header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Још новотарија у Руској Цркви: поседак на црквеном амвону+ Штампај Е-пошта
четвртак, 31 мај 2018

 29. маја 2018. године. Алма-Ата. У недељној парохијског школи Светог Апостола и Јеванђељисте Јована Богослова, при храму посвећеном Покрову и Свим Светима, одржана је свечаност поводом завршетка школске године.

          Овом празничном догађају присуствовао је и митрополит астанајски и казахстански Александар.

На крају свечаности хор парохијске школе извео је неколико световних (!!!) нумера. Ученици су предали архијереју букет цвећа и заблогодарили му на посети, - саопштено је на сајту митрополитанског округа Републике Казахстан.

Поседак на Амвону
 

 ___________________

+ АМВОН (грч: άμβων - узвишење), данас у храмовима уздигнути подијум на солеји, обично за висину једне степенице, испред иконостаса. Са амвона ђакон за време богослужења изговара јектеније, чита Апостол и Јеванђеље. Са амвона се држи проповед, а при крају Литургије, свештеник иза амвона, са западне стране, окренут према истоку у правцу Царских двери, чита Заамвону молитву.

 

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 31 мај 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 21 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.