header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Осврт на текст Владимира Димитријевића „Бог и Дража у Монтенегру“ или да ли је Дража у рају Штампај Е-пошта
понедељак, 11 јун 2018

  Владимир Димитријевић је неко ко је својим речима имао велики утицај на мене. Жаргонски речено, просто сам гутао његова казивања о утицају музике на човека, о сектама, о породици, о болестима зависности… Уопште, пријемчив ми је био његов православни поглед на свет.

         Не могу да кажем редовно, али често читам текстове на интернет страници Борба за веру, и извесно време размишљам о томе да напишем неку реч о већини текстова брата Владимира који су се у последње време ту објављени.

Унапред желим да нагласим да ово није критика писања Владимира  Димитријевића, јер ја за то просто немам ни знања, ни моћи, ни намере. Једноставно неке ствари не разумем и желео бих, ради нашег свеопштег јединства у вери, да сазнам о чему је заправо реч, јер хватам себе како прескачем већину од онога што брат Влада пише.

Замислите свештеника кад проповеда Реч Божију, да стално покушава да нам докаже да је истина то што говори, обавештавајући нас да је неко о томе негде на страни тој и тој већ писао о томе.

Опростите, али тешко ми је да пратим суштину у текстовима од великог броја страна са много  заграда, линкова, фуснота…

И онда одједном искочи Чича! (овде:)

Не знам чиме то доказује, али колико сам ја схватио из речи брата Владе, четници са Дражом на челу имају ексклузиву на Христа. Довољно је бити четник па да Христа задобијеш!? Нема везе што ни сви монаси и свештеници не задобијају Царство Небеско, ал' ево Чича Дража нас оданде својим очима сетно посматра, и то са лулом у руци! „Дражине пак очи, очи неустрашивог јунака који је у срцу носио дубоку тугу због свенародних страдања, остају да нас гледају из света у коме нема туге, ни муке, него живот бесконачни“, рече брат Влада.

Партизани тек немају шансе. Њима и њиховим потомцима који су схватили колико је комунизам зло и кају се стално због тога и због других својих грехова, то ништа не вреди. Зато им треба стално онако “хришћанско-четнички” стављати со на рану, а све у корист помирења међу завађеном браћом.

Свети Владика Николај каже: “Да је Господ имао гори народ од Турака, пред Косовом, послао би на нас, какви смо били”. Требало нам је 500 година да се кајемо у ропству да би нам Бог државу и слободу вратио.

Какви ли смо то онда били па нам је Господ комунизам допустио? Хоћемо ли поново добити слободу, ако још нисмо ни почели да се кајемо, већ упорно кукамо на последице. За све нам је крив Броз и његови џелати, једино је Вуку Драшковићу крив Слоба.

Брате Владо, остави се оних који иду на “вијеће безбожничко” и “у друштву неваљалијех људи сједе”, па да у једномислију веру чувамо.  Ти пиши, а и ти и ми пример да дајемо, твоје писање да нам буде роса у жару борбе за веру непостидну. Али, овакви твоји текстови на слогу нам, на жалост, нису.

Опростите ако сам неког увредио.

 

Драган

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 11 јун 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 11 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.