header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Песма за сва времена Штампај Е-пошта
четвртак, 10 мај 2018

Подсећамо наше цењене посетиоце на једну од песама коју смо објавили још 2008. о бискупу Гргуру херцеговачком. Ствари су се поновиле, само што је тада био у питању патријарх Павле. Бискуп Гргур је трчао, трчао, па су га заболеле ноге (као некада владику Василија Качавенду, који је тако правдао своје присилно пензионисање).  А познато је да кад некога у СПЦ заболе ноге, тај напушта омиљени престо и одлази далеко, далеко...

Григорије, бубо лења!


Неко чита новине,

Неко за њих пише,

Нико више не лупета,

Од нашега Грише.

Фудбал му је у глави,

К'о паун се шета,

Па сад свима објави,

Патријарх му смета.

 

Сабор би убедио,

Да тог старца склоне,

Ал' није победио,

Зато Гриша клоне.

 

Гришо, Гришо, бубо лења,

шта ће рећи поколења,

Саборски ти наступ буран –

Ал' си исп'о прави ћуран!



(Пева се на мелодију: ''Вуче, вуче, бубо лења'')

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 10 мај 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 53 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.