header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Владимир Димитријевић: Премудрост Божија и вештачка интелигенција - поводом текста Хенрија Кисинџера
Владимир Димитријевић: Премудрост Божија и вештачка интелигенција - поводом текста Хенрија Кисинџера Штампај Е-пошта
понедељак, 11 јун 2018

 ШТА СЕ ЗБИВА У „ЗАПАДНОМ СВЕТУ“?           

Живимо у доба кад реалност скоро да претиче научну фантастику. Раније су помоћу SF романа и филмова најављивали шта нас чека, а сада сценаристи научне фантастике почињу да „каскају“ за догађајима. На пример, у току је, на битном New Age телевизијском каналу HBO, серија „Западни свет“ („Westworld“), римејк једног филма из седамдесетих година прошлог века (чији је аутор био Мајкл Крејтон, касније познат по „Парку из доба јуре“). 

             Ево о чему је реч (запис са „Википедије“):  „Радња се одвија у будућности, где тематски забавни парк под називом "Западни свет" нуди својим посетиоцима прилику да доживе Дивљи запад. Парк се налази на великој географској површини која укључује и прилазни град Свитвотер. Град и целокупно земљиште су насељени такозваним домаћинима, андроид роботима, који се не могу разликовати од људи, са напредним програмом који прати унапред дефинисан сет понављајућих прича. Домаћини имају способност да одступе од задате приче када посетиоци ступе у интеракцију са њима. Домаћини понављају ове приче изнова сваког дана, њихова памћења претходних дана се бришу, све док нису поново употребљени у некој новој причи или складиштени за каснију употребу. Зарад безбедности посетилаца, домаћини нису у могућности да науде живим бићима, што допушта посетиоцима готово неограничену слободу и могућност да ступе у било какву интеракцију са домаћинима без страха од одмазде, што може укључивати сексуалне односе и симулирана убиства других домаћина. Особље надгледа парк, развија нове приче и врши поправке домаћина уколико је то потребно. Серија почиње рутинском надоградњом система домаћина, која изазива необичне девијације у њиховом понашању што забрињава особље парка, јер одређени домаћини спознају истину о себи и свету у коме живе.                  

Потписник ових редова серију гледа. Пажљиво. Покушава да је чита као поруку о ономе што људи хоће да изграде као будућност без Бога. Прича је убедљива, глумци су озбиљни ( нарочито Ентони Хопкинс, као креативни директор „забавног“ парка ). ТВ серије данас служе као једно од битних средстава за обликовање наше свести и припрему за масовно прихватање онога што господари хаоса нуде слуђеном човеку. (Механизам је прост:“Да, то сам већ гледао у филму/ серији!“). „Westworld“ најављује тријумф вештачке интелигенције.

Људи су у серији приказани онаквима какви пречесто јесу: убице и зликовци које само окови закона спречавају да остваре своје скривене намере. Али, у забавном парку могу да се „опусте“. Тамо они силују и убијају андроиде, и уживају у томе. Побуна робота против људи изгледа као освета и правда…  

Међутим, то је само први слој приче. Други, битнији, има за циљ навикавање гледалаца на идеју да се вештачка интелигенција може дићи на устанак против свог творца, као што је већ приказано у Кларк – Кјубриковој „Одисеји у свемиру 2001“. На први поглед, немогуће, далеко смо од тога! Али…           

Али, научна фантастика вештачке интелигенције се већ збива. И то пред нашим очима.           

ПИСМО ИЗ АМЕРИКЕ

Пише ми, електронски, пријатељ из Америке: “Тренутачно је стање у америчкој економији одлично.  Незапосленост је само 3.8% сто је најниже од 1969-те. Неки предвидјају да би могла да буде нула! Али, то би могло да буде затишје пред буру. Пише се да се приближава економска криза коју свет јос није видео. Једнас особа ми је рекла да је баш прочитала у једном од најугледнијих и најпрофесионалнијих америчких часописа "Атлантик" ((https://www.theatlantic.com/) да је стање у америчкој економији једнако времену пред велику економску депресију 1920-тих година. Тамо је и чланак Хенрија Кисинџера, 94-годишњака који је посветио живот "то лифе лонг леарнинг" (доживотном учењу). Он изражава велику забринутост за развој Артифицијалне Интелигенције (АИ): http://maxoki161.blogspot.com 

