header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Нова књига сарадника „Борбе за веру“ академика Србољуба Живановића Штампај Е-пошта
понедељак, 07 мај 2018

 ХРВАТСКИ ГЕНОЦИД ПРОТИВ СРБА, ЈЕВРЕЈА И РОМА

          Издавачка кућа "Пешић и синови" из Београда је ових дана објавила најновију књигу проф. др Србољуба Живановића под насловом "Хрватски геноцид против Срба, Јевреја и Рома" која ће бити промовисана на Седмој Међународној конференцији о Јасеновцу 22. маја 2018. године у Бања Луци, Република Српска (Адреса издавача: Топличин Венац бр.17, Београд). У књизи су одштампани и неки чланци првобитно објављени на сајту "Борба за веру". У предговору књиге аутор поред осталог пише:

"Са правом се поставља питање да ли је потребно написати и објавити још једну књигу о геноциду против Срба, Јевреја и Рома који су починило Хрвати и муслимани, јер је до сада објављено у Србији и Босни и Херцеговини мноштво добрих књига са истим или сличним насловом. Аутори тих књига су добро познавали страдање Срба, Јевреја и Рома које су починили римокатолици Hrvati и муслимани. На жалост, већина тих књига је објављена у малом тиражу, који је брзо распродан. Неке књиге су доживеле и поновљена издања, али су и оне нестале. НЕКО се потрудио да покупује све те књиге и да их уништи. Тих њига нема више ни у јавним библитекама. Садашње генерације читалаца, који желе да сазнају о геноциду који су починили римокатолици Hrvati и муслимани, тешко могу да дођу до тих књига...

Крижари и крижарке, римокатолички свештеници, часне сестре и цео хрватски католички народ су чинили те злочине, вадили су и убијали нерођену децу извађену из утроба мајки, а убијали су чак и малу децу и одојчад у колевци.

У штампи и другим медијима често се помињу документа као што је нпр. Декларација о геоциду у НДХ, Меморандум СПЦ из 1942. године и  други, а читаоци никада нису имали могућности да виде та документа која су сада објављена у овој књизи. Посебно је потребно упознати читаоце са злочиначком улогом Римокатоличке "цркве" против свих некатолика, у првом реду против православних Срба и Јевреја. У садашњој Републици Хрватској, која је чланица Уједињених нација и Европске уније, политичке партије и власти, као и Римокатоличка "црква" стално се труде да се наведени злочини умање или забораве, и школују се нове генерације Хрвата да мрзе Србе и све некатолике и да једнога дана постану кољачи. У књизи је објављена и опширна библиографија са надом да ће читаоци моћи да виде бар неке од тих дела.

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 07 мај 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 10 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.