header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Владимир Димитријевић: Ако смо окупирани, нисмо луди или Шта се згоди кад се „џендер“ роди Штампај Е-пошта
понедељак, 04 јун 2018
          Да би светски разбојници, маскирани у „демократију и људска права“, могли да опљачкају Србију, морају прво да је ућуткају. Али, то им не смемо дозволити. И зато ова борба није борба појединаца и за појединца, него је борба свих нас и за све нас

АНТОНИЋ, ЧВОРОВИЋ, ЛОМПАР

          Покушај да се потписник ових редова ућутка јер настоји да, по мери својих снага (само вербалних, наравно), одбрани истину о природној породици, наишао је на озбиљан отпор, о чему сведочи низ чињеница. „Заштитари“ наводне равноправности (не истинске, него „родне“) нису успели да застраше јавност. Пре свега, угледни интелектуалци, професор др Слободан Антонић и доц. др Зоран Чворовић написали су текстове у којима су, темељено и озбиљно, показали да у питању није појединачни случај публицисте Димитријевића, него настојање да се Србија претвори у колонију у којој ће, сваком ко позва на отпор ропству, бити стављен фластер на уста. Слободан Антонић је, као и увек, показао како је мислилац који изврсно прелази са појединачног на опште, а Зоран Чворовић је још једном утемељио своју тезу да је основа сваког родољубља правни патриотизам, без кога нема слободне отаџбине.

Професор др Мило Ломпар је, у емисији на краљевачкој КА ТВ, указао на „случај Димитријевић“ као још један пример у каквој неслободи живимо.

Наравно, част ми је што су господа Антонић, Чворовић и Ломпар нашли за сходно да подрже моје право на слободу мисли и изражавања у тренутку кад хоминтерновско-гејстаповски колаборационисти покушавају да наметну тоталитарни мрак нашем јавном простору. Међутим, још ми је драже што њихова реакција означава спремност да не дозволимо да већинска, морална Србија буде ућуткана.

БОУЛЕНБРОКОВ ЗАКОН И ПАЧИЈИ КОЛАБОРАЦИОНИЗАМ

Стизала су ми, приватно и јавно, писма подршке. Тако се мој пријатељ, Бранислав В. Вујић, кога сам цитирао у тексту „У одбрану природне породице“, јавио електронском поштом:“Поштовани господине Димитријевићу, управо сам на Стању стварипрочитао ваш одговор на тужбу „ЛГБТ заштитара“. Видим да их је иритирао и мој текст који сте Ви објавили „Тероризам дугиних боја“, као и онај који сте цитирали у свом тексту. Сигурно и сами знате да их Ваш разуман одговор не може уразумити, с обзиром да су суманути, а и крајње агресивни, јер иза њих стоји политичка моћ. Макар сте им још једном рекли шта мислите о томе. Нећу да Вас гњавим, али само да подсетим како данас сви који износе свој став, и тако иду против „главног тока“, се аутоматски проглашавају преступницима (а то иде толико далеко, да их због „вербалног деликта“ чак проглашавају „терористима“). Могу вас окривити и без икакве кривице (коју ће онда глатко „доказати“ у судском поступку) и осудити, не што сте заиста криви, него зато јер сте непокорни, што се супротстављате ономе што је наређено (ма колико да је то сумануто, као што је и ово друштванце које жели да опогани све што је људима свето). Да вас подсетим на оно што је рекао још Томас Хобс, изражавајући сажето западно схватање права и праведности: „Право није оно што је праведно, него оно што је наређено“ (Ius non est iustum, sed iussum). Поред тога смо оптерећени још и тиме што смо људи Источне Европе, па нас Запад третира као Индијанце. Скренућу Вам пажњу на „Буленброков закон“, ако се нисте већ са њим сусрели. Хенри Боуленброук (1678-1751), енглески министар иностраних послова, у својој историји Европе (Од пиринејског мира до смрти Луја XIV) формулише познати „Боуленброуков закон”, који каже да проблеми имају различиту тежину у зависности од тога да ли се односе на Западну или Источну Европу. Односно, европски политички систем важи једино за Запад, а изван тога, важно је само оно што њега може да угрози. Свиђа ми се што је у оптицају ушао израз „тужибабе“, којим се на најбољи квалификује суштина њиховог пачијег колаборационизма. Сећам се када сам полазио у први разред, отац ми је дао један од неколико најважнијих савета у животу. Рекао ми је: “Сине, никада немој да будеш тужибаба, ништа није горе од тога“. Има, наравно, и горих ствари, али је „цинкарење“ једна од најгорих и најпотуљенијих људских поступака, посебно када то прерасте у „лов на вештице“, типичан манир обрачуна Запада са својим неистомишљеницима.“