То је овде врућа тема!  То више није питање научне фанатстике, него најсуровије борбе за опстанак. Она земља која прва овлада АИ це дефинитивно победити!  Она ће у року од неколико недеља стећи технолошку предност у односу на друге земље и народе од 60 000 година!!! Дакле, све најсувременије оружје це бити равно оружју из каменог доба у односу на тај нови облик техологије који се приближава.  Кисинџер је позвао  да Америка ургентно сазове комисију за развој АИ.  Он је забринут јер се тиме сав хуманитарни и филозофски рад подредјује инзињерском.  Алон Маск (главни инжењзер Тесла аутомобила), Wозника (шеф Аппла) и многи други интелектуалци говоре да је у лазак у поље АИ нешто најопасније шта је човечанство урадило, не видећи праве последице тога.  Овде је интервју са, до сада, насавршенијим роботом за АИ. Када су имали конверзацију са роботом,она је ПРИЗНАЛА да жели да унисти љускирод! https://www.youtube.com/watch?. Предвидја се да це број робота преплавити планету и да це велика опасност настати када роботи почну да се боре за право да гласају на изборима. То це сигурно изазвати њихове ратове са људима. Роботи це извана бити једнаки људима, али неће имати емоције (као хладне психопате).  Мозда би нашу (црквену) јавност требало почети обавештавати о томе?“

И ево, почињемо. За почетак,  текст Хенрија Кисинџера на ову тему.

http://borbazaveru.info/content/view/10711/33/

 

Кисинџер је, као што знамо, један из саме врхушке глобализма, човек клана Рокфелера, сива еминенција америчке спољне политике. Истовремено, он је ученик класичне Европе, изузетног знања и не малих увида. Ако се он заинтересовао за питање вештачке интелигенције, и то у својим поодмаклим годинама, онда нам мора бити јасно да је пред нама епоха озбиљних и великих искушења.

Ове, 2018, навршило се и двеста година од настанка романа Мери Шели, „Франкенштајн или Модерни Прометеј“. Енглеска књижевница, супруга песника Персија Биш Шелија, наслутила је куда води развој савремене науке, претворене у технику: др Франкенштајн је, уз помоћ електрицитета,  створио чудовиште које ће, на крају, решити да га уништи. Јер никада неће бити прави и потпуни човек.   

ТАЈНА НАУЧНЕ ФАНТАСТИКЕ   

У огледу о хришћанском схватању научне фантастике, „Модерни Прометеј: научна фантастика и нова свесност“, Вудроу Николс и Брукс Александер указују на суштину овог феномена:“Мит о Прометеју увек је био перверзно фасцинантан за човеков ум. Прометеј се побунио против Зевса и украо ватру од богова и дао је човеку. Као казна за његову дрскост био је осуђен на вечну патњу, тако што му је, прикованом за стену, из дана у дан јетру прождирала птица грабљивица. Овај мит су оживели енглески романтичари у XVIII веку, нарочито Шелијеви (Перси и Мери), који су били припадници књижевне школе која је веровала да је Милтонов сатана из „Изгубљеног раја“ заправо био херој који је погрешно интерпретиран у овој великој епској поеми о Паду. Ова група се називала „Сатанска школа“ (термин који је сковао један њихов противник). Перси Шели је обликовао свог Прометеја под утицајем философије свог таста, Виљема Голдвина, једног од оснивача модерног анархизма. Фигура Милтоновог сатане, библијског побуњеника, испоставила се као подесан прототип за „истинског (правог) човека“, човека ослобођеног од традиције, морала и закона.

Брајан Алдис, у историји научне фантастике, под насловом „Пијанка од милијарду година“, заступа тезу да је отац научне фантастике Е. А. По, а да је прва права научнофантастична прича била „Франкенштајн“, коју је написала Мери Волстоункрафт Шели, уз помоћ свог супруга Персија. Поднаслов овог чувеног дела био је „Модерни Прометеј“.

Коме је позната прича о Франкештајну зна да је у роману стварање чудовишта више резултат окултног знања (алхемија – родитељка модерне људске хемије) него неког озбиљног научног подухвата. Метафора ове мешавине науке и окултног јесте монструм који је предмет наше анализе. Ми улазимо у доба у коме наука већ почиње да се стапа са окултним, и ова унија породиће човека греха – чудовиште-антихриста-безаконика-ослобођеног Прометеја, натчовека.

На свој начин, речи које је Еви изговорила змија биле су прве речи прве научнофантастичне приче: „једи, и овим знањем можеш постати као бог“. X. Џ. Велс није први који је писао о великој, хладној, безосећајној интелигенцији, која полагано али сигурно припрема своје планове за уништење човека. Свети апостол Павле, говорио је о овој истој стварности пре скоро две хиљаде година у Другој посланици Солуњанима: „Да вас нико не превари ни на који начин; јер неће доћи док најпре не дође отпадништво и не појави се човек безакоња, син погибли, који се противи и преузноси изнад свега што се зове Бог или светиња, тако да ће сам сести у храм Божији као Бог, тврдећи за себе да је Бог. Зар не памтите да сам вам ово казивао још када сам био код вас? И сад знате шта га задржава да се не јави до у своје време. Јер тајна безакоња већ дејствује само док се уклони онај који је сад задржава. И тада ће се јавити безаконик, којега ће Господ Исус убити духом уста Својих и уништити појавом Свога присуства. Онога је долазак по дејству сатанином са сваком силом и знацима и чудесима лажним, и са сваком преваром неправде међу онима који пропадају, зато што не примише љубав истине да би се спасли. И зато ће им Бог послати силу обмане да верују лажи, да буду осуђени сви који не вероваше истини, него заволеше неправду“( Друга Сол. 2, 3-12 ).“(https://svetosavlje.org/carstvo-bozije-i-carstvo/)                                     

Тако нас упозоравају Николс и Александер.

