header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Драган Р. Млађеновић: Жиг звери Штампај Е-пошта
субота, 23 јун 2018
         Главни стратешки задатак и циљ нечастивога је од искони исти – уништење свега што је благи Бог створио, и раз-стварање света и човечанства. Његове методе су вазда биле лаж и обмана. Зато Исус Христос у Јеванђељу прекорева Јудејце као недостојну децу Авраамову: „Вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете да чините. Он бјеше човекоубица од почетка, и не стоји у истини, јер нема истине у њему: кад говори лаж, своје говори, јер је он лажа и отац лажи“.[1] 

У „Откривењу“, последњој књизи Светог Писма, евангелист и тајновиделац Јован Богослов упозорава верне да тек предстоји долазак антихриста, кога он назива „Звијер из бездана“.[2] Антихрист ће владати крајње окрутно и присиљаваће поданике да приме „жиг звери“, којим признају његову апсолутну власт. Тако се уједно одричу Истинитог Бога.

Свако безакоње, и мало и велико, представљају примање „жига звери“ и неку врсту антикрштења (или разкрштења) у име нечастивог. Зато суноврат човечанства у општу мржњу и безакоње ствара услове за долазак онога чији је задатак и циљ потирање свега божанског у човеку и повратак у свињски брлог.

Апсолутистички идеал нечастивога је да своје поданике непрекидно прати, надзире и контролише. У прошлости му то није увек полазило за руком, јер није било техничких могућности. Откако су паметни људи изумели и усавршили (и наставили да свакодневно усавршавају) „паметне машине“ – компјутере, који у свој мали простор могу да сместе безброј информација, свеприсутна контрола људског мишљења, кретања и понашања је постала могућа и изводљива.

А Јован Богослов нас у свом „Откривењу“ упозорава: „И учини све мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, да им даду жиг на десној руци њиховој, или на челу њиховом, да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, име звијери, или број имена њезина. Овдје је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звијери. Јер је број човјеков и број њезин шест стотина шездесет и шест“.[3]

Посетиоци Дизниленда су већ 80-тих година 20. века могли да, као успомену на ово лепо место дечје разоноде, добију ласерску тетоважу. Ономе ко се у посети Дизниленду задржи више дана, нуде трајни сувенир – отисак на десној руци.

Под изговором брже контроле авионских карата, невидљиви жигови се утискују на многим америчким аеродромима.

У „напредној“ Холандији бескућницима утискују жиг на чело. Сваки обележен човек се може у сваком тренутку открити чак и помоћу сателита.

У Бриселу постоји компјутер који су његови конструктори сами назвали ЗВЕР. Он је кадар да сакупи податке о шест милијарди људи! У Звери за сада има места за податке о онима који још нису уписани, или се још нису ни родили. 

Једна од „безболних“ припрема за жигосање човечанства је бар-код, који се последњих 40-так година утискује на амбалажу свих могућих индустријских производа за широку потрошњу. На излазима свих самопослуга широм света продавачице компјутерски очитавају код, који се састоји од једне или две групе са по шест цифара (666) „да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг“.

У Сједињеним америчким државама глобална контрола становништва је увелико почела преко картица свих врста – новчане, кредитне, возачке дозволе, укључујући оне без којих не може да живи ниједан грађанин САД-а, картице социјалног осигурања. Од 1993. и владавине сатанисте Била Клинтона (Bill Clinton), све могуће картице су ушле у примену и оптицај, тако да, изузев ситних уличних нарко-дилера, нико у Америци више не плаћа готовином. Чак је и Рокфелерова банка „Чејс-Менхетн“ пустила у промет кредитне картице за метални новац. На картицама социјалног и здравственог осигурања налазе се смештене хиљаде информација о здравственом стању власника, тј. пацијента. Полицијска кола неких држава у САД имају мини компјутере повезане са великим полицијским терминалима. Довољно је да у њих уваце картицу, возачку дозволу, па да о особи коју проверавају сазнају све – личне податке, да ли је привођена и осуђивана, па чак и политички став и однос према државној власти. Клинтон је дао иницијативу да се сви ови подаци обједине на једној личној карти, која је названа  „smart card“ („паметна картица“), на којој ће моћи да се смести више од 2000 трана података о њеном власнику. САД је, као узорна полицијска држава, ову Клинтонову замисао и иницијативу оберучке прихватила, и обећала да ће до 2000. године године довршити овај величанствени обавештајно-административни подухват. Судећи по успеху „метронета“,[4] добар део посла су већ урадили.

