header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Е. Корибко: Утицај очигледног савезништва Русије и Израела на сабласне уреднике алтернативних медија Штампај Е-пошта
петак, 18 мај 2018

 Израелски премијер Бењамин Нетањаху је цео један дан провео као почасни гост председника Путина на прослави Дана победе, када су имали и састанак у четири ока,а онда је, исте вечери, Израел бомбардовао иранске положаје у Сирији - заувек изменивши погледе алтернативних медија на руско-израелске односе.

Све до овогодишње прославе Дана победе у Москви, гро заједнице алтернативних медија се чврсто држао догме да је Русија ипак "против" Израела, упркос чињеницама које, годинама већ, говоре супротно, у шта спадају и изјаве председника Путина, објављиване на званичном веб-сајту Кремља. Али све се окренуло тумбе у среду, када је Нетањаху, као један од два почасна госта (други је био председник Србије Александар Вучић) и на позив председника Путина, присуствовао прослави, што је за многе било изненађење, али изнанађење које не би требало то да буде, јер су Русија и Израел дугогодишњи савезници, што сам, уосталом, образложио још септембра 2017.

Основа за такву моју тврдњу је постојање чврстих етно-религијских веза између две стране, веза на којима почива и њихово свеобухватно партнерство, које Русија вешто користи као круцијалну компоненту своје "стратегије балансирања". Стратегија балансирања у пракси функционише тако што Русија, чији је мандат у Русији заснован искључиво на борби против тероризма а не и на обезбеђивању Арапске војске Сирије, пасивно дозвољава Израелу да бомбардује "могуће иранске положаје" у Арапској Републици Сирији, зато што сматра да ће "фазно повлачење" иранских елитних снага, Исламске револуционарне гарде, као и иранског либанског савезника Хезболаха, после победе над Исламском државом бити "неопходан компромис" за "обезбеђивање мира у региону".

Ово "политички некоректно" тумачење не треба узимати као ауторово одобравање, већ као опис чињеничног стања које, објективно гледано, постоји. Уосталом, зар десетине и десетине израелских бомбардовања од почетка антитерористичке интервенције Москве у септембру 2017. године, спроведених без руског мешања, нису довољан доказ да две стране усклађују дејства? Руски амбасадор у Израелу је то и признао, када је крајем прошлог месеца рекао: "Ми се међусобно координирамо и ажурирамо информације о Сирији...До сада није било инцидената између нас, чак ни назнаке инцидента, а надам се да ће тако бити и надаље."

Разлог за Нетањахуову панику

Горе наведено је и поставило позорницу за двадесетчетворочасовну "представу" 8. и 9. маја 2017.

Израел је у ноћи 8. маја извео још један изненадни напад на Сирију, само сат времена по Трамповом повлачењу САД из тзв. нуклеарног споразума са Ираном, напад у коме је убијеновише Иранаца (У нападима Израела на Сирију 42 мртви, од чега 11 иранских војника - прим. прев.). Овај дрски упад учинио је ситуацију још осетљивијом, пошто је извршен само неколико сати по доласку Нетањахуа у Москву, да буде један од само два почасна госта на прослави Дана победе, где ће, током Победничке параде. седети тек два места од домаћина, с којим је, како видесмо, чаврљао све време.

После присуствовања паради, домаћин и гост су се упутили у Александровски врт, да би се поклонили незнаним јунацима, после чега је Нетањаху- током марша Бесмртног пука, што је релативно нова, али се сматра светом традицијом - поносно носио фотографију чланова своје породие који су се борили и погинули у Другогом светском рату, као и траку Светог Ђорђа, која симболише 26 милиона совјетских жртава у рату против фашизма.

Очигледно, израелско бомбардовање Сирије претходне ноћи није нимало утивцало на Путинов срдачан однос с почасним гостом, нити је Нетањахуу сметало да с пажњом прати параду и учествује у другим догађајима Дана победе.

Током заједничке конференције за штампу, Нетањаху је открио да је ветеран који је седео до њега био један од совјетских бораца који су ослободили Аушвиц, а што свакако није било случајно, већ саставни део кремаљског сценарија прославе. Премијер Израела је тај факат искористио као повод за поређење Ирана са нацистичком Немачком, да каже да Исламска Република планира "нови Холокауст" и, ergo, да га је потребно спречити у Сирији. Можњмо само нагађати о чему су домаћин и почасни гост разговарали иза затворених врата, али је Нетањаху пре пута изјавио да ће тема бити управо Иран и Сирија. И само неколико по одласку израелског "лидера" из Москве и првог бомбардовања Сирије, уследило је још једно, обухватније од претходног. 

Према томе, бесмислено је да алтернативни медији и надаље негирају чињеницу да су Русија и Израел прави савезници и да је оно што се десило током 24 сата 8. и 9. маја била искореографисана "војна дипломатија" и један од врхунских тренутака "сиријског шоуа". Понекад су догађаји једноставног значења баш као што тако и изгледају - као у овом случају - свеједно да ли се то неком допадало или не, био ил' не био равнодушан: Русија и Израел јесу усклађивали најновије акције Тел Авива у Сирији, и то на највишем нивоу, пошто је очигледно, очигледно јер је агресија извршена током и непосредно по одласку Нетањахуа из Москве, да је Израел за њу добио "зелено светло" од председника Путина.

Постојећа и стварна теорија завере да Путин игра некакав "петодимензионални шах" јербо се држи онога "држи пријатеља близу, а непријатеља још ближе", теорија коју демагози с алтернативних медија здушно протурају водећи дезинформациону кампању доказивања да је Русија уствари противник Израела, сада је изгубила сву привлачност, јер је немогуће превиђати факте што показују и доказују праву природу односа две државе. Председник Путин јесте позвао Нетањахуа, позвао га је као једног од само два почасна госта, и то зато да би свету показао да је Израел исто такав савезник Русије као што је Србија, чијег је председника такође лично позвао да присуствује прослави.

Дакле, Дан победе 2018. године је био прекретница, дан отрежњивања многих из заједнице алтернативних медија, дан када им је свануло да су их неки појединци и медији годинама индоктринирали убеђујући их да су Русија и Израел уствари супарници, а што се испоставило да је потуна лаж.

Ендрју Корибко

 

 

         Превод: Александар Јовановић, "Ћирилизовано"

Последњи пут ажурирано ( петак, 18 мај 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 15 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.