Серије попут „Западног света“ јасно сведоче куда иде човечанство, коме је прометејство изговор за луциферијанизам. И то сваки хришћанин може да види и осети, само ако озбиљније почне да размишља на основу чињеница које су нам доступне.                      

ЛИЧНО СВЕДОЧЕЊЕ    

Одавно осећам да је крај историје близу, између осталог и зато што је техника победила, и ово је све мање свет на који се односи текст Еванђеља. Приче о сејачу и семену, виноградару и винограду, пастиру и стаду су приче из доба села и пољопривреде, и оне киборзима будућности неће бити појмљиве; а текст Новог Завета мора бити разумљив свим поколењима која ће се на овој планети појавити. То, по свему судећи, значи да нема још много поколења до Другог доласка Господњег (наравно, тако мислим – не тврдим, јер о томе не знају ни анђели, а камоли Владимир Димитријевић). Док корачамо ка виртуелном, новозаветни простори и начин живота човека коме се Еванђеље обраћа ишчезавају све брже.  И ја сам човек прошлости – живео сам у доба телевизије, али сам са покојним дедом пластио, брао кукуруз и скупљао шљиве, а моја деца су природу виђала на излетима и одморима, и живеће у свету нано-робота, који путују крвним судовима да би „поправљали“ човека. Ђаци с којима радим шаљу једни другима сликане записе са предавања, дотурају звучне снимке лекција, а књиге читају на својим мобилним телефонима, али и то је само увод у оно што технологија спрема. Не могу да их пратим, наравно: не читам са екрана, него штампам pdf књиге у фотокопирници, и онда пратим и подвлачим. А никако не бих могао да ходам улицом са слушалицама у ушима, што је за њих уобичајено.

Још један разлог због кога техника води ка пропасти света: она људима одузима слободу, и „киборгизира“ нас – постајемо додаци машина. Неслободан човек, предвидљив попут животиње, неће моћи да се спасава у Христу. Технички тоталитаризам води ка власти сатане и његових слугу. Антихрист ће у рукама имати сву електронику овог света, а ђавоље свеприсуство биће остваривано, као пародија Божјег сведржитељства, помоћу камера, „бубица“, нано-робота, дронова, и ко зна чега све не. Наравно, убрзање свих тих процеса, и историје саме, јесте још један знак апокалиптичке напетости ситуације у којој смо се обрели – крај света је близу, и зато све тече тако муњевито. „Што чиниш, чини брже“, рекао је Господ Јуди. И само њему. Јудинско човечанство, бежећи од Христа, јури безглаво у своју пропаст, после које неће бити опоравка. А свет постоји само док се људи у њему      

Не треба заборавити: виртуелни свет није самог себе измислио – то је техногена средина коју смо ми створили, и у којој се суочавамо са својим помислима и маштаријама. Вештачка интелигенција је МАШИНИЗОВАНА људска интелигенција, а не нешто ванземаљско. Она је последица веровања Запада, од Томе Аквинског до Декарта, да је лик Божји у човеку само разум. А Свети Јустин Ћелијски је сведочио: интелигенција без љубави је ђаво. Православна антропологија је знала да лик Господњи у нама није само разум, него је, између осталог,  и љубав и слобода. И, што је најважније, да је човек суштински неизрецив, јер је саздан по образу непојамног, надразумног Бога ( „Тајна чојку човјек ја највиша“, рекао би Његош). Запад је људско биће свео на интелигенцију – и добио је оно што данас имамо, и што осећамо као претњу.                   

Виртуелна стварност јесте техногено остваривање наших помисли и маштарија. А помисли и маштарије су, по Светим Оцима, опасност за човека који их не кроти. Данашњем човеку кроћење сопственог унутарја, избаченог у виртуелно, ни не пада на памет. Интернет је зато углавном море свакојаке прљавштине („тамо гади ихже њет числа, животнаја малаја с великими“, рекло би се у вечерњем псалму ). Ова, компјутерски остварена, слика срца и ума човековог додатно поробљава наше срце и ум.

Али, ипак, како смо довде дошли?        

