header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Миро Рајлић: Дража, четници и партизани, прича без краја Штампај Е-пошта
уторак, 12 јун 2018

Брату Драгану,

Кад сам почео да пишем понешто у Борби за веру, почео сам то из свог угла гледања, лаика и неинтелектуалца, обичног малог човјека којем љубав према Христу, Светосављу и Православљу није ни бизнис, ни занимање него судбина и покушавам да се успротивим свему оном што мислим да штети тој мојој судбини. Моја парола и животно правило је:

"Ој Србине бојиш ли се кога,

само Бога и више никога".

         И кад те стихове чујем, не помислим на Пека Дапчевића или Алесандра Ранковића или Крцуна него помислим на Вукашина из Клепаца, који се није уплашио усташке каме али ни на крај памети му није било да се ни у тим најстрашнијим ситуацијама одрекне Христа или свог имена. Није мрзео ни свог кољача, него му је рекао: „Само ти ради свој посао.

Дража се никад није одрекао Христа, Дража никог није мрзео, у Равногорском покрету је било небројено Хрвата римокатолика и велики број муслимана, говори се о 7000. Крцун и компанија су се одрекли најпре себе и свога а онда и свега другога. Коса ми се најежи кад неко спомене Кордунашке и Црногорске партизанске јединице које су тобоже "ослободиле" Београд. Ослободиле Србију од Срба? А побиле су у Београду сву српску интелегенцију, убили су без суђења грађанску Србију, Београд још ни данас није дошао себи од тих страшних злочина. И данас је Београд свачији више него српски. Потомци партизана се тиме поносе а неки се не поносимо. Зато би неки да предају Косово, да га дјеле, да са Косовом тргују, настављају тамо гдје Крцун стао. И они ће то да ураде по сваку цијену.

А како ће мо јутро дочекати без Косова? Знају ли они уопште шта је Косово? Није то парче земље. Србин без Косова је кадавер,мртва природа,без крви,без меса,без имена.Утувили себи у главу да им је неки њихов бог дао задатак да баш они ријеше судбину Косова.

Брате Драгане, наш Владика Николај је рекао: "Сачувај нас Боже нас самих".

И зато су потребни људи попут Владимира Димитријевића да нам отворе очи и да нам дају снагу да се супротстављамо свему оном што убија овај наш напаћени и милијон пута изиграни народ, не само од политичара и свјетских хохштаплера него и од неких својих епископа и неких својих лажних духовних вођа. Да није Борбе за веру, не би ни знали да је Србија потписала Истамбулску конвенцију гдје је уз благослов наше Цркве озваничила истосполни брак са традиционалним браком мушкарца и жене, да је митрополит Порфирије прије Вучића за предсједницу Владе Србије инаугурирао госпођу или господина Брнабића, да је теолошки факултет у Београду прихватио Дарвинову теорију, да нас није створио Бог него смо потомци орангутана.

Не могу се сложити да митрополит Пофирије, пишем о њему јер је мој митрополит, - због проте којем је државни суд блокирао имовину у висини скоро милијон еура немилице брани тог проту, а без хљеба оставља четверо малих уста другог свештеника који је свједок малверзација и крађа. Није то ни хришћански, ни светосавски, ни српски. А није ни по оном што рече Патријарх Павле: "Будимо људи". И не мрзим ја наше партизане, али морају да се дуго кају и покају за сва зла која су учинили најпре себи и свом народу па онда и свима другима.

Опрости ми Боже ако гријешим.

 

Миро Рајлић, Ново Место

Последњи пут ажурирано ( уторак, 12 јун 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 11 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.