемо да су људи више од материје, да имају слободу да доносе одлуке, да размишљају о себи и о универзуму, да стварају неке потпуно апстрактне концепте и да дискутују о њима. То је прва премиса.

А друга?

-Друга премиса је одговор на питање зашто је природа у скалду са законима природе. Када је Кеплер хтео да анализира кретање планета, био је убеђен да иза свега стоји рационалан Бог и зато је желео да нађе рационалне законе у универзуму.

Не би се сви сложили са њим, неко би рекао да је материја хаотична и да не мора да има рационалну структуру, али је Кеплер рекао „Не, Бог је такав и ја ћу то да откријем“. Проучавао га је шест година врло озбиљно и открио Кеплерове законе и све оне компликоване односе у кретању планета. И то је била револуција.

Материјално, не постоји добар разлог зашто би матеија поштовала математичке принципе, јер математика је предмет ума, а материја предмет тела која се померају наоколо. Ако смо верници, онда за то имамо добро објашњење, јер верујемо да постоји ум иза универзума. Ако постоји ум иза универзума, ум Бога, онда он користи математику као језик да уреди законе природе и њену структуру.

Да ли је, онда, питање постојања Бога научно или теолошко?

-Божје стварање природе можемо да упоредимо са сликом Ван Гога. Можемо да питамо, „А где је на овој слици Ван Гог? Онда је погледамо и кажемо „не видим Ван Гога на овој слици“ и запитамо се да ли он уопште постоји. Али, нико не сумња да је слику стварно насликао Ван Гог.

Слично је и са природом. Ако је Бог створио природу, он не може бити њен део, јер како би био њен креатор ако је њен део – он је изнад природе. Али, то не значи да не оставља трагове свог карактера у природи, као што Ван Гог користи покрете четкице док слика, па из њих можемо да протумачимо како се осећао и колико је вешт био. Користећи науку можемо да поставимо питање има ли трагова интелигентног планирања у природи.

Видимо ли те трагове?

-Људи су комуникативна бића, што значи да је онај ко нас је створио желео да будемо такви, желео је да мислимо и да питамо велика питања – који је смисао света, одакле смо дошли, где идемо. Ако је Бог створио читав један свет и ако је свемоћан, када би хтео могао би да пљесе рукама и уништи свет и тада би људи схватили да постоји неко моћно биће, али не би имали никакав однос са њим. Али, Бог је џентлмен, он се труди да упозна нас лично, па је одлучио да постане један од нас – Исус Христ.

Рекли сте да је свемир подешен тако да би људи могли да постоје. На шта сте мислили?

-Још 70-их и 80-их научници су учили све више о универзуму, Сунцу и свету. Док су мислили да је свет хомоген и да су сва места и планете исте, открили су да је земља посебна, привилегована. Открили су да је свет фино подешен на високу темпрературу да бисмо ми могли да постојимо.

Ако се то фино подешавање промени за небројиво мали део степена не добијате свемир у ком могу да живе атоми и звезде, сунце, па ни људи. Мора да је постојао неко ко је желео да будемо ту и да је тај неко довољно моћан да створи баш такав свемир.

Гдје се срећу Библија и наука?

-Библија је написана пре 3.000 година, а људи су и тада тврдили да свет има почетак. У последњем веку нашли смо доказе да је Библија била у праву. Библија не каже да је свет настао на мистичне начине као што кажу грчка, римска, египатска и дуге митологије које су постојале у време када је она написана. Библија каже да није све створено у исто време, већ постоји редослед развоја космоса.

Главни разлог постојања универзума је да се створи живот. Бог је земљу ставио и на савршену удаљеност од Сунца. Да је ближе, као Венера, температура би била превисока, не би могло да се живи на њој. Да смо даље, као на Марсу, атмосфера би била претанка, па кисеоник испарава.

 

 

 

Недавно је преминуо један од навећих космолога Стивен Хокинг. Шта мислите о његовом раду?

-Стивен Хокинг је био једна занимљива особа, много је патио због АЛС, рекли су му да ће живети само две године, али никада није одустао. То је невероватно. Био је ожењен женом која је била велики верник, креациониста, веровала је да је земља створена за шест дана. Верујем да су њих двоје имали занимљиве расправе у кухињи, волео бих да сам могао да чујем некле од њих.

Како коментаришете његово виђење Бога?

-Хокинг је био отворен у погледу размишљања о Богу. У једној књизи пише да би било могуће сазнати ум Бога, до чега нико никада није дошао, наравно. Он каже да је много тога у космологији подешено тако да указује на постојања креатора, али да не можемо да будемо сигурни у то. У другој књизи каже да је Бог мртав. Зашто то каже и то баш у књизи „Велики дизајн“. Ја се онда питам ко је дизајнер.

Хокинг каже да је закон гравитације разлог да је све настало ни из чега, али моје питање је да ли је и одакле је закон гравитације дошао. Хокинг се све време клацкао између вере у Бога и неверовања. Не знам на ком становишту је на крају завршио. Разумем да је због болести сумњао у Бога, али ако нема Бога нема ни утехе за оне који пате. Ако има Бога, сва патња на овом свету је пролазна, јер утеха стиже у рају.

 

Извор: „Телеграф“ / „Седмица“

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 26 април 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 1 гост на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 ВАНРЕДНА ВЕСТ:

ПОЖАР У КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКОЈ ЛАВРИ

Још једна мучна вест са мученичког тла Украјине - избио је пожар у Кијево - Печерској Лаври, једној од највећих светиња Православља (овде:). После свих догађања око давања аутокефалије расколничким структурама и перманентног насртаја на светиње Московске патријаршије, основано је сумњати да је пожар подметнут. Ватра је, срећом, угашена.

У тренуцима кад непријатељи ратују против канонске Цркве, предвођени новим Јудом, цариградским јеретиком Вартоломејем, сви смо дужни да се молимо Богу за нашу драгу браћу и сестре у Кијеву и свуда где страдају.

 

 

 

 

ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.