ХИМНА НАУЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ ЕНТУЗИЈАЗМА

Познати енглески есејиста Меколи, у свом огледу о Френсису Бејкону, 1831. пева праву химну науци:“Она је продужила живот; она је одагнала бол; она је искоренила болести; она је повећала плодност тла; она је посао помораца учинила безбеднијим; она је ретницима дала нова оружја; премостила је широке реке и ушћа мостовима чији су облици нашим очевима били непојмљиви; она је безбедно спровела муњу од неба до земље; она је осветлила ноћ сјајем дана; она је проширила распон људске визије; она је умногостручила снагу људских мишића; она је убрзала кретање; она је укинула удаљеност; она је олакшала људске контакте, преписку, све корисне службе, све хитне послове; она је омогућила човеку да досегне дубине мора, да се вине у ваздух, да безбедно продре у опасне земаљске поноре, да путује копном колима које се крећу без коња, да прелази океане бродовима који плове десет чворова на сат наспрам ветра. То су само неки од њених плодова и то најранији; наиме, то је филозофија која никада не мирује, која се никад не задовољава постигнутим, која никада није довољно саврешена. Њен закон је прогрес“.            

Да ли је Меколи сањао оно што ће наука донети данас – роботе што прете човеку да ће га уништити?                                   

ПУТ ТЕХНИКЕ                            

Кисинџер је, у том смису, сасвим у праву: тријумф робота рађа се из духа просветитељства, и тиме просветитељству стиже крај. Христо Јанарас о просветитељским претпоставкама универзалног тријумфа технике каже:“Логос – логика се не одбацује, али се сматра као природна датост у комбинацији са искуством. Сарадњом искуства и логике човек може да дешифрује дату сврсисходност Природе, и познавајући законе њеног функционисања да је укроти, да је потчини услуживању својих потреба помоћу технике и индустрије. Тако, напредак технике и индустрије у свести добија значење борбено – револуционарног ослобођења човека од мизерије пасивног усвајања неког искуствено непредодредивог метафизичког уредитеља његове среће“.           

Просветитељско схватање технике је безбожничко: од парне машине до мешања у ДНК, реч је о, често несвесном – данас све више свесном -  настојању да се Бог свргне са престола, и да човек докаже како је „моћнији“ и „мудрији“ од свог Творца.                                           

Познати француски философ и критичар модерног доба, Жак Елил, чија књига „Техника или Улог века“ јесте неопходна лектира за сваког мислећег човека (https://anarhisticka-biblioteka.net/ приметио је да савременик веома површно доживљава свој однос са техником. Елил је тврдио да више не можемо разумети технику за себе, јер свака нова технологија је само део једног великог система. Он је приметио да савремена техника, која прожима цело друштво, нема ничег заједничког са техником којом се човек делимично служио кроз читаву своју историју. Техника је некада била само помоћно средство – данас је она свепрожимајућа. И, по Елилу, бесциљна – јер, како он каже, техника се развија само на узрочно – последичан начин, пошто комбинација претходних елемената система изазива неопходност појаве наредних елемената тог истог система.            

Елил каже: “Не постоји сврха или план који се постепено реализују. Нема чак ни тенденције ка људским циљевима. Овде имамо посла с феноменом који је слеп за будућност, у домену потпуне каузалности./…/Не постоји никаква разлика између технике и њене употребе. Појединац стоји пред искључивим избором: или да користи технику како се она једино може користити, у складу с техничким правилима, или да се   не  користи уопште. Немогуће је користити технику на неки други начин, осим у складу с техничким правилима“. Техничко мишљење и делање је супротно религиозном погледу на свет, који, клањајући се Богу, поштује и човека. Јер, по Елилу:“Искључиви карактер технике један је од разлога њеног муњевитог прогреса. Данас нема места за појединца уколико није техничар. Ниједна друштвена груа није способна да се одупре притиску окружења, осим ако не користи технику. Поседовати моћ технике је питање живота и смрти, како за појединца, тако и за групе; нема те земаљске силе која може издржати њен притисак./…/У данашње време, техника је достигла такву тачку у свом развитку да се трансформише и развија готово без пресудне људске интервенције“.   

ПРОСВЕТИТЕЉСТВО И ТЕХНИКА        

Техника није могла да постане свудаприсутна сила у епохи у којој је човек, из хришћанске перспективе, сматран круном свих живих бића. Тек у епохи просветитељства, када је проглашено да је човек машина (Ламетри), било је могуће да помоћно средство човековог живота на Земљи постане господареће.  

Фасцинација техником је фасцинација магијском моћи: од механичког часовника до компјутера, који командује огромним, левијатанским системима, тече процес идолатризације дела сопствених руку. Часовник није, попут парне машине, био концентрација животињске - коњске - снаге; он је био нека врста концентрисане снаге ума, вечно тачан и нерасејан. Амерички мислилац и правник, Џон Вајтхед, уочава значај улоге часовника у развоју модерног света, пре свега света технике:“Синхронизујући човекове задатке, часовник живот чини фрагментираним /…/Другим речима, логички развој од механичог часовника водио је ка механичкој фрагментаризацији Индустријске револуције. /…/ Првобитни човек је живео у складу са звездама, са изласком сунца, спавао је кад се умори и јео кад је гладан. Са часовником и стварањем апстрактног времена, човек једе кад је „време за ручак“.   

