header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Миро Рајлић: Дража, четници и партизани, прича без краја
Миро Рајлић: Дража, четници и партизани, прича без краја Штампај Е-пошта
уторак, 12 јун 2018

Брату Драгану,

Кад сам почео да пишем понешто у Борби за веру, почео сам то из свог угла гледања, лаика и неинтелектуалца, обичног малог човјека којем љубав према Христу, Светосављу и Православљу није ни бизнис, ни занимање него судбина и покушавам да се успротивим свему оном што мислим да штети тој мојој судбини. Моја парола и животно правило је:

"Ој Србине бојиш ли се кога,

само Бога и више никога".

         И кад те стихове чујем, не помислим на Пека Дапчевића или Алесандра Ранковића или Крцуна него помислим на Вукашина из Клепаца, који се није уплашио усташке каме али ни на крај памети му није било да се ни у тим најстрашнијим ситуацијама одрекне Христа или свог имена. Није мрзео ни свог кољача, него му је рекао: „Само ти ради свој посао.

Дража се никад није одрекао Христа, Дража никог није мрзео, у Равногорском покрету је било небројено Хрвата римокатолика и велики број муслимана, говори се о 7000. Крцун и компанија су се одрекли најпре себе и свога а онда и свега другога. Коса ми се најежи кад неко спомене Кордунашке и Црногорске партизанске јединице које су тобоже "ослободиле" Београд. Ослободиле Србију од Срба? А побиле су у Београду сву српску интелегенцију, убили су без суђења грађанску Србију, Београд још ни данас није дошао себи од тих страшних злочина. И данас је Београд свачији више него српски. Потомци партизана се тиме поносе а неки се не поносимо. Зато би неки да предају Косово, да га дјеле, да са Косовом тргују, настављају тамо гдје Крцун стао. И они ће то да ураде по сваку цијену.

А како ће мо јутро дочекати без Косова? Знају ли они уопште шта је Косово? Није то парче земље. Србин без Косова је кадавер,мртва природа,без крви,без меса,без имена.Утувили себи у главу да им је неки њихов бог дао задатак да баш они ријеше судбину Косова.

Брате Драгане, наш Владика Николај је рекао: "Сачувај нас Боже нас самих".

И зато су потребни људи попут Владимира Димитријевића да нам отворе очи и да нам дају снагу да се супротстављамо свему оном што убија овај наш напаћени и милијон пута изиграни народ, не само од политичара и свјетских хохштаплера него и од неких својих епископа и неких својих лажних духовних вођа. Да није Борбе за веру, не би ни знали да је Србија потписала Истамбулску конвенцију гдје је уз благослов наше Цркве озваничила истосполни брак са традиционалним браком мушкарца и жене, да је митрополит Порфирије прије Вучића за предсједницу Владе Србије инаугурирао госпођу или господина Брнабића, да је теолошки факултет у Београду прихватио Дарвинову теорију, да нас није створио Бог него смо потомци орангутана.

Не могу се сложити да митрополит Пофирије, пишем о њему јер је мој митрополит, - због проте којем је државни суд блокирао имовину у висини скоро милијон еура немилице брани тог проту, а без хљеба оставља четверо малих уста другог свештеника који је свједок малверзација и крађа. Није то ни хришћански, ни светосавски, ни српски. А није ни по оном што рече Патријарх Павле: "Будимо људи". И не мрзим ја наше партизане, али морају да се дуго кају и покају за сва зла која су учинили најпре себи и свом народу па онда и свима другима.

Опрости ми Боже ако гријешим.

 

Миро Рајлић, Ново Место

Последњи пут ажурирано ( уторак, 12 јун 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 106 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Чувај се сине мој јеретика и њихове приче, јер се наша земља такође испунила њима! Ако ће ико да спасе душу своју, то ће бити само кроз живот у Православној вери. Јер нема боље вере од наше свете Православне вере. Сине мој, није добро хвалити нечију туђу веру. Ко год хвали страну веру, он је као онај који напушта своју властиту Православну веру. Ако неко хвали своју а и туђу веру, он је као човек са две вере и близу је јереси. Ако ти ико каже: "Твоја вера и моја вера су од Бога," ти сине мој треба да одговориш: "Јеретиче! Да ли мислиш да Бог има две вере? Зар не знаш шта пише у Писму: Један Господ, једна Вера, једно Крштење." (Ефе. 4,5) Зато се чувај таквих људи и увек стој у својој вери. Не братими се са њима него их избегавај и ходи у својој вери и добрим делима! Сине мој, чак ако буде потребно и да умреш за своју свету веру, не бој се смрти! Тако су и светитељи умирали за своју веру, и сада су живи и са Христом.

Св. Теодосије Кијевски
Из његовог писма принцу кијевском кога су паписти хтели обратити


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.