header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Уредништво: Међусобна борба српских екумениста или ко ће бити калиф уместо калифа Штампај Е-пошта
субота, 28 април 2018

 И овогодишњи СА Сабор СПЦ не може да прође без сукоба између моћника који управљају нашим црквеним животом, али не мисле на Бога и народ, него само на себе и своје интересе. И овога пута главне улоге имају митрополит црногорско – приморски Амфилохије и епископ бачки Иринеј Буловић, при чему митрополита подржава херцеговачки бискуп Гргур.

         То се види по кампањи коју је, против Буловића, у „Блицу“ покренула одана сарадница и послушница папофилног Гргура, Жељка Јевтић (сећате се: „часна сестра Дезидерија“, која је хајкала многе и многе, од владике Артемија наовамо, са посебним акцентом на правоверног владику Никанора банатског), оптужујући епископа бачког да рехабилитује „блудне владике“ Василија, Филарета и Пахомија (при чему Пахомије никад није ни кажњаван да би сад био рехабилитован).

Текстови Жељкини су били баш жестоки, у њеном стилу:

(https://www.blic.rs/vesti/drustvo/zastitnik-nedostojnih-vladika-backi-irinej-rehabilituje-pahomija-filareta-i-kacavendu/qdvpejr;

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/riselje-backi-vladika-irinej-spletkama-u-crkvi-plete-mrezu-kako-bi-postao-patrijarh/80yl2bt;

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/koliko-kosta-vladiko-sto-ste-sebi-bitniji-od-crkve-odgovor-blica-episkopu-backom/j8j93xg).

Наравно, Дезидерија није објаснила читаоцима како је, услед толике „праведности“, заборавила да преиспита пословање свог налогодавца и наградодавца, бискупа захумско – херцеговачког, којим се бави храбри новинар Небојша Вукановић  (Гргур је, иначе, „сироче“, пун љубави према ближњем, за шта гарантује његов духовни отац, „Таса“ (ОВДЕ).   

Епископ бачки није могао „срцу одољети“, па је одговорио на прозивке, што канцеларијски, што преко оданих му текстописаца (ОВДЕ; ОВДЕ:).      

Међутим, какву корист има српски православни род од свега овога?  

Никакву. Митрополит Амфилохије, уз своје саборце, „Тасу“ и Гргура, наводно брани Косово и Метохију („Што га брани кад га не одбрани“, рече Његош), а сви знају шта је радио кад је, по НАТО налогу, харао по епархији рашко – призренској 2010. године. Он, са својом екипом, гура и нацрт новог устава СПЦ, против кога је Иринеј бачки – али не зато што је тај нацрт сраман и скандалозан, него да би спречио Амфилохија да заузме водеће позиције у СПЦ, а и да би, спречавајући озбиљну расправу о Косову и Метохији на Сабору, угодио државној власти, што је чинио и раније (овде:). Јер, владика Иринеј служи свакој власти, по принципу: „Ко у влади, ја му у паради“. Њих двојица се тренутно гложе, али кад буде требало да се дејствује заједно, да неком трећем „сломе кичму“ (кованица Иринеја бачког – нап. „Борба за веру“) и то ће бити одрађено, по принципу „добар полицајац – лош полицајац“. Ко не верује, нека чита наш текст о иступању СПЦ из „Светског савета цркава“ ПРЕ ТАЧНО ДВАДЕСЕТ ГОДИНА, и за шта је митрополит Амфилохије тобож био, а епископ Иринеј није био, па на крају би шта би – то јест, ништа (ОВДЕ:). 

У досадашњим великим играма владика Иринеј је био много вештији од митрополита Амфилохија, који је, упркос изричитим жељама Московске патријаршије, као „јуне у пласт“ хитао на разбојнички „Критски сабор“ (а и даље га подржава - (овде:), док је вешти 007 из Новог Сада написао и на грчком и руском (не и на српском) објавио текст о свом „гнушању Критом“ (овде:), да би одмах затим потрчао у загрљај двојици водећих руских екумениста патријарху Кирилу и митрополиту Илариону Алфејеву.

Каква је позиција патријарха Иринеја?   

Њега нико не пита за позицију. Он ради шта му се нареди, а око њега се води борба за наследника – ко ће бити калиф уместо калифа. 

Тако вам је то, браћо Срби. Али, има Бога и Небеске Србије. И због тога се треба надати, а у људе, са њиховим интригама и интригицама, никад и никако. Свети Саво, помагај – ти видиш и знаш где смо и куда нас воде! 

Последњи пут ажурирано ( субота, 28 април 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 43 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.