header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Сабор СПЦ почиње у недељу у Пећкој патријаршији
Сабор СПЦ почиње у недељу у Пећкој патријаршији Штампај Е-пошта
недеља, 29 април 2018

 Епископи би требало да сучеле ставове о статусу Косова и Метохије и бриселским преговорима, као и о односу СПЦ према световним властима у Србији

Почетак заседања традиционалног пролећног Сабора у Пећкој патријаршији 29. априла требало би да демонстрира духовно јединство СПЦ, али, већ извесно време, међу архијерејима се воде жестоки спорови око превласти над духовним троном цркве. 

Надметање владика о статусу Косова и Метохије и бриселским преговорима, као и о односу СПЦ према световним властима у Србији, отпочеће већ у Пећкој патријаршији, сазнаје „Политика” од неколико извора блиских сукобљеним црквеним круговима.

Очекује се да ће владике које су потписале „Апел о одбрани Косова и Метохије” Демократске странке Србије, предвођене митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем, који по некима важи за најмоћнијег у Сабору, на дневни ред ставити питање односа власти у Београду према најтежем и најболнијем српском питању.

Да подсетимо, патријарх Иринеј је у васкршњем интервјуу „Политици” рекао да нико не сме да се сагласи са отуђењем Косова и Метохије, али и нагласио да се СПЦ не сврстава уз политичке странке и њихова документа. Овај став деле епископи блиски патријарху, као и Иринеј бачки са групом епископа на које има утицај. На другој страни, митрополит Амфилохије обезбедио је широку подршку од Њујорка и Калифорније, до Аустралије и Требиња, тврде познаваоци прилика у СПЦ.

Поједине одредбе радног нацрта новог устава, који је годинама припремала комисија предвођена управо митрополитом Амфилохијем, изазвале су расправе у јавности. Из неког разлога, сазнајемо од наших извора, Амфилохије је одустао од појединих решења, нарочито о промени начина избора патријарха који би се бирао тајним гласањем владика.

Ставове патријарха да се СПЦ не сврстава уз политичке странке и њихова документа деле њему блиски епископи као и епископ бачки Иринеј са групом владика на који има утицај. На другој страни, митрополит Амфилохије обезбедио је широку подршку од Њујорка и Калифорније, до Аустралије и Требиња

Начин избора патријарха је једно од питања на коме ће се ломити копља две сукобљене струје у Српској православној цркви коју предводе сиве еминенције, епископ бачки и митрополит Амфилохије. Саговорници „Политике” потврђују да су поједине владике такође  незадовољне принципом по коме неки од њих треба да добију титулу митрополита и архиепископа, а неки не. Проблем статуса цркве у Македонији као и умешаност Бугарске цркве, једно је од питања које не би требало да буде тема сукобљавања.

Међутим, др Александар Раковић, виши научни сарадник Института за новију историју Србије, каже за „Политику” да ће главна тема традиционалног пролећног Сабора СПЦ бити разматрање радне верзије текста предлога устава СПЦ.

Према његовим сазнањима, ова радна верзија завршена је на брзину, да би од стране председника комисије за промену Устава СПЦ била разматрана управо на овом сабору.

– Нека решења су, тако, привукла пажњу јавности, јер су недоречена. Једно од њих је да се титула патријарха српског промени у патријарха српског и поморских земаља. Међутим, већина архијереја се не слаже са тим предлогом, јер не треба мењати већ утврђену титулу, тако да се са великом извесношћу може рећи да архијереји неће подржати тај предлог – каже Раковић који важи за добро обавештеног човека о односима у СПЦ.

Током дискусије о радној верзији устава, наговештава Раковић, архијереји ће износити своје примедбе и сугестије које су, према његовим сазнањима, већ почела да пристижу у Патријаршију писменим путем.

– Будући да се ради о суштинским примедбама, мало је вероватно да ће Сабор на овом заседању моћи да донесе одлуку о усвајању новог устава СПЦ, већ ће то остати да се реши у наредној години дана или можда и касније. Ширина и дубина дискусије неће зависити само од тих писмених примедби, јер има мишљења да ће неки предлози од стране владика доћи директно на самом заседању Сабора, иако их није било у радној верзији предлога устава. Међу тим предлозима се може наћи и предлог да се уставно пропише надлежност епархијских савета по републичким границама бивше СФРЈ. Већ сада се може констатовати да ће већина архијереја бити против таквог предлога, у истој мери колико су против промене патријархове титуле – напомиње Раковић.

Он сматра да ће бити довољно да се српски архијереји чије се епархије налазе на територијама република формално састају, што је и потребно, али то не треба решавати на начин који би могао да буде увођење „малих синода на мала врата”.

Када је реч о начину избора патријарха тајним гласање владика, уместо апостолског жреба, међу архијерејима има мишљења да онај епископ који скупи две трећине гласова треба да буде српски патријарх. Али, указује Раковић, постоје и мишљења да би евентуални осми круг гласања, којим се предвиђа натполовична већина за избор патријарха, ипак требало преиначити у досад већ утврђени начин бирања. Дакле, ако нико не добије двотрећинску већину, требало би да се одлучује апостолским жребом. Односно, Божјом вољом.

 

Извор: „Политика“

Последњи пут ажурирано ( недеља, 29 април 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 33 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.