header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Небојша Вукановић: Зашто поп Круљ велича усташе и Алојзија Степинца
Небојша Вукановић: Зашто поп Круљ велича усташе и Алојзија Степинца Штампај Е-пошта
среда, 02 мај 2018

 Да нимало није било случајно срамно служење помена усташама на острву Дакса поред Дубровника, које је лани испред споменика стријељаним усташама служио дубровачки парох Стево Ковачевић, говори и гостовање мостарског пароха Радивоја Круља у емисији „Политички кадар“ на хрватској Први ТВ. Поп Круљ, иначе архијерејски замјеник херцеговачког владике Григорија и старјешина Саборног храма у Мостару, јавно амнестира и хвали Алојзија Степинца, пресуђеног усташу и ратног злочинца који је био десна рука Анте Павелића, и одговоран је за страдање и покатоличавање великог броја Срба у НДХ током Другог свјетског рата.


Упркос правоснажној пресуди из 1946. и 16 година робије, неспорним чињеницама и необоривим доказима о улози надбискупа Алојзија Степинца у убијању и покрштавању Срба, отворене подршке усташама, НДХ и Анти Павелићу, усвајању законских одредби о преласку у другу вјеру и насилном покатоличавању Срба, распоп Круљ тврди да је Алојзије Степинац добричина и светац, а да су оптужбе на његов рачун српска мантра, заблуда и бесмислице!?    

Оваква дрскост, безобразлук и бескрупулозност одавно није виђена, и свакако да би Сабор Српске православне цркве требао одмах рашчинити и разријешити дужности недостојног распопа, који прави велику штету Цркви својим непримјереним понашањем, изјавама и облачењем, јер је недопустиво да православни свештеник говори о вјери и гостује на једној хрватској телевизији у бијелој кошуљи без мантије и свештеничке одоре. 

О званичном усташком викару крвавих руку Алојзију Степинцу је сувишно трошити ријечи, а чињеница да чак ни папа Фрањо не жели да изнесе суд о њему док се не утврде све чињенице и заврши дијалог међу Хришћанима, православцима и католицима, говори колико су срамне издајничке ријечи екуменског улизице и недостојног распопа Круља. Алојзије Степинац је априла 1941. дочекао и поздравио Анту Павелића и Славка Кватерника, сво вријеме рата је снажно и отворено подржавао усташе и НДХ, и никада није осудио нити спријечио ниједан злочин над Србима, чак ни оне које су починили његови свештеници попут фра Сотоне – Мирослава Филиповића Мајсторовића , фра Ђуке Марића, дон Илије Томаса из Клепаца, надбискупа Ивана Шарића…

   

Степинац је 1942. проглашен усташким викаром, са Павелићем се званично састао 20-ак пута, водио га је код папе у Рим, а чак је и након Другог свјетског рата преко Ватикана помагао његово бјекство и скривање пацовским каналима, те на суђењу 1946. изјавио да подржава Независну Државу Хрватску, која је починила геноцид над Србима. Подржавати и хвалити Степинца и усташе не представља ништа друго осим чина велеиздаје Цркве, вјере и народа, због чега распопа Круља треба одмах рашчинити и казнити.      

 


Питам се шта би о недостојним свештенику и његовим срамним, лицемјерним, издајничким и удворничким ријечима рекао мученик, пострадали бањалучки владика Платон кога су маја 1941. усташе са групом монаха и свештеника данима мучиле и бациле у Врбас? Шта би о распопу Круљу рекли мостарски свештеници и братство манастира Житомислић, кога су за један дан звјерски умориле усташе због Христа и православне вјере? Шта ли би рекли потомци жртава из Јасеновца, Пребиловаца, Јадовна, Клепаца, Шурманаца, Драксенића, Дракулића, Ливна, Корита, Ржане јаме и стотина других стратишта у којима су усташе убиле скоро милион Срба? Шта би се десило са неким јеврејским рабином, руским или јерменским свештеником ил владиком када би бранио и величао нацисте, фашисте, Турке и друге злочинце који су убијали њихове недужне сународнике???  Питам се зашто упорно ћуте Херцеговци и потомци жртава, нијемо посматрајући како недостојни свештеници бране крвнике и срамоте Цркву и наш народ?             

Ријечи распопа Круља и понашање дијела херцеговачких свештеника су плод вишегодишње политике приближавања католицима и Ватикану херцеговачког владике Григорија, који увођењем бројних новотарија настоји да направи велики искорак у напуштању традиционалног и исконског светосавског православног учења, који је вијековима укоријењен у српском народу и традицији.  

Величање Алојзија Степинца, помен усташама на Дакси и бројни други скандали и заједничке молитве са католицима и бискупима у катедралама, су јасни показатељи издаје вјере и нације од стране групе недостојних свештеника којима су сребрењаци и лични интереси важнији од вјере, народа, државе, Цркве и традиције.

 

Извор: Блог Небојше Вукановића

Последњи пут ажурирано ( среда, 02 мај 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 13 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 ВАНРЕДНА ВЕСТ:

ПОЖАР У КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКОЈ ЛАВРИ

Још једна мучна вест са мученичког тла Украјине - избио је пожар у Кијево - Печерској Лаври, једној од највећих светиња Православља (овде:). После свих догађања око давања аутокефалије расколничким структурама и перманентног насртаја на светиње Московске патријаршије, основано је сумњати да је пожар подметнут. Ватра је, срећом, угашена.

У тренуцима кад непријатељи ратују против канонске Цркве, предвођени новим Јудом, цариградским јеретиком Вартоломејем, сви смо дужни да се молимо Богу за нашу драгу браћу и сестре у Кијеву и свуда где страдају.

 

 

 

 

ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.