Метронет је назив за неку врсту банке података, односно извор компјутерски обрађених информација о 111.000.000 (сто једанаест милиона) грађана свих узраста оба пола, и осамдесет милиона домова у САД- Како су ови подаци стари већ двадесетак година (објављени су 1996), процес прикупљања и компјутерске обраде података о свим грађанима САД-а вероватно до сада (2015) темељно и успешно окончан. Податке из метронета могу користити како владине установе и организације, тако и приватне компаније и поједина заинтересована физичка лица, слично телефонском именику, али сада на нивоу високе (највише!) технологије. На овај начин се, на пример, могу прибавити подаци о поштанском броју, адреси и променама адресе, броју укућана, њиховом узрасту и занимању, начину становања породице и њеном животном стандарду, школама у којима деца уче, итд. Могуће је добити податке о тридесет породица које живе у суседству траженога, и сви подаци о њима. Ту је читав низ других података, међу којима има и оних сасвим личне и интимне природе. „Чаробни кључић“ за „откључавање браве“ метронета у државним компјутерима је број картице социјалног осигурања, без које не може ниједан грађанин САД-а.  

Од 1993. и доласка на власт отвореног сатанисте, Била Клинтона, амерички полицијски апарат непрестано усавршава глобалну контролу становништва САД-а, па је експериментисање с новим пасошима скоро доведено до савршенства. Стручњаци су давно открили широке могућности које пружа овај документ, па сада желе да сместе све податке о власнику пасоша и тако обједине метронет и смарт кард. Тако ће у новом, технолошки савршеном пасошу, на задовољство полицајца, моћи да се види дигитална фотографија власника документа, термална слика лица, подаци о боји гласа, отисци прстију, стање очне рожњаче, потпис, али и подаци о понашању у саобраћају, о хапшењима, и осуђивању на затвор, брачном стању, стању на банковном рачуну, разводима и броју деце, покретна и непокретна имовина, шта и где купује, где узима кредите, где је све био запослен, каква му је верска опредељеност, шта о њему мисле комшије, пријатељи и непријатељи, у каквим је односима са таштом, итд, итд.

Најбизарнија машина за надзор и контролу грађанства је она за „скрозирање до голе коже“ у најдословнијем смислу речи. Конструисана је наводно за борбу против терориста и кријумчара наркотика и може да „претражује“ људе тако што на екрану јасно пројектује обрисе њихове голотиње. Ниске дозе рентгентских зрака могу да продру кроз одећу, али се делимично одбијају од коже. Детектор хвата одбијене зраке, који се затим користе да би се добила детаљна слика електронски обнаженог тела. Овај апарат се средином 90-тих година 20. века већ увелико користио у неким америчким затворима, да би после 11. септембра 2001. био уведен у званичну употребу на свим америчким аеродромима. Справу је својевремено произвела фирма „American Science and Engineering“. Јавна је тајна да се снимци ових „безбедносних“ електронских камера увелико продају као забавно штиво.

Сва ова свеобухватна контрола и надзор над свим грађанима САД-а само је вежба и увод у глобалну контролу свих грађана света, коју ће вршити будућа Светска полиција. Како се не би због тога ширио оправдани страх међу грађанством, надзор се уводи постепено – најпре су уведене „паметне картице“ међу студенте, који их користе свакодневно од универзитетских библиотека до студентских ресторана, док је за војнике уведена подједнако „паметна“, тзв. мултитехнолошка аутоматска очитавајућа картица.

Један православни поклоник Свете Горе Атонске је 1992. године посетио светогорску келију Панагуда и разговарао с мудрим испосником, старцем Пајсијем, о антихристу, броју 666, пасошима и жиговима. Овај разговор је забележен на магнетофонској траци. Ево извода из излагања чувеног старца Пајсија:

„Имајући досије сваког човека, читаву економију у својим рукама, уз помоћ жигова узеће нас под контролу. Већ сада они могу помоћу сателита да сниме и рибицу од тридесетак сантиметара, ма у каквој реци се она налазила. Тим пре могу да прате сваког човека, знајући све његове податке, знајући његов економски положај. Зар ниси схватио шта се догађа? На такву диктатуру могао је само ђаво да их наговори. На крају крајева, или добиј ћушку, или иди до краја. Три и по године ће бити тешке, а три и по године ће бити лаке. И биће тако: што је с воза пало, то је и пропало...

