header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow САОПШТЕЊА arrow Уредништво: Међусобна борба српских екумениста или ко ће бити калиф уместо калифа
Уредништво: Међусобна борба српских екумениста или ко ће бити калиф уместо калифа Штампај Е-пошта
субота, 28 април 2018

 И овогодишњи СА Сабор СПЦ не може да прође без сукоба између моћника који управљају нашим црквеним животом, али не мисле на Бога и народ, него само на себе и своје интересе. И овога пута главне улоге имају митрополит црногорско – приморски Амфилохије и епископ бачки Иринеј Буловић, при чему митрополита подржава херцеговачки бискуп Гргур.

         То се види по кампањи коју је, против Буловића, у „Блицу“ покренула одана сарадница и послушница папофилног Гргура, Жељка Јевтић (сећате се: „часна сестра Дезидерија“, која је хајкала многе и многе, од владике Артемија наовамо, са посебним акцентом на правоверног владику Никанора банатског), оптужујући епископа бачког да рехабилитује „блудне владике“ Василија, Филарета и Пахомија (при чему Пахомије никад није ни кажњаван да би сад био рехабилитован).

Текстови Жељкини су били баш жестоки, у њеном стилу:

(https://www.blic.rs/vesti/drustvo/zastitnik-nedostojnih-vladika-backi-irinej-rehabilituje-pahomija-filareta-i-kacavendu/qdvpejr;

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/riselje-backi-vladika-irinej-spletkama-u-crkvi-plete-mrezu-kako-bi-postao-patrijarh/80yl2bt;

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/koliko-kosta-vladiko-sto-ste-sebi-bitniji-od-crkve-odgovor-blica-episkopu-backom/j8j93xg).

Наравно, Дезидерија није објаснила читаоцима како је, услед толике „праведности“, заборавила да преиспита пословање свог налогодавца и наградодавца, бискупа захумско – херцеговачког, којим се бави храбри новинар Небојша Вукановић  (Гргур је, иначе, „сироче“, пун љубави према ближњем, за шта гарантује његов духовни отац, „Таса“ (ОВДЕ).   

Епископ бачки није могао „срцу одољети“, па је одговорио на прозивке, што канцеларијски, што преко оданих му текстописаца (ОВДЕ; ОВДЕ:).      

Међутим, какву корист има српски православни род од свега овога?  

Никакву. Митрополит Амфилохије, уз своје саборце, „Тасу“ и Гргура, наводно брани Косово и Метохију („Што га брани кад га не одбрани“, рече Његош), а сви знају шта је радио кад је, по НАТО налогу, харао по епархији рашко – призренској 2010. године. Он, са својом екипом, гура и нацрт новог устава СПЦ, против кога је Иринеј бачки – али не зато што је тај нацрт сраман и скандалозан, него да би спречио Амфилохија да заузме водеће позиције у СПЦ, а и да би, спречавајући озбиљну расправу о Косову и Метохији на Сабору, угодио државној власти, што је чинио и раније (овде:). Јер, владика Иринеј служи свакој власти, по принципу: „Ко у влади, ја му у паради“. Њих двојица се тренутно гложе, али кад буде требало да се дејствује заједно, да неком трећем „сломе кичму“ (кованица Иринеја бачког – нап. „Борба за веру“) и то ће бити одрађено, по принципу „добар полицајац – лош полицајац“. Ко не верује, нека чита наш текст о иступању СПЦ из „Светског савета цркава“ ПРЕ ТАЧНО ДВАДЕСЕТ ГОДИНА, и за шта је митрополит Амфилохије тобож био, а епископ Иринеј није био, па на крају би шта би – то јест, ништа (ОВДЕ:). 

У досадашњим великим играма владика Иринеј је био много вештији од митрополита Амфилохија, који је, упркос изричитим жељама Московске патријаршије, као „јуне у пласт“ хитао на разбојнички „Критски сабор“ (а и даље га подржава - (овде:), док је вешти 007 из Новог Сада написао и на грчком и руском (не и на српском) објавио текст о свом „гнушању Критом“ (овде:), да би одмах затим потрчао у загрљај двојици водећих руских екумениста патријарху Кирилу и митрополиту Илариону Алфејеву.

Каква је позиција патријарха Иринеја?   

Њега нико не пита за позицију. Он ради шта му се нареди, а око њега се води борба за наследника – ко ће бити калиф уместо калифа. 

Тако вам је то, браћо Срби. Али, има Бога и Небеске Србије. И због тога се треба надати, а у људе, са њиховим интригама и интригицама, никад и никако. Свети Саво, помагај – ти видиш и знаш где смо и куда нас воде! 

Последњи пут ажурирано ( субота, 28 април 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 24 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.