Симбол метафизике настале на њутновским темељима је Бог Часовничар  који је све ставио у погон и онда се повукао. Часовничари су у 18. веку, епохи енциклопедиста, већ правили прве механичке лутке, претече данашњих робота; свирали су механички инструменти, а лутке су играле, певале, чак и писале. У таквом свету, већ поменути Жилијен Ламетри је човека прогласио "органском машином". А онда се јавила идеја да, пошто машина, ма како савршена, ипак не може бити човека, човека који постаје слуга система технике треба свести на механизам, а његове навике, укусе, идеје свести на нешто најпростије и употребљиво. Жак Елил је уочио да савремени човек, који с једног прелази на други механички посао, губи осећање ПОЗИВА, који је некад био саставни део живота и културе.У том смислу, човек се ломи јер његова природа није бескрајно прилагодљива. Елил није веровао да ћемо успети да нађемо неко решење за питање технике пре но што  човек и све традиционалне културе буду разорене.

ТЕХНИКА СЕ НЕ МОЖЕ ЗАУСТАВИТИ

То је оно чега се плашио и Мартин Хајдегер, када је писао:„Развитак технике, међутим, стално ће се убрзавати и нигде се неће моћи зауставити. У свим подручјима опстанка човек ће све тешње бити окружен снагама техничких апарата и аутомата. Моћни технички уређаја и постројења које свуда и сваког часа у ма којем облику полажу право на човека, везују га, одвлаче, притискају, одавно су прерасле вољу и способност одлуке човека, јер их људи нису ни начинили“…По Хајдегеру, најстрашније је то што се човек диви смелости научног истраживања и при том не мисли да се средствима технике спрема напад на саму његову суштину.

Техника се не да замислити без онога што је Елил звао "техничком конвергенцијом". Сами извршитељи заповести прогреса често нису ни свесни куда нови изуми воде. Ни за кога од њих се не би могло рећи да управља све новијим открићима и усавршавањима; па ипак, свако откриће призива ново откриће, и свако ново откриће има нове примене. Из области механике лако се прелази у област антропологије; кибернетика и медицина почињу да се преплићу и прожимају.                              

Елил о неумољивости технике као непобедиве силе каже:“Не постоји лични избор кад је реч о разлици између, рецимо,3 и 4; 4 је веће од 3; то је чињеница у којој нема ничег личног. Нико то не може променити или тврдити супротно или избећи. Слично томе, не постоји избор између две техничке методе. Једна од њих се неизбежно намеће: њени резултати су прорачунати, измерени, очигледни и неспорни“.   

ХРИШЋАНСКА ПОБУНА ПРОТИВ ТЕХНИКЕ     

Али, побуна против техничког схватња човека и његовог света почела је одавно. Достојевски се, у „Записима из подземља“, обрачунавао са таквим погледом на људско биће: "Видите, господо, разум је добра ствар, то је неоспорно, али је разум ипак само разум и задовољава само разумске човекове способности - а хтење је израз целог живота, то јест целог човековог живота, заједно са разумом и свим осталим чешкањем. Иако наш живот у својим манифестацијама често испада ништаван, ипак је живот, а не само извлачење квадратног корена /.../ Два пута два је четири, то је ипак несносна ствар. Два пута два је четири, то је, по мом мишљењу, просто безочна дрскост. Два пута два је четири понаша се као мангуп, испречио вам се на путу, подбочених руку и пљује на све /.../ Ви верујете у неразрушиви кристални дворац, наиме, у тако савршено здање да му се неће моћи ни кришом језик исплазити нити у џепу показати шипак. А ја се, можда, зато и бојим тог дворца што је кристалан и неразрушив, што му се ни кришом неће моћи језик исплазити.

 Француски хришћански философ Жак Маритен је, с тим у вези, приметио да, док технологија служи људском духу, она може бити добра, али технологија која служи нашој похлепи, страховима и пожудама постаје необуздана и немогућа за обуздавање ТЕХНОКРАТИЈА. Ако дође до победе технократије, која ће из људског живота избацити све трансцедентно, живећемо у свету у коме ће владати само сила. Технократско друштво је увек тоталитарно. Елил је уочио да савремени човек, попут средњовековног несрећника који је потписао уговор са ђаволом, никад не поставља себи питање - шта ће морати да плати за моћ коју је стекао.  