Пачији колаборационизам – ето, то је прави израз, израз који нам је био потребан да покажемо сву дводимензионалну карикатуралност оних који покушавају да нас ућуткају.

НА БАЛКАНУ НИШТА НОВО

Једна озбиљна и темељна особа ме је, својим мејлом, подсетила на чињеницу да је ово што се дешава код нас оно што се већ дешавало у тзв. „земљама региона“. Она је истакла да је“1. професор у Сплиту др Иван Пољаковић, по мом мишљењу најбољи критичар џендер идеологије на Балкану добио ИСТУ ПРИТУЖБУ пре ОСАМ ГОДИНА као и Ви. Њихова „Повјереница“ за раноправност је такође на основу жалбе неке хрватске ЛГБТ „удруге“ упутила притужбу на делове текста у којима Пољаковић разматра хомосексуалност износећи своје ставове као хришћанин. Ево тог дописа.

2.                Ево конкретног текста за који се „Повјереница“ ухватила.

3.                САД ИДЕ ОНО ГЛАВНО – ево га и правни одговор адвоката удруге „Католик“ , г. Дарија Чехића упућеног Повјереници. Дакле, то је то: нико, ни на Балкану, ни у Европи, не сме да каже мишљење супротно ономе које нам намећу LBGTQGMOETCXYZ жандаристи и џендер жандаруше у служби Колонијелног Газде из Вашингтона и Брисела. Али, очито је да се пристојни људи са тиме не слажу, и да настоје да свим средствима правне државе одбране право на слободу.

ЏЕНДЕР ПРОТИВ ПОЛА

Јавио ми се, мејлом, и професор др Бранислав Ристивојевић, кога су слични жандаристи и жандаруше бацили на суд. Поред подршке, он је изнео и своја размишљања о „џендер идеологији“, па из преписке са овим аутором наводим оно што ће бити занимљиво и читаоцу: „Заиста, појам gender они користе као механизам за растурање појма пол. Појам genderтреба да замени појам sex у енглеском. Мишљења сам да је то због тога што желе да униште појам пол јер је он први индентитет који се стиче, још на рођењу, и није могуће мењати га (осим операцијом!). Они што они желе је да замењујући појам пол појмом род потпуно елиминишу појам пол и да покажу како он не треба уопште да буде битан. Да би раширили идеологију према којој је пол „друштвени конструкт“, како они кажу, а не биолошка датост, као што сви можемо да видимо при рођењу детета, они морају да дезавуишу појам пол, да га деградирају. Мишљења сам да томе служи појам род. За разлику од пола који се стиче зачећем, род се бира, самостално или га бирају родитељи. Идеја је, верујем, да се човек потпуно обезличи и сведе на најмању могућу јединицу, огољену индивидуу, која нема корен нити у једном колективном идентитету осим оном који одабере – а који ће му они наметати медијима (или на силу?). Деидентитетизован (надам се да ће појам заживети) односно обезличен човек је најслабије биће у живом свету, јер не ужива заштиту нити једног колективног идентитета, односно његових припадника. Оно нема свог сапомагача, сапатника, сапутника, сабеседника, саборца, сарадника, сународника, суграђанина, сусељана, чак ни саучесника… Верујем да ће ово покушати да спроведу усавршавањем медицине. На крају овог процеса, када усаврше медицину, људима би се пол мењао као делови на аутомобилу. Али не зато да би човек био другог пола. Не. Већ зато да докажу да пол уопште није важан. Ако је могуће пол заменити лаком операцијом као што је замене зуба, каква је његова важност? Никаква. Род ће постати све. А он се не стиче зачећем него бира у току живота. И мења. Паралелан са овим током је ток развоја вештачке материце и вештачке сперме. Ако у томе успеју, сви будући припадници ко зна каквих родова (које ће сами бирати) неће више морати да склопе брак и формирају породицу да би имали порода. Све ће обавити у предузећу за прављење деце. Тиме ће добити шта хоће. Обезличен и незаштићен појединац, припадник само и искључиво рода који одабере и мења како хоће, на дневном нивоу, ако му то одговара, биће подложан манипулацији, слаб, поводљив, уплашен и послушан… али ипак способан за биолошку репродукцију. Само не у породици већ у предузећу за зачеће и рађање (можда и гајење такве исте обезличене деце?).

