header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Вести са Сабора
Вести са Сабора Штампај Е-пошта
четвртак, 03 мај 2018

 На заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ, како је већ објављено, највећа пажња ће бити посвећена питањима очувању Цркве и народа и српске државности на Косову и Метохију. Из тих разлога протеклих дана је ове године убрзан рад на разматрању епархијског пословања, које је по ранијој наредби патријарха и одлуци прошлогодишњег Сабора, ригорозније разматрано на епархијским скупштинама и заседању Патријаршијског управног одбора.

Такође, због комплексности материје, одлучено је да се ове године не врше никакве ревизије Устава СПЦ, већ да се то питање шире размотри, посебно после неопходног јачања архијерејских редова.

Како може да се сазна из кругова епископа извршено је први избор кандидата за нове епископе.

Закључено је да је неопходан стални патријархов викар у Пећкој патријаршији и за тај положај предложен архимандрит Иларион (Лупуловић), настојатељ манастира Драганац, раније прослављени глумац, који је светлост позорнице заменио монашким животом, у коме се показао и као молитвеник и као добар организатор, његова вештина комуникације са медијима је добро дошла посетиоцима историјског седишта СПЦ, а молитвеност пожртвованом сестринству Патријаршије.

Владика диоклијски Кирило би требало да буде изабран за епископа буеносајреског, где помаже досадашњем администратору митрополиту Амфилохију, док би за митрополитовог викара у Црној Гори са титулом диоклијски био изабран игуман Цетињског манастира, својевремени болнички сакелејник патријарха Павла, архимандрит Методије (Остојић).

За кандидате за епископе усаглашени су и студенички архимандрит Тихон (др Ракићевић), архимандрит манастира Рмањ Серафим (Кужић) и архимандрит манастира Ковиљ Исихије (Рогић).

Како су, осим митрополита Амфилохија, викаре тражили и епископ шабачки Лаврентије, новограчанички Лонгин и бачки Иринеј, видеће се распоред викара, логично је претпоставити да ће настојатељ манастира Ковиља остати у Бачкој.

Архимандрит Серафим можда буде кандидован и за осечкопољску и барањску епархију, а можда због величине епархије буде додељен и епископу зворничко-тузланском Фотију.

Сам патријарх, сазнаје се, предложиће Сабору још три кандидата за своје викаре у Архиепископији београдско-карловачкој, и то: архимандрита Стефана Шарића, настојатеља Храма Светог Саве, протосинђела Клеопу (др Стефановића), професора Карловачке богословије, игумана Петра (Драгојловића), настојатеља манастира Пиносава у шумадијској епархији.

Због потребе интензивних контаката са Руском православном црквом око припреме за освећење Спомен Храма Светог Саве поводом 800. Годишњице аутокефалности СПЦ, септембра 2019., досадашњи патријархов викар и у Београду и у Москви, епископ моравички Антоније посветиће се само пословима старешине Српског Подворја у Москви.

Патријарх је, у кадровском смислу, највише забринут за немачку епархију у којој су дуги низ година узбуркане страсти, првенствено међу свештенством.

Не искључује се да се наредних дана изврши још неко кандидовање за владичански чин.

 + + +

ВЛАДИКЕ НА САБОРУ ИСКАЗАЛИ ДУБОКУ ПОВРЕЂЕНОСТ НАЧИНОМ НА КОЈИ РТС ПРИКАЗУЈЕ СВЕТЕ СРБЕ У СЕРИЈИ „НЕМАЊИЋИ“

Током јучерашњег заседања Светог архијерејског Сабора СПЦ у склопу расправе о раду Синода и епархија, више епископа је указало да су им се бројни верници што усмено, што писмено жалили на бројна светогрђа у серији „Немањићи“ РТС-а. И саме владике се осећају дубоко повређени начином на који су приказани Свети Симеон Мироточиви и Стефан Првовенчани, а посебно Свети Сава Српски.

Било је речи о томе да ли се у овом „најгорем екранизовању нашег средњег века“ (др А. Раковић) испољило, поред дилетантизма, и свесно изругивање Светим Србима. У сваком случају ради се о недопустивом вређању верских осећања српског православног народа. Речено је да је овакво приказивање наше историје на јавном сервису васпитно погубно.

Старије владике су указивале да такав медијски терор над верским осећањима није постојао ни у доба атеистичке власти. Владике из дијаспоре су посебно истицали констернираност наших људи у свету који су гледали серију „Немањићи – рађање краљевине“.

Закључено је да се верујући народ упућује на јединство у очувању достојанства наше историје, јер народ који не поштује своју прошлост, губи духовне оријентире у садашњости и будућности.

Биће затражено да се ова серија више не репризира у ударним терминима.

 

Извор: "Видовдан"

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 03 мај 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 59 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.