Зато је коначни циљ технолошког напретка - рашчовечење човека, што се види и у модерној уметности. Елил је тврдио да савремени уметници беже у лудило управо због немогућности да се побегне од технике:”Откривајући ирационалности наше епохе, антиуметност производи те исте ирационалности, изазива неприлагођена понашања. Она производи експлицитне и видљиве моделе колективних фантазама наше епохе, опседнутост смрћу, одсуство смисла, деструкцију. Модерна уметност је уметност самонегације, то јест немоћи овладавања ситуацијом. Она је супротност магијској или религијској уметности, из које човек црпи снагу за овладавње светом или његово уређивање. Модерна уметност, напротив, припрема овце за клање. То је непрекидно изјављивање како се ништа не може учинити. То је збркано покретање лажних акција које које искључиво производе панични ковитлац мува у боци. Тиме што експлицитно одбацује тенденције техничког света, уметност пружа човеку све разлоге, сва оправдања, сва изврдавања, сву испразну таштину неопходну  да се, нем и пасиван, потчини оковима система“.        

Ни савремена уметност, дакле, није излаз из техничког безизлаза. И она се потчињава техно – логици „удобног“ кавеза у коме смо се обрели.

ЛОГОС И ТЕХНО – ЛУДАЦИ      

Бог је створио човека као круну твари. Он је, телом материјалан, сродан космосу, а душом сродан ангелима, лик Божји, призван да буде свештеник – да у име свега што постоји приноси Евхаристију Творцу. Такав какав је, обдарен је од Господа многим даровима. Па ипак, он се одрекао љубави Божје, у којој је тајна његове истинске силе, и пошао путем стицања магијске моћи, која се данас среће на путу технонауке. И граби ка самообоготворењу.                  

Наравно, Бог неће дозволити да безбожни др Франкенштајни створе оно што су наумили. Јер, они не познају логосе твари, који су сабрани у Логосу Христу. Наше време је својим револуционарно – луциферијанским духом устало против логосности творевине, јер су се људи одрекли Творца и Његових заповести. О томе др Здравко Пено пише:“Немогуће је исповедити веру у Бога Логоса без вере у логосе бића. Сходно учењу св. Максима, логоси бића су истоветни са Божијом вољом, а огле­да­ју се „у одр­жа­њу стал­но­сти сва­ке по­је­ди­не вр­сте“. То значи да свака врста има постојаност у Божијој вољи, тј. логосу бића који јој претходи. Стварајући свет, Бог, дакле, није оставио могућност преласка из врсте у врсту. Бог је, по хришћанском схватању, дао ипо­стас це­ло­куп­ној при­ро­ди ко­ју ви­ди­мо и није је оста­вио да се кре­ће сти­хиј­ски, не­го је „у сва­ку од вр­ста ко­ји је обра­зу­ју по­се­јао ду­хов­не ло­го­се му­дро­сти и на­чи­не бла­го­род­ног по­на­ша­ња, та­ко да би (сва створења), не са­мо не­му­шта, мо­гла да про­по­ве­да­ју ве­ле­гла­сно свог Твор­ца, об­ја­вље­ног ло­го­си­ма ства­ра­ња, не­го да би и чо­век, ру­ко­во­ђен за­ко­ни­ма при­ро­де и на­чи­ни­ма (њи­хо­ве) об­ја­ве, мо­гао ла­ко да на­ђе пут прав­де ко­ји во­ди ка Ње­му“.

Свети Мак­си­м подвлачи да се постојаност бића потврђује и у природним законима, који се огледају „у исто­вет­но­сти при­род­не енер­ги­је сва­ке вр­сте“. Ло­го­се би­ћа, дакле, не тре­ба по­сма­тра­ти ми­мо за­ко­на при­ро­де, јер и јед­ни и дру­ги пред­ста­вља­ју основ­не претпоставке по­сто­ја­ња тва­ри. У биљном и животињском свету не постоји никаква „природна потреба“ за преласком из врсте у врсту, за „мешањем“ врста, јер се сва бића понашају по инстинкту или урођеном природном закону.

 Проблеми настају када људи почињу да преусмеравају природну енергију других бића или своју енергију. Поред опасности конструкције митолошких сирена и кентаура и различитих генетски модификованих организама (ГМО), посебна и заправо највећа опасност јесте погрешно усмеравање људске енергије. Најкобније пошасти нашег времена, хомосексуализам и чедоморство, управо су последица неприродног усмеравања људске енергије (хомосексуализам) и прекида те енергије која је уствари прекид живота новог бића (абортус). Због тога треба имати на уму учење светог Максима о томе да нас при­род­ни за­ко­ни по­у­ча­ва­ју ко­јој вр­сти при­па­да сва­ко од би­ћа, с циљем да „чо­век на­у­чи да не ме­ња при­род­ни са не­ким дру­гим – не­при­род­ним за­ко­ном“. 