Питање: Хоће ли те три и по године доћи после 1992. године, оче?

Старац Пајсије: Није нам дато да знамо рокове... Али, три и по године биће тешке. У Америци сада већ ударају жигове на псе и увек могу да их прате, јер су ти жигови истовремено и базе података. Увек може да се одреди место где се дотични пас налази, тако да га увек могу и убити. Исто ће бити с људима. А шта си ти мислио? Кад ти ударе жиг на руку или на чело, знаће о сваком све: и где се налазиш, и остале твоје податке, и све приходе и расходе... Таквој диктатури могао их је научити једино ђаво... Систем кредитне картице је ђаволски: не можеш, као што је говорио Јеванђелист Јован, ни да продајеш, ни да купујеш. Мењају и новац. Радиш? Ево ти прекидач, ево ти рачун. Затим ће престати и са тим картицама. Рећи ће да кредитну картицу можеш да изгубиш, да ти је могуукрасти... Много је лакше утиснути податак у главу, или на руку! ...Они користе те механизме да угуше читав свет. Желе да утисну жиг антихриста, да би све људе свели на бројке. Као што су за време рата уписивали све муле и коње, жигошући их растопљеним гвожђем.

Овде је реч о одрицању. Примајући печат, човек се одриче Бога. Исто је и са пасошима. Да се не захтева мој потпис, да је у питању некакав папир, да кажу – ево твог пасоша, да је то све, онда би то била друга ствар. Али, када пасош има символ ђавола, а ја потписујем да је мој лични – то већ није ситница. Ја, дакле, одобравам одрицање. Оне, кажу Јеванђелист Јован и Свети оци, оне који не приме жиг, не могу да траже, не могу да пронађу.

Питање: Зар некакав број може да има такво значење за спасење човеково?

Старац Пајсије: Ех, дете моје! Ако је то символ ђаволов, као што говори Јеванђелист Јован, чему онда расправа? Ми томе раније можда и нисмо придавали конкретно значење, али сада, када видимо шта се догађа... Шта се припрема... Пре две-три године разговарао сам са једним професором универзитета из Америке... Понешто сам му говорио, понешто писао. И ево, он ми сада отписује: `Вратио сам се са неког конгреса у Европи, и тек што сам стигао у Торонто, сетио сам се шта сте ми говорили пре две-три године. Сада код нас агитују против кредитних картица, захтевајући да жигове утисну на чело и руку...`

Зар не схватате шта се догађа? Ех, дете моје! То је ђаволски печат! Примајући га, ти се одричеш Печата светог Крштења и стављаш други печат; одричеш се Христа, и примаш печат ђаволов“.[5]

Свети Андреј Кесаријски је, тумачећи “Откривење“, објаснио да се жиг звери утискује на десној руци да се човек не би могао правилно прекрстити, а да се утискивање жига на чело врши да би верник заборавио Име Христово.

Тумачећи скривене поруке „Откривења Светог Јована Богослова“, ми, православни Хришћани, Срби, схватили смо и, током 90-тих година 20. века искусили, да је долазак антихриста на власт праћен великим страдањима, ратовима, бедама и глађу. Тада ће и систем жигосања човечанства бити свакоме понуђен као згодна и практична алтернатива. Био-чип, силицијумска плочица с мноштвом интегрисаних програма на којој се компјутерски меморише готово неограничена база података, служиће уместо личне карте, пасоша, здравствене књижице, возачке дозволе, војне књижице, студентског индекса, итд, односно, као невидљиви документ који замењује све набројане. Наравно, жиг ће служити и за безготовинско подизање новца. Сви који тај жиг приме, мислиће да су друштвено признати и да неће бити гладни али ће се грдно преварити, јер ће, са Божјим допуштењем, настати велике временске непогоде и суше, па антихрист неће моћи да исхрани своје слуге. Он ће их и даље обмањивати и давати лажна обећања преко телевизије и интернета, који ће бити потпуно под његовом контролом, али ће ускоро сва обмана и лажи изаћи на видело. С друге стране, они који не приме жиг и остану верни Богу Спаситељу, биће прогоњени, али ће им сам Бог помоћи да издрже, кријући се на неприступачним местима.