Ово што се нама дешава, прогони због вербалног деликта, јесте само почетак тог процеса. Како ће увести појам род, ако се неко томе опире или ако неко о томе прича, дебатује, мисли….?“

А онда у „Блицу“, кога држи Рингијер, члан миле нам Билдерберг групе, читамо како неки наши „прогресивци“ („Напред, па у кречану“, рекао би народ) хитају да жени пресаде пенис, како би убрзали будућност о којој пише Ристивојевић.

БРОЗОМОРА СЕ ПОНОВО РАЂА

На сајту „Борба за веру“, г. Милан Ц. Исаиловић објавио је писмо подршке, сасвим јасно уочавајући континуитет који води од Лењина и Броза до LBGTQGMOETCXYZ револуционара: „Као поштовалац Вашег рада, оштроумности и бритког пера изражавам пре свега људску солидарност са Вашом борбом за ЕЛЕМЕНТАРНУ истину. Ови „ЛГБТ жандаристи“, како су сами себе прозвали, тотално нас потцењују, вређајући нам интелигенцију, замењујући тезе, подмећући лажи, а ево сада видимо и застрашују отвореним судским прогоном уз асистенцију „државе“. Човек не може да се отме утиску да нам се вратило оно „време Брозно“ када су и за најмању критику комунизма људи робијали годинама и били стигматизовани доживотно. У ствари и није било прекида, види се континуитет, чак и у симболима. Црвену петокраку са Кремља, само су обојили у жуто и преселили у Брисел. Чак су и назив „комесар“ задржали, тако су се називали бољшевички министри у време најтврђег комунизма у СССР-у, и ево данас видимо их како „шетају поносно“ бриселске колонијалне бирократе, „КОМЕСАРЕ“ и нашом окупираном и напаћеном Србијицом. Фале им само кожни мантили. С тим у вези предлажем да „ЛГБТ жандаристи“ , како су сами себе назвали, а ви најавили да ћете прихватити тај термин, замените термином „БУЉШЕВИСТИ“ јер и идеолошки (богоборци и присилни усрећитељи) и методолошки (терор мањине над већином), и крајњи циљ им је исти (уништење породице, тотално поробљавање људи и припрема за долазак Антихриста) а изворни назив био им је „БОЉШЕВИЦИ“. Дакле, „законита чеда“ „БОЉШЕВИКА“ јесу „БУЉШЕВИСТИ“ и ред је да понесу „очево име“, да се зна од чијег су идеолошког и методолошког семена и рода настали.

Свако добро од Бога и снагу да истрајете Вам желим!
Братски поздрав, Милан Ц. Исаиловић, мрав пешадинац. „СРБ ЈЕ ХРИСТОВ, НЕ ПЛАШИ СЕ СМРТИ!“

Тако Исаиловић.

