header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Чудо Благодатног Огња у Јерусалиму Штампај Е-пошта
уторак, 08 мај 2018

 Интервју Нилса Кристијана Вита са јерусалимским патријархом Диодором Првим, о чуду Благодатног огња у храму Гроба Господњег

+ + +

Како би проверио истинитост силаска Благодатног огња, током 1998.г. одпутовао сам у Јерусалим, где сам дочеку Огња присуствовао 18. априла.

Јерусалимски патријарх Диадор Први је човек, који сваке године силази у Кувуклију како би примио Благодатни огањ. Он је јерусалимиски патријарх од 1982.г. и стога и главни сведок чуда. 1998.г. био сам у приватној посети код њега и имао могућност да са њим разговарам о чуду, да сазнам шта се тачно дешава у кувуклији, а и кавав значај за њега лично овај догађај има, за његов духовни живот.

Захваљујући његовом утицају било ми је омогућено присуство на балкону куполе Храма Гроба Господњег, одакле сам имао јасан поглед на људе, окупљене око Кувуклије у очекивању “Великог чуда Благодатног огња“.

Обзиром да свакоме није доступно да истражи оно што се у Кивуклији дешава, упитао сам патријарха Диадора о томе и ево његовог сведочења.

 

СВЕДОЧЕЊЕ ПАТРИЈАРХА

- Ваша Светости, шта се дешава када сиђете у Кувуклију?

- Ја силазим у Гроб Господњи и са благоговејним трепетом падам на колена испред места на којем је Христос, након Своје смрти, лежао и са кога је васкрсао. Молитва на Гробу Господњем, сама по себи је нарочито свет момент, на посебно светом месту. Одатле је Он васкрсао у слави и одатле је светом разнео Своју светлост. Еванђелист Јован у првој глави свог Јеванђења пише да је Исус светлост света. Преклањајући колена пред местом где је васкрсао, ми се налазимо у непосредној близини Његовог чудесног васкрсења. Католици и протестанти овај храм зову “ Храм Гроба Господњег “. Ми га зовемо “ Храм Васкрсења “. Васкрсење Христово за нас Православне центар је наше вере. Својим васкрсењем Христос је коначно победио смрт: не само Своју смрт, него и смрт  свих оних, који ће постати Њему блиски.

Верујем да чињеница да Благодатни огањ силази управо на ово место, није случајност. У Матеју 28:3 је речено да када је  Христос васкрсао јавио се анђео обучен у светлост, која је изазивала страх. Верујем да је упечатљива светлост, којом је био обгрнут анђео приликом васкрсења Господовог - светлост, која се на чудесан начин јавља сваке Велике Суботе. Христос жели да нас подсети како Његово васкрсење није мит него реалност. Он је уистину дошао у свет, како би Својом смрћу и васкрсењем принео неопходну жртву, и на тај начин човеку омогућио да се поново сједини са својим Творцем.

СИЊА СВЕТЛОСТ

- Силазим у таму и упућујем се ка унутрашњем простору, где падам на колена. Овде узносим нарочите молитве, које су до нас стигле из минулих векова и, након што се помолим, застајем у очекивању. Понекад чекам неколико минута али, обично, чудо се догађа одмах након изречене молитве. Из самог камена, на којем је Исус лежао, изтиче неописива светлост. Она обично има небеско сињу, али може и да се мења и да придобија и многобројне различите  нијансе. Њу није могуће описати људским речима.

Изнад камена светлост се издиже слично магли која се подиже изнад језера, и изгледа  тако као да је камен покривен влажним облаком, али је то светлост. Сваке године ова светлост понаша се различито.  Понекад покрива само камен, а кадкада испуњава целу Кувуклију, тако да уколико би људи који стоје напољу погледали унутра, они би целу Кувуклију видели испуњену светлошћу. Светлост не опаљује , и моја брада никада није горела за свих ових 16 година, током којих сам био јерусалимски патријарх  и примао Благодатски огањ. По свом саставу ( прецизније би било рећи: по својој природи - прим. прев. ) ова светлост разликује се од обичног огња из кандила.

У једном одређеном моменту светлост се подиже и придобива форму колоне, у којој је огањ већ задобио другу природу, и њиме већ могу да запалим свеће. Након што их на овај начин запалим излазим и предајем га  најпре патријарху Арменије, а затим Коптском патријарху. Наког тога огањ предајем свим поклоницима  у храму.

 

Симболично значење чуда

Шта током дешавања чуда осећате и какву улогу оно има у вашем духовном животу?

- Од тог догађаја ја сам сваке године потресен. Сваки пут је то за мене даљи корак на путу обраћења ка Богу и покајања за грехове. За мене лично велика је утеха да доживљавам верност Христову према нама - верност, коју Он показује дарујући нам сваке године Свети огањ, без обзира на наше људске пороке и недостатке. У нашим црквама догађају се бројна чуда, тако да ова за нас нису нешто изненађујуће. Иконе често мироточе када Небо жели да нам дојави своје присуство; такође код нас постоје свети, којима је Бог подарио мноштво духовних дарова. Али нити једно од ових чуда нема тако дубоко потресно и симболично значење за нас као чудо Благодатног огња.  Ово чудо је скоро као Света Тајна. Оно нам Христово васкрсење приближава као да се догодило само пре неколико година.

+ + +

Са странице Нилс Кристијан Вита, са скраћењима, на бугарски превео прот. Божидар Главев

Са бугарског посрбио: бБ

 

Извор: Сајт „Буди веран, бг. ,01 мај, 2018

Последњи пут ажурирано ( уторак, 08 мај 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 40 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.