Увођење жига звери у Србију започео је Душан Михајловић, „први демократски полицајац“, када је почетком 2002, као министар полиције, увезао за своју службу комплетну компјутерску софтвер и хардвер опрему. Купио ју је од америчке фирме „Моторола“ за 20 милиона долара! Како та опрема служи полицији у свакодневном раду, најбоље ће показати белешка дневног надгледања грађанина под кодираним бројем, на пример, 12039771002.

Подаци које овде наводимо су, разумљиво, измишљени, али овакве белешке Дневног надгледања су у полицијској пракси свакодневне и веома стварне. У рачунару националне банке података може да стоји, дакле, један овакав документ:

„Строго поверљива страница Дневног надгледања – 23. април 2003. лични број 12039771002.

Субјект података: Н. Н.

Старост: 29 година

Адреса: Виноградарска б. б. Сурчин

Занимање: Службеник обезбеђења у фирми Алфа консалтинг

Брачно стање: Неожењен

Остали подаци: Бави се борилачким вештинама у клубу Пионир

Прикупљање података 28. априла 2003:

7.33 Телефонирао на број 111-2222, позив од једног импулса 5 динара;

7.39 Позвао број 233-4444, позив од два импулса 10 динара;

8.12 Купио бурек са сиром и јогурт у пекари „Код переце“, 115 динара;

9.32 У агенцији „Бас-сервис“ купио возну карту за Нови Сад за следећи дан, платио 530 динара;

14.20 Ручао у ресторану „Војвода Синђелић“, Булевар револуције 713, јео Карађорђев одрезак 450 динара, салата 150 динара, попио Никшићко пиво 180 динара;

15.09 Купио „Политику“ 35 динара и енигматски магазин 150 динара;

17.07 Телефонирао на број 021/ 333-4444 у трајању од 7 минута, 74 динара;

18.47 У кафићу „Џет-сет“, Хомерова 777, попио виски 180 динара;

19.12 У бутику дечје одеће „Шврћа“, Гандијева 312, купио оделце за бебу од пет месеци, 2.400 динара;

20.23 У самопослузи „Сити“, Цара Јована Црног 70, купио бели хлеб 40 динара, италијанске шпагете 140 динара, кечап благи 70 динара;

Крај белешке дневног надгледања.



[1] Јеванђеље по Јовану 8, 44.

[2] Откривење Јованово, 13. глава.

[3] Откривење Јованово 13, 16-18.

[4] Метронет дословно значи „основна мрежа“.

[5] Јуриј Воробјовски, Западни пут у апокалипсу, Светигора-Цетиње, 2000,

Последњи пут ажурирано ( субота, 23 јун 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 16 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Чувај се сине мој јеретика и њихове приче, јер се наша земља такође испунила њима! Ако ће ико да спасе душу своју, то ће бити само кроз живот у Православној вери. Јер нема боље вере од наше свете Православне вере. Сине мој, није добро хвалити нечију туђу веру. Ко год хвали страну веру, он је као онај који напушта своју властиту Православну веру. Ако неко хвали своју а и туђу веру, он је као човек са две вере и близу је јереси. Ако ти ико каже: "Твоја вера и моја вера су од Бога," ти сине мој треба да одговориш: "Јеретиче! Да ли мислиш да Бог има две вере? Зар не знаш шта пише у Писму: Један Господ, једна Вера, једно Крштење." (Ефе. 4,5) Зато се чувај таквих људи и увек стој у својој вери. Не братими се са њима него их избегавај и ходи у својој вери и добрим делима! Сине мој, чак ако буде потребно и да умреш за своју свету веру, не бој се смрти! Тако су и светитељи умирали за своју веру, и сада су живи и са Христом.

Св. Теодосије Кијевски
Из његовог писма принцу кијевском кога су паписти хтели обратити


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.