AD LEONES

Наравно, овде још нема претњи смрћу. Али, крећемо се ка том циљу, зар не? Јер, нови паганизам ће, као и онај стари, римски, тражити да се хришћани бацају ad leones. О томе ко заиста води ово коло смрти писао је, још средином последње деценије прошлог века, Матеј Арсенијевић, у свом тексту „Амерички мир и битка за Православље“:“Православни Срби, није вам допуштено да постојите у америчком свету уколико се не одрекнете Христа и Цркве, Крста Часног и Слободе Златне и не поклоните се и принесете жртву америчком богу! Или прихватите невидљиву Унију „америчке религије“ (америчка демократија, „амерички сан“, „амерички мир“, „америчке вредности’, „амерички интереси“) или ћете бити погубљени пред очима света (медијски, економски, војно, политички). Или ћете амерички бити, или вас неће бити!“. И то је порука којом антихристовска Америка, кроз распете Србе, прети читавом свету и историји. Није вам допуштено да постојите у својој сувереној држави и у своме хришћанско-националном идентитету, као своји на своме:морате се поклонити и приклонити идолу Америчке идеје, тј. прихватити унију новог паганизма, клекнути пред америчким председником као пред папом мундијализма – религије будућности и као пред цезаром новог хиљадугодишњег царства светске демократије под знаком сатанског Пентаграма.“

А ми то, ето, одбијамо. И чудно ли је што LBGTQGMOETCXYZ и џендер жандаруше насрћу на нас?

ПОЛИТИЧКЕ ПОСЛЕДИЦЕ

Потписник ових редова је, годинама, члан Политичког савета Српског покрета Двери, и то, пре свега и изнад свега, зато што је реч о покрету који брани породичне вредности у српском друштву. Информативна служба Српског покрета Двери се поводом „мог случаја“ обратила јавности: „Проф. др Владимиру Димитријевићу је, преко поверенице за заштиту равноправности, достављена тужба удружења „Да се зна“ које тврди да је својим текстом „угрозио родну равноправност, маргинализовао трансродне особе и пропагирао породицу као једину вредност“.Постављамо питање и да ли се то поново уводи вербални деликт као кривично дело и да ли се у овој земљи на мала врата уводи забрана слободе говора. Оштро се противимо оваквим тужбама и притисцима, с обзиром да је проф. др Владимир Димитријевић само изнео свој став, који при том не садржи говор мржње према било коме и нема разлога да буде правно гоњен.Због својих, јавно и јасно изнетих ставова, он се нашао на удару домаћих ЛГБТ лобија, и то после митрополита Амфилохија, политичара Драгана Марковића Палме, професора др Милана Брдара, сајта „Србин.инфо“, др Мише Ђурковића, професора др Бранислава Ристивојевића, министра без портфеља у Влади Републике Србије Ненада Поповића.“

У Скупштини Србије, народна посланица Марија Јањушевић упутила је посланичко питање владајућој већини. Питање је стављено у шири контекст претварања Србије у колонију: “Марија Јањушевић је питала председника да ли ће бити на челу геј параде, а Владу да ли ће повући погубан закон о несталим бебама, како ће решити проблем закона који забрањује улазак у образовне установе невакцинисаној деци и зашто забрањују скупове. Она је представнике власти питала и да ли планирају да у Србији легализују геј бракове и како је могуће да су геј параде дозвољене, а сверодитељски протест забрањен. Јањушевић је питала и када ће из скупштинске процедуре бити повучен погубан закон о несталим бебама. Истакла је да су родитељи који сумњају да су им бебе украдене протестовали испред зграде Владе у Немањиној, али нико није изашао пред родитеље да са њима разговара. „На који начин ћете решити примену репресивног закона који забрањује упис у образовне установе невакцинисаној деци, и предвиђа репресивне мере и новчане казне? Да ли родитељи имају право да на увид добију порекло и састав вакцине која се даје њиховој деци? Да ли је министар здравља одржао обећање дато у овом високом дому да ће сачувати Торлак и да ће се тамо производити вакцине за нашу децу?“ – питала је посланица Двери.Посланица Двери је питала докле ће они који мисле другачије трпети забране скупова и тужбе и истакла да је члану Политичког савета Двери Владимиру Димитријевићу уручена тужба због промовисања искључиво породичног модела друштва. „Да ли сматрате да слободан човек у Србији има право да изнесе свој став и да ли то на мала врата уводите вербални деликт као кривично дело?“ – питала је она.“