Тво­ре­ви­на ло­го­си­ма према којима се управља об­ја­вљу­је сво­га Твор­ца, а при­род­ним за­ко­ни­ма, ко­ји про­жи­ма­ју сва­ко би­ће, усмерава чо­ве­ка у вр­ли­ни. Ис­пу­ње­њем за­ко­на при­ро­де, ко­ји се от­кри­ва­ју у исто­вет­но­сти при­род­не енер­ги­је сва­ке вр­сте, чо­век се вас­пи­та­ва за вр­ли­не. Сва­ка при­ро­да мо­же има­ти са­мо јед­ну при­род­ну енер­ги­ју, те се не мо­же до­зво­ли­ти по­де­ље­ност у де­ло­ва­њу при­ро­де. Деј­ство у су­прот­ном прав­цу од при­род­ног пред­ста­вља грех, јер је по­сре­ди за­о­крет од бо­го­у­ста­но­вље­ног на­чи­на упо­тре­бе енер­ги­је. По­гре­шно усмер­ење при­род­не енер­ги­је или ње­на зло­у­по­тре­ба је­су раз­ло­зи за­што вр­ли­не, иако при­па­да­ју при­ро­ди сло­ве­сних би­ћа, ни­су јед­на­ко при­сут­не и делатне код свих љу­ди.“( http://www.geopolitika.rs/index.php/sr/stav/930-2017-07-27-06-38-00) 

Отпадање од логосности води ка тријумфу технике, али и ка свеопштем распаду морала. Тако тајна безакоња бива у дејству, све до тријумфа антихриста.              

Шта знају савремени техно – магови, који хоће да роботом замене човека? Знају много, али не знају суштину – не познају логосе бића, возглављене у Логосу Христу, и не живе у складу са врлином. Они су као лудаци који су у руке добили „лего“ коцкице – нешто ће направити, али то неће бити благословено, него ће се појавити демонска накарада, која ће донети само несрећу.                     

НЕ БОЈТЕ СЕ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ, СЛУГЕ ЛОГОСОВЕ!                               

Свет се ближи свом крају. У то не треба сумњати. А Господ Свеславни, Логос – Смисао човека и света, биће му Судија јер му је Спаситељ. И никакви роботи и вештачка интелигенциај то не могу порећи. Јер, у Писму пише како ће се завршити власт антихриста и његових техно – чаробњака. Да не говоримо од себе, него Речју Божјом, која се не да изменити.  

„И одмах ће се по невољи тих дана сунце помрачити, и месец своју светлост изгубити, и звезде с неба псти, и силе небеске покренути се. И тада ће се показати знак Сина Човечијега на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће Сина Човечијега где долази на облацима небеским са силом и славом великом. И послаће анђеле Своје с великим гласом трубним; и сабраће изабране своје од четири ветра, од краја до небеса“ (Мт. 24, 29-31). И видех велики, бели престо, и Онога што седи на њему, од Чијега лица побеже земља и небо, и места им се не нађе. И видех мртве, велике и мале, где стоје пред престолом, и књиге се отворише, и друга се књига отвори, која је Књига живота; и бише суђени мртви по делима својим као што је записано у књигама. И море даде мртве који су у њему, и смрт и пакао дадоше мртваце који беху у њима, и бише суђени сваки по делима својим. И смрт и пакао бише бачени у језеро огњено. Ова смрт је друга смрт. И ко се не нађе записан у Књизи живот бачен би у језеро огњено“ (Откр. 20, 11-15).То је знак праведнога Суд Божијега, да се удостојите Царства Божијега, за које и страдате, пошто је праведно у Бога да узврати муку онима који вас муче, а вама страдалницима спокојство са нама када Се јави с неба Господ Исус с анђелима силе Своје, у огњу пламеноме, који ће осудити оне који не познају Бога и не покоравају се Јеванђељу Господа нашега Исуса Христа. Такви ће бити осуђени на вечну погибељ од лица Господњега и од славе силе Његове, када дође у онај Дан да се прослави у светима Својима и покаже се диван у свима верујућима, јер поверовасте сведочанству нашему“ (2 Сол. 1, 5-10). „Реците народима: Господ царује; зато је Васељена тврда и неће се поместити; Он ће судити народима право. Нек се веселе небеса, и земља се радује; нек пљеска море и шта је у њему; нека скаче поље и све што је на њему; тада нек се радују сва дрвета шумска пред лицем Господњим; јер иде, јер иде да суди земљи. Судиће Васељени по правди, и народима по истини Својој (Пс. 96, 10-13). Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика (Пс. 50, 3). Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. Јер ће Сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени, на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити. (1 Сол. 4, 15-17). Јер ће доћи Син Човечији у слави Оца Својега са анђелима Својим, и тада ће узвратити свакоме по делима његовим (Мт. 16, 27). Који ће дати свакоме по делима његовим: живот вечни онима који истрајношћу у добрим делима траже славу и част и бесмртност; а јарост и гнев онима који се упорно противе истини, а покоравају неправди (Рим. 2, 6-8). Ево долазим ускоро, и плата Моја са мном, да дам свакоме по делима његовим (Откр. 22, 12). Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да прими сваки оно што у телу учини, било добро или зло“ (2 Кор. 5, 10). А ти, зашто осуђујеш брата свога? Или ти, зашто ниподаштаваш брата свога? Јер ћемо сви предстати суду Христовом (Рим. 14, 10). А када дође Син Човечији у слави Својој и сви свети анђели са Њим, тада ће сести на престо славе Своје. И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их једне од других као пастир што разлучује овце од јаради. И поставиће овце са десне стране Себи, а јарад са леве. Тада ће рећи Цар онима што му стоје са десне стране: Ходите благословени Оца Мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања света. Јер огладнех, и дадосте Ми да једем; ожеднех, и напојисте Ме; странац бех, и примисте Ме; наг бех, и оденусте Ме; болестан бех, и посетисте Ме; у тамници бех, и дођосте Ми. Тада ће Му одговорити праведници говорећи: Господе, када Те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? Кад ли Те видесмо странца, и примисмо? Или нага, и оденусмо? Кад ли Те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо Ти? И одговарајући Цар, рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове Моје најмање браће, Мени учинисте. Тада ће рећи и онима што Му стоје с леве стране: Идите од Мене, проклети, у огањ вечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим. Јер огладнех, и не дадосте Ми да једем; ожеднех, и не напојисте Ме; странац бех, и не примисте Ме; наг бех, и не оденусте Ме; болестан и у тамници бех, и не посетисте Ме. Тада ћу му одговорити и они говорећи: Господе, када Те видесмо гладна или жедна, или странца или нага, или болесна или у тамници, и не послужисмо Ти? Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни Мени не учинисте. И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни“ (Мт. 25, 31-46).  

