header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Осврт на текст Владимира Димитријевића „Бог и Дража у Монтенегру“ или да ли је Дража у рају
Осврт на текст Владимира Димитријевића „Бог и Дража у Монтенегру“ или да ли је Дража у рају Штампај Е-пошта
понедељак, 11 јун 2018

  Владимир Димитријевић је неко ко је својим речима имао велики утицај на мене. Жаргонски речено, просто сам гутао његова казивања о утицају музике на човека, о сектама, о породици, о болестима зависности… Уопште, пријемчив ми је био његов православни поглед на свет.

         Не могу да кажем редовно, али често читам текстове на интернет страници Борба за веру, и извесно време размишљам о томе да напишем неку реч о већини текстова брата Владимира који су се у последње време ту објављени.

Унапред желим да нагласим да ово није критика писања Владимира  Димитријевића, јер ја за то просто немам ни знања, ни моћи, ни намере. Једноставно неке ствари не разумем и желео бих, ради нашег свеопштег јединства у вери, да сазнам о чему је заправо реч, јер хватам себе како прескачем већину од онога што брат Влада пише.

Замислите свештеника кад проповеда Реч Божију, да стално покушава да нам докаже да је истина то што говори, обавештавајући нас да је неко о томе негде на страни тој и тој већ писао о томе.

Опростите, али тешко ми је да пратим суштину у текстовима од великог броја страна са много  заграда, линкова, фуснота…

И онда одједном искочи Чича! (овде:)

Не знам чиме то доказује, али колико сам ја схватио из речи брата Владе, четници са Дражом на челу имају ексклузиву на Христа. Довољно је бити четник па да Христа задобијеш!? Нема везе што ни сви монаси и свештеници не задобијају Царство Небеско, ал' ево Чича Дража нас оданде својим очима сетно посматра, и то са лулом у руци! „Дражине пак очи, очи неустрашивог јунака који је у срцу носио дубоку тугу због свенародних страдања, остају да нас гледају из света у коме нема туге, ни муке, него живот бесконачни“, рече брат Влада.

Партизани тек немају шансе. Њима и њиховим потомцима који су схватили колико је комунизам зло и кају се стално због тога и због других својих грехова, то ништа не вреди. Зато им треба стално онако “хришћанско-четнички” стављати со на рану, а све у корист помирења међу завађеном браћом.

Свети Владика Николај каже: “Да је Господ имао гори народ од Турака, пред Косовом, послао би на нас, какви смо били”. Требало нам је 500 година да се кајемо у ропству да би нам Бог државу и слободу вратио.

Какви ли смо то онда били па нам је Господ комунизам допустио? Хоћемо ли поново добити слободу, ако још нисмо ни почели да се кајемо, већ упорно кукамо на последице. За све нам је крив Броз и његови џелати, једино је Вуку Драшковићу крив Слоба.

Брате Владо, остави се оних који иду на “вијеће безбожничко” и “у друштву неваљалијех људи сједе”, па да у једномислију веру чувамо.  Ти пиши, а и ти и ми пример да дајемо, твоје писање да нам буде роса у жару борбе за веру непостидну. Али, овакви твоји текстови на слогу нам, на жалост, нису.

Опростите ако сам неког увредио.

 

Драган

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 11 јун 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 30 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.