КОМЕНТАРИ ЧИТАЛАЦА

После мог текста „Одговор на тужбу ЛГБТ заштитара“, неки читаоци су дали коментаре. Тако Србски пише: “Пошто се нисам упуштао у читање изворног текста г. Димитријевића, на основу онога што пише у почетку овог текста рекао бих да се ради о тежњи ка обичном тоталитаризму, о контроли мишљења и укидању слободе изражавања. Њихово је добро и тачно, а нечије различито није. Допада ми се фраза „политички хомосексуализам“, мислим да тачно изражава нови тоталитаризам.Никада ми нису сметали хомосексуалци, и у Србији нисам никада био сведок њиховог отвореног прогона. На факултету који сам завршио један професор је био хомосексуалац и то никоме није сметало, било их је и у политици, на истакнутим местима у позоришном животу, на естради, међу глумцима, у археологији и другим областима. У Београду (ту поуздано знам) имају своје кафиће и места састајања где слободно излазе. Али, стицајем околности знам за случај (пријатељ мог рођака) у којем је хомосексуалац као шеф мале фирме уцењивао подређеног сексуалним односом с њим. Због малтретирања човек је оболео, дао отказ, и на крају умро у горим животним околностима него да је неометано остао на старом радном месту. Исто тако, својевремено сам читао статистику према којој су хомосексуалци знатно нестабилније особе од просека, знатно у просеку склоније пороцима (дрога, промискуитетне везе, насиље у вези, егзибиционизам), и тамо где имају право на брак, њихови трају много краће од просека. Нека цвета хиљаду цветова, али не тако да један гуши друге вичући да је подређен, јер објективно то није“. Грешан је забележио, између осталог: “И не треба никада заборавити речи једног дивног угодника кога је Он који је Пут, Истина и Живот прославио: „Једина животна вредност је породица. Када пропадне породица пропашће све, и свештенство и монаштво. Када пропадне породица, пропашће и свет“.

После Антонићевог текста, читалац на „Стању ствари“, под псеудонимом Гулаг Бејби, записао је: „Гулаг, а не колонија. Логораши, а не магарци“. Јован је забележио: „Слобода је привилегија храбрих људи а не право кукавица. Слобода се узима а не добија „на лепе очи“. Све се ово дешава јер су се Срби одрекли Господа Христа и свемоћне Божје руке. Безбожни род нестаје заувек са лица земље. Док се не покаје и истински у срцу не врати Богу и моралу Хришћанства тешко ће проћи овај род Срба.“ Никола је додао: “Стање ствари“ би требало да размисли о покретању часописа или новина… и то са неким застрашујућим називом ,Антиколонијалне новине’ – тако некако… Тек тако би народ могао да буде константно подсећан, освешћиван и охрабриван у принципијелној антиколонијалној борби. Просто анти-напредњаштво, антивучићевство не даје резултате, треба понудити нови концепт, а заправо стари – ,слободарство’ и ,антиколонијализам’ морају бити најбитније речи… њих је немогуће нападати као ,патриотизам’ и ,национализам’. Велико хвала г-дину Антонићу и ,Стању ствари’ на текстовима.“ Вербални делинквент расуђује: „И С. Антонић ће вероватно потпасти под суд због свог трезвеног и истинитог писања. Зато морамо да подржимо њега и све друге сулудо оптужене за изношење ноторне истине. Подршка подразумева саучешће и солидарисање са њима. Мора се упутити јавна петиција којом се захтева да се сваки потписник третира као саучесник у изношењу става оптужених. Лепо нам је паметни Антонић објаснио да овде актуелни закони не важе и да свако од нас може бити оптужен (па и осуђен) због поштовања истих. Загушивањем поверенице и судова силним случајевима „угожавања права содомиста“ обесмислићемо иживљавање власти над сопственим народом. Главни непријатељ свега српског је српска власт. И као што они блокирају Скупштину, тако ми треба да блокирамо њих. Само не смемо да испаднемо педери (права српска реч) и да се после не одазовемо на суд. У редовима треба да чекамо да нам се суди! Па нека нас и оптуже. Без спремности на жртву, нема нам опстанка.“