Јер ако мртви не устају, то ни Христос није устао. А ако Христос није устао, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим. Онда и они који уснуше у Христу, пропадоше. И ако се само у овоме животу надамо у Христа, јаднији смо од свих људи. Но заиста је Христос устао из мртвих, те постаде првенац оних који су умрли. Јер пошто је кроз човека смрт, кроз човека је и васкрсење мртвих. Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети“ (1 Кор. 15, 16-22). Знајући прво ово да ће у последње дане доћи ругачи који ће живети по својим сопственим жељама, и говорити: Шта је с обећањем Доласка Његова? Јер откако се оци упокојише све стоји тако од почетка стварања. Јер они хотимице губе из вида да небеса бише одавно, и да је земља из воде и од воде саздана речју Божијом. Од којих тадашњи свет, водом потопљен, пропаде. А садашња небеса и земља остављени су Његовом речју за огањ и чувају се за Дан суда и погибељи безбожних људи. Али ово једно немојте превиђати, љубљени, да је један дан пред Господом као хиљада година, и хиљада година као један дан. Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни; него нас дуго трпи, јер неће да ико пропадне но да се сви покају. А доћи ће Дан Господњи као лопов ноћу, у који ће небеса с хуком проћи, а стихије ће се ужарене распасти и земља и дела што су на њој изгореће. Па кад ће се све ово распасти, какви треба да будете ви у светом владању и побожности, очекујући и желећи да скорије буде долазак Божијега Дана, од кога ће се небеса огњем запаљена распасти и стихије ужарене растопити. Нова пак небеса и нову земљу по обећању Његовом очекујемо, где правда обитава“ (2 Петр. 3, 3-13).

 Амин и амин!  

Последњи пут ажурирано ( среда, 13 јун 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 57 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Јерес:

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)

Осуђивање

Макар ти и својим очима видео грешећега, и тада не осуђују јер се често и очи обмањују. (Св. Јован Лествичник)

Нема мањег греха од осуде, али нема ни опаснијег. (Св. Теофан Затворник)

Туђи греси

Не гледај на туђе грехе, него посматрај своје зло. (Св. Димитрије Ростовски)

Реч

Људска реч може бити оштра као мач и тада она рањава и убија, а може бити блага као јелеј и тада је она попут мелема који лечи. (Св. Филарет Московски)

Истински пост

Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела. (Св. Василије Велики)

Крај живота

Крај живота има исту такву снагу за позваног у будући живот као и крај света. (Св. Хризостом)

Деловање Божије

Колико су недокучиве снага и моћ Божија, толико је недокучиво и деловање Његово. (Св. Антоније Велики)

Самољубље

Корен свих грехова је САМОЉУБЉЕ. (Св. Теофан Затворник)

Лукавство

Нема лукавства на земљи ни у паклу које може надмудрити вечну Небеску Мудрост. На многим мегданима Она изгледа тучена, у очима оних који мисли да је битка окончана. Али, Она надалеко гледа, и види у даљини дан Своје Победе. (Св. Николај Жички)

Ум

Држи ум свој у аду и не очајавај! (Преп. старац Силуан)

Смирење

Смирење је скраћено спасење. (Ава Варсонуфије)

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.