header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Сабор СПЦ почиње у недељу у Пећкој патријаршији
Сабор СПЦ почиње у недељу у Пећкој патријаршији Штампај Е-пошта
недеља, 29 април 2018

 Епископи би требало да сучеле ставове о статусу Косова и Метохије и бриселским преговорима, као и о односу СПЦ према световним властима у Србији

Почетак заседања традиционалног пролећног Сабора у Пећкој патријаршији 29. априла требало би да демонстрира духовно јединство СПЦ, али, већ извесно време, међу архијерејима се воде жестоки спорови око превласти над духовним троном цркве. 

Надметање владика о статусу Косова и Метохије и бриселским преговорима, као и о односу СПЦ према световним властима у Србији, отпочеће већ у Пећкој патријаршији, сазнаје „Политика” од неколико извора блиских сукобљеним црквеним круговима.

Очекује се да ће владике које су потписале „Апел о одбрани Косова и Метохије” Демократске странке Србије, предвођене митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем, који по некима важи за најмоћнијег у Сабору, на дневни ред ставити питање односа власти у Београду према најтежем и најболнијем српском питању.

Да подсетимо, патријарх Иринеј је у васкршњем интервјуу „Политици” рекао да нико не сме да се сагласи са отуђењем Косова и Метохије, али и нагласио да се СПЦ не сврстава уз политичке странке и њихова документа. Овај став деле епископи блиски патријарху, као и Иринеј бачки са групом епископа на које има утицај. На другој страни, митрополит Амфилохије обезбедио је широку подршку од Њујорка и Калифорније, до Аустралије и Требиња, тврде познаваоци прилика у СПЦ.

Поједине одредбе радног нацрта новог устава, који је годинама припремала комисија предвођена управо митрополитом Амфилохијем, изазвале су расправе у јавности. Из неког разлога, сазнајемо од наших извора, Амфилохије је одустао од појединих решења, нарочито о промени начина избора патријарха који би се бирао тајним гласањем владика.

Ставове патријарха да се СПЦ не сврстава уз политичке странке и њихова документа деле њему блиски епископи као и епископ бачки Иринеј са групом владика на који има утицај. На другој страни, митрополит Амфилохије обезбедио је широку подршку од Њујорка и Калифорније, до Аустралије и Требиња

Начин избора патријарха је једно од питања на коме ће се ломити копља две сукобљене струје у Српској православној цркви коју предводе сиве еминенције, епископ бачки и митрополит Амфилохије. Саговорници „Политике” потврђују да су поједине владике такође  незадовољне принципом по коме неки од њих треба да добију титулу митрополита и архиепископа, а неки не. Проблем статуса цркве у Македонији као и умешаност Бугарске цркве, једно је од питања које не би требало да буде тема сукобљавања.

Међутим, др Александар Раковић, виши научни сарадник Института за новију историју Србије, каже за „Политику” да ће главна тема традиционалног пролећног Сабора СПЦ бити разматрање радне верзије текста предлога устава СПЦ.

Према његовим сазнањима, ова радна верзија завршена је на брзину, да би од стране председника комисије за промену Устава СПЦ била разматрана управо на овом сабору.

– Нека решења су, тако, привукла пажњу јавности, јер су недоречена. Једно од њих је да се титула патријарха српског промени у патријарха српског и поморских земаља. Међутим, већина архијереја се не слаже са тим предлогом, јер не треба мењати већ утврђену титулу, тако да се са великом извесношћу може рећи да архијереји неће подржати тај предлог – каже Раковић који важи за добро обавештеног човека о односима у СПЦ.

Током дискусије о радној верзији устава, наговештава Раковић, архијереји ће износити своје примедбе и сугестије које су, према његовим сазнањима, већ почела да пристижу у Патријаршију писменим путем.

– Будући да се ради о суштинским примедбама, мало је вероватно да ће Сабор на овом заседању моћи да донесе одлуку о усвајању новог устава СПЦ, већ ће то остати да се реши у наредној години дана или можда и касније. Ширина и дубина дискусије неће зависити само од тих писмених примедби, јер има мишљења да ће неки предлози од стране владика доћи директно на самом заседању Сабора, иако их није било у радној верзији предлога устава. Међу тим предлозима се може наћи и предлог да се уставно пропише надлежност епархијских савета по републичким границама бивше СФРЈ. Већ сада се може констатовати да ће већина архијереја бити против таквог предлога, у истој мери колико су против промене патријархове титуле – напомиње Раковић.

Он сматра да ће бити довољно да се српски архијереји чије се епархије налазе на територијама република формално састају, што је и потребно, али то не треба решавати на начин који би могао да буде увођење „малих синода на мала врата”.

Када је реч о начину избора патријарха тајним гласање владика, уместо апостолског жреба, међу архијерејима има мишљења да онај епископ који скупи две трећине гласова треба да буде српски патријарх. Али, указује Раковић, постоје и мишљења да би евентуални осми круг гласања, којим се предвиђа натполовична већина за избор патријарха, ипак требало преиначити у досад већ утврђени начин бирања. Дакле, ако нико не добије двотрећинску већину, требало би да се одлучује апостолским жребом. Односно, Божјом вољом.

 

Извор: „Политика“

Последњи пут ажурирано ( недеља, 29 април 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 66 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.