Било је порука да се, попут Јоване Стојковић, треба придружити уличним протестима монаха Антонија. И да треба покренути тужбе против хетерофобије. Драган је истакао: “Др Јована Стојковић је лекар психијатар и Мајка, и Она сaсвим добро зна зашто се обратила монаху Антонију. Мајци је све дозвољено, када је су у питању ЗДРАВЉЕ и ЖИВОТ њене деце!“

Вербални делинквент је, после Чвровићевог текста, додао: „Сада је време тоталног бесмисла. Онај који тврди оно што пише у Уставу треба да се правда ономе који је увређен због тога. Потпуно је јасно колики значај има тај Устав. Ако се он промени, „заштитари“ ће да постану врховне судије, содомисти родитељи, Шиптари градитељи Грачанице, окупатори пријатељи, произвођачи вакцина продавци шећерне вуне, лудило пример памети… Све се то већ догађа, али ако постане уставна категорија, онда нам нема спаса. Него, у праву је онај који помену да нормална Србија, док још има законског основа, треба масовно да тужи настране за малтретирање, прогон и дискриминацију. Један митинг и једно 10-15 хиљада потписника тужбе. Не смемо озваничити ненормално стање. Ако смо окупирани, нисмо луди.“ Извесна Оливера пише:“ Коме треба да поднесем тужбу против Повереника за заштиту равноправности, зато што мени, као грађанину Републике Србије, је забрањено да имам своје мишљење и да га могу јавно исказати? Да, и ја сам Владимир Димитријевић, оптужи ме, јер делим и јавно исповедам исте ставове о браку, породици и политичком хомосексуализму.“ Драган је дао овакав предлог: “Само непрекидни митинзи решавају ствар!Обједињено: ГИ за заштиту породице, Војни синдикати, Полицијски синдикати, антиекуменисти, СПЦ /ако се одазове/, „Стражари потопљене Ваљевске Грачанице“, заговорници здраве исхране без ГМО, поборници против кејмтрејла /запрашивања из ваздуха којекаквим супстанцама из необележених авиона/, борци за очување КиМ у саставу Србије /по садашњем Уставу/, борци за забрану ширења неморала преко медија, борци против нарко мафије, фармако мафије, трговине децом, силом наметања деци ЛГБТ идеологије /од вртића до факултета/силом наметања Дарвинове теорије о мајмуноликом пореклу човека…“

О ЧЕМУ ЈЕ РЕЧ?

„Случај Димитријевић“ је још једном показао да је Србија колонија, и да је наша неопходност борба за деколонијализацију. У својој „Расправи о колонијализму“, велики песник и борац за слободу са Мартиника, Еме Сезар, рекао је да прво морамо да се сложимо око тога шта колонијализам није: „Нити је мисионарска делатност, нити подухват подузет у славу човека, нити у циљу померања граница незнања, болести и тираније, нити пројекат подузет у славу Бога, нити покушај да се продужи владавина закона. Потребно је признати једном за свагда, без околишања и избегавања последица, да су пресудни актери овде авантуристи и пирати, трговци на велико, и бродовласници, копачи злата, жеља и сила, иза којих се помаља злокобна сенка цивилизације, која се у одређеном моменту у својој историји проглашава обавезном, из само себи знаних разлога, да на светском нивоу шири своју непријатељску економију.“

Да би светски разбојници, маскирани у „демократију и људска права“, могли да опљачкају Србију, морају прво да је ућуткају. Али, то им не смемо дозволити. И зато ова борба није борба појединаца и за појединца (то је само повод), него је борба свих нас и за све нас. И у тој борби треба да будемо солидарни. Јер, како рече Џорџ Вашингтон свом саборцу: „Ако данас не будемо јахали заједно, сутра ћемо висити одвојено.“ Или, како рече онај читалац, АКО СМО ОКУПИРАНИ, НИСМО ЛУДИ. 

 Извор: "Стање ствари"

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 04 јун 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 72 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.