header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Небојша Вукановић: Зашто поп Круљ велича усташе и Алојзија Степинца
Небојша Вукановић: Зашто поп Круљ велича усташе и Алојзија Степинца Штампај Е-пошта
среда, 02 мај 2018

 Да нимало није било случајно срамно служење помена усташама на острву Дакса поред Дубровника, које је лани испред споменика стријељаним усташама служио дубровачки парох Стево Ковачевић, говори и гостовање мостарског пароха Радивоја Круља у емисији „Политички кадар“ на хрватској Први ТВ. Поп Круљ, иначе архијерејски замјеник херцеговачког владике Григорија и старјешина Саборног храма у Мостару, јавно амнестира и хвали Алојзија Степинца, пресуђеног усташу и ратног злочинца који је био десна рука Анте Павелића, и одговоран је за страдање и покатоличавање великог броја Срба у НДХ током Другог свјетског рата.


Упркос правоснажној пресуди из 1946. и 16 година робије, неспорним чињеницама и необоривим доказима о улози надбискупа Алојзија Степинца у убијању и покрштавању Срба, отворене подршке усташама, НДХ и Анти Павелићу, усвајању законских одредби о преласку у другу вјеру и насилном покатоличавању Срба, распоп Круљ тврди да је Алојзије Степинац добричина и светац, а да су оптужбе на његов рачун српска мантра, заблуда и бесмислице!?    

Оваква дрскост, безобразлук и бескрупулозност одавно није виђена, и свакако да би Сабор Српске православне цркве требао одмах рашчинити и разријешити дужности недостојног распопа, који прави велику штету Цркви својим непримјереним понашањем, изјавама и облачењем, јер је недопустиво да православни свештеник говори о вјери и гостује на једној хрватској телевизији у бијелој кошуљи без мантије и свештеничке одоре. 

О званичном усташком викару крвавих руку Алојзију Степинцу је сувишно трошити ријечи, а чињеница да чак ни папа Фрањо не жели да изнесе суд о њему док се не утврде све чињенице и заврши дијалог међу Хришћанима, православцима и католицима, говори колико су срамне издајничке ријечи екуменског улизице и недостојног распопа Круља. Алојзије Степинац је априла 1941. дочекао и поздравио Анту Павелића и Славка Кватерника, сво вријеме рата је снажно и отворено подржавао усташе и НДХ, и никада није осудио нити спријечио ниједан злочин над Србима, чак ни оне које су починили његови свештеници попут фра Сотоне – Мирослава Филиповића Мајсторовића , фра Ђуке Марића, дон Илије Томаса из Клепаца, надбискупа Ивана Шарића…

   

Степинац је 1942. проглашен усташким викаром, са Павелићем се званично састао 20-ак пута, водио га је код папе у Рим, а чак је и након Другог свјетског рата преко Ватикана помагао његово бјекство и скривање пацовским каналима, те на суђењу 1946. изјавио да подржава Независну Државу Хрватску, која је починила геноцид над Србима. Подржавати и хвалити Степинца и усташе не представља ништа друго осим чина велеиздаје Цркве, вјере и народа, због чега распопа Круља треба одмах рашчинити и казнити.      

 


Питам се шта би о недостојним свештенику и његовим срамним, лицемјерним, издајничким и удворничким ријечима рекао мученик, пострадали бањалучки владика Платон кога су маја 1941. усташе са групом монаха и свештеника данима мучиле и бациле у Врбас? Шта би о распопу Круљу рекли мостарски свештеници и братство манастира Житомислић, кога су за један дан звјерски умориле усташе због Христа и православне вјере? Шта ли би рекли потомци жртава из Јасеновца, Пребиловаца, Јадовна, Клепаца, Шурманаца, Драксенића, Дракулића, Ливна, Корита, Ржане јаме и стотина других стратишта у којима су усташе убиле скоро милион Срба? Шта би се десило са неким јеврејским рабином, руским или јерменским свештеником ил владиком када би бранио и величао нацисте, фашисте, Турке и друге злочинце који су убијали њихове недужне сународнике???  Питам се зашто упорно ћуте Херцеговци и потомци жртава, нијемо посматрајући како недостојни свештеници бране крвнике и срамоте Цркву и наш народ?             

Ријечи распопа Круља и понашање дијела херцеговачких свештеника су плод вишегодишње политике приближавања католицима и Ватикану херцеговачког владике Григорија, који увођењем бројних новотарија настоји да направи велики искорак у напуштању традиционалног и исконског светосавског православног учења, који је вијековима укоријењен у српском народу и традицији.  

Величање Алојзија Степинца, помен усташама на Дакси и бројни други скандали и заједничке молитве са католицима и бискупима у катедралама, су јасни показатељи издаје вјере и нације од стране групе недостојних свештеника којима су сребрењаци и лични интереси важнији од вјере, народа, државе, Цркве и традиције.

 

Извор: Блог Небојше Вукановића

Последњи пут ажурирано ( среда, 02 мај 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 22 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.