header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Вести са Сабора
Вести са Сабора Штампај Е-пошта
четвртак, 03 мај 2018

 На заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ, како је већ објављено, највећа пажња ће бити посвећена питањима очувању Цркве и народа и српске државности на Косову и Метохију. Из тих разлога протеклих дана је ове године убрзан рад на разматрању епархијског пословања, које је по ранијој наредби патријарха и одлуци прошлогодишњег Сабора, ригорозније разматрано на епархијским скупштинама и заседању Патријаршијског управног одбора.

Такође, због комплексности материје, одлучено је да се ове године не врше никакве ревизије Устава СПЦ, већ да се то питање шире размотри, посебно после неопходног јачања архијерејских редова.

Како може да се сазна из кругова епископа извршено је први избор кандидата за нове епископе.

Закључено је да је неопходан стални патријархов викар у Пећкој патријаршији и за тај положај предложен архимандрит Иларион (Лупуловић), настојатељ манастира Драганац, раније прослављени глумац, који је светлост позорнице заменио монашким животом, у коме се показао и као молитвеник и као добар организатор, његова вештина комуникације са медијима је добро дошла посетиоцима историјског седишта СПЦ, а молитвеност пожртвованом сестринству Патријаршије.

Владика диоклијски Кирило би требало да буде изабран за епископа буеносајреског, где помаже досадашњем администратору митрополиту Амфилохију, док би за митрополитовог викара у Црној Гори са титулом диоклијски био изабран игуман Цетињског манастира, својевремени болнички сакелејник патријарха Павла, архимандрит Методије (Остојић).

За кандидате за епископе усаглашени су и студенички архимандрит Тихон (др Ракићевић), архимандрит манастира Рмањ Серафим (Кужић) и архимандрит манастира Ковиљ Исихије (Рогић).

Како су, осим митрополита Амфилохија, викаре тражили и епископ шабачки Лаврентије, новограчанички Лонгин и бачки Иринеј, видеће се распоред викара, логично је претпоставити да ће настојатељ манастира Ковиља остати у Бачкој.

Архимандрит Серафим можда буде кандидован и за осечкопољску и барањску епархију, а можда због величине епархије буде додељен и епископу зворничко-тузланском Фотију.

Сам патријарх, сазнаје се, предложиће Сабору још три кандидата за своје викаре у Архиепископији београдско-карловачкој, и то: архимандрита Стефана Шарића, настојатеља Храма Светог Саве, протосинђела Клеопу (др Стефановића), професора Карловачке богословије, игумана Петра (Драгојловића), настојатеља манастира Пиносава у шумадијској епархији.

Због потребе интензивних контаката са Руском православном црквом око припреме за освећење Спомен Храма Светог Саве поводом 800. Годишњице аутокефалности СПЦ, септембра 2019., досадашњи патријархов викар и у Београду и у Москви, епископ моравички Антоније посветиће се само пословима старешине Српског Подворја у Москви.

Патријарх је, у кадровском смислу, највише забринут за немачку епархију у којој су дуги низ година узбуркане страсти, првенствено међу свештенством.

Не искључује се да се наредних дана изврши још неко кандидовање за владичански чин.

 + + +

ВЛАДИКЕ НА САБОРУ ИСКАЗАЛИ ДУБОКУ ПОВРЕЂЕНОСТ НАЧИНОМ НА КОЈИ РТС ПРИКАЗУЈЕ СВЕТЕ СРБЕ У СЕРИЈИ „НЕМАЊИЋИ“

Током јучерашњег заседања Светог архијерејског Сабора СПЦ у склопу расправе о раду Синода и епархија, више епископа је указало да су им се бројни верници што усмено, што писмено жалили на бројна светогрђа у серији „Немањићи“ РТС-а. И саме владике се осећају дубоко повређени начином на који су приказани Свети Симеон Мироточиви и Стефан Првовенчани, а посебно Свети Сава Српски.

Било је речи о томе да ли се у овом „најгорем екранизовању нашег средњег века“ (др А. Раковић) испољило, поред дилетантизма, и свесно изругивање Светим Србима. У сваком случају ради се о недопустивом вређању верских осећања српског православног народа. Речено је да је овакво приказивање наше историје на јавном сервису васпитно погубно.

Старије владике су указивале да такав медијски терор над верским осећањима није постојао ни у доба атеистичке власти. Владике из дијаспоре су посебно истицали констернираност наших људи у свету који су гледали серију „Немањићи – рађање краљевине“.

Закључено је да се верујући народ упућује на јединство у очувању достојанства наше историје, јер народ који не поштује своју прошлост, губи духовне оријентире у садашњости и будућности.

Биће затражено да се ова серија више не репризира у ударним терминима.

 

Извор: "Видовдан"

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 03 мај 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 30 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.