header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Леонид Федоров: Фудбал – игра коју је измислио ђаво Штампај Е-пошта
понедељак, 25 јун 2018

 "Не играјте ту игру и не идите да је гледате,

јер та игра је такође уведена ђаволом,

и њене последице ће бити врло лоше".

 

Преподобни Варсонуфије Оптински

У последњих 100 година огромну популарност у свету стекла је игра названа фудбал. Број активних фудбалских навијача сада достиже цифру од неколико стотина милиона људи. На пример, финале светског првенства у фудбалу 2006. године, пратило је 715,1 милиона људи. Но, шта су Свети и Богом просвећени старци наше Свете Православне Цркве говорили о таквим зрелиштима и о фудбалу посебно?

        У књизи „Житије Преподобног Василаја Новог и виђење ученика његовог Григорија“ постоји епизода у којој Григорије пише о једном случају из свога живота: „Устадох, дакле, онога часа и пођох своме духовнику, оцу Василију. Нашао сам га у месту званом Аркадиана. У тај дан су извођене коњске трке, где се беше скупио сав народ. Одавно нисам гледао то позориште, али се сетих страшних речи светога Јована Златоуста којима он осуђује тај грех (овде:). Кад сам већ био близу коњског тркалишта, на месту званом Диоптин, роди се у мени силна жеља, која ме навуче да застанем и да посматрам трке коња. После тога упутих се светом оцу Василију и нађох га у мрачној ћелији на молитви. Приђем му и учиним уобичајено поклоњење. Он ме тада благослови, помоли се за мене, као што имаше обичај, и одмах поче са великом срдњом да ме изобличава, говорећи ми: „...Ево човека који је оставио плач за своје грехове, престао да се са сузама моли за њихов опроштај и да размишља како ће предстати пред Суд Христов... И не само то, већ је и на хиподром отишао, где безумни људи радост демонима доносе, угађајући им овим срамотним позориштем. Уистину, ђаво је предложио теби такве помисли и самим тим те два пута навео на грех!“

Ако је Свети Василије Нови са великом срдњом говорио о томе да хришћани, напуштајући молитву и покајање, одлазе да гледају коњске трке, шта би он тек рекао о нашем времену, када милиони православних хришћана на огромним стадионима или пред „иконом звери“ (телевизором), урлају и машу рукама (колико навијача  не опсује за судијску "неправду" на игралишту?! – нап. „Борба за веру“) и гледају како 22 здрава човека трче по терену, бавећи се, најблаже говорећи, бесмиленим делом – очајно покушавајући да убаце лопту у мрежу противниче екипе? Посматрајући само један меч, такозвани фан (од речи „фанатик“) бесмислено траћи сат и по времена свога живота!

Откуда је, уопште, дошла ова игра? Преподобни Варсонуфије Оптински рекао је о родоначелнку фудбала следеће: „... Хипноза – зла нехришћанска сила... Тако је и са игром фудбал, која се недавно појавила... Не играјте ту игру и не идите да гледате њу, јер та игра је такође уведена ђаволом, и њене последице ће бити врло лоше". Дакле, Свети Варсонуфије Оптински је недвосмислено изјавио да је фудбал ђавољи изум.

Ово потврђују и савремени старци. Тако је старац схиархимандрит Серафим (Звјагин) говорио: „Апостоли су пратили Христа, нису се бојали, а сада млади свештеници играју фудбал, игре,  гледају ТВ-е... Фудбал, хокеј – ђаво  баца лопту, а људи трче около“.


Духовник Свето-Успењског Одеског мушког манастира, старац схиархимандрит Јона (Игњатенко), такође је говорио о демонској природи фудбала: „Данас у цркву не долази пуно народа. А ако је на задовољство, онда се цео свет повезује... Ако долази страни фудбалски тим, онда се 100 хиљада људи окупи на стадиону, о остали седе пред телевизором. Чак су и свештеници и монаси у искушењу... иду да гледају фудбал. А шта је та игра? Од те игре неће бити хлеба, драги моји. Ово је игра мале деце, а одрасли не треба да је играју... А каква је смисленост те игре?  Ђаво каже – даћу вам игру, само да се не молите: фудбал – лопта, ватерполо – лопта, тенис – лопта, билијар – лопта... Игра је лопта. Овде имате лопту, окрећите ту лопту, само се не молите Богу“.

Хајде, браћо и сестре, не допустимо да будемо увучени у игру коју је смислио ђаво, како би људе одвратио од Бога, од покајања. Време је драгоцено. Оно нам је, по Светом Серафиму Саровском, дато ради задобијања благодати Духа Светога, како бисмо могли да учинимо нешто за спасење своје душе и у славу Имена Божијег. Амин.

 

П.С.

Преподобни старац Варсануфије Оптински говорио је о фудбалу: "Не играјте ту игру и не идите да гледате њу, јер та игра је такође уведена ђаволом, и њене последице ће бити веома лоше". Осим, очигледне, духовне штете, забележено је и хиљаде смртних случајева који су на овај или онај начин повезани са фудбалом. Такође, хиљаде људи је током фудбалских утакмица задобило тешке повреде и трауме. У наставку доносимо преглед неких од највећих несрећа на фудбалским стадионима широм света:

5. априла 1902, Глазгов (Шкотска) - Двадесет пет особа погинуло је, а 517 повређено на утакмци између Шкотске и Енглеске када се срушио део трибина на стадиону Ајброкс.

9. марта 1946, Болтон (Енглеска) - 33 особе страдале, а више од 400 рањено када се срушио део зида на утакмици ФА купа између Болтона и Стоука.

30. марта 1955, Сантијаго (Чиле) - Шешт навијача умрло када је маса од 70.000 људи покушала да уђе на стадион и гледа финале јужноамеричког Купа у којем је Аргентина победила Чиле са 1:0.

24. маја 1964, Лима (Перу) - 318 људи погинуло, 500 рањено у немирима на Националном стадиону након што је Аргентина победила Перу у квалификацијама за Олимпијске игре. До нереда је дошло када је судија поништио гол Перуа у последњим тренуцима меча.

2. јануара 1971, Глазгов (Шкотска) - 66 људи погинуло, а 140 повређено када се срушила ограда на Ајброкс стадиону пред крај утакмице између Селтика и Ренџерса.

20. октобра 1982, Москва (Русија) - 340 особа страдало на утакмици Купу Европе између московског Спартака и холандског Харлема, пошто је полиција пре завршетка меча почела да тера навијаче напоље. До инцидента је дошло пошто је публика покушала да се врати на стадион, јер је чула да је постигнут погодак.

11. маја 1985, Бредфорд (Енглеска) - 56 особа мртво у пожару који је изазвао опушак цигарете, пошто је део стадиона био од дрвета.

29. мај 1985, Брисел (Белгија) - 39 људи погинуло у утакми финала Купа шампиона на стадинону Хејсел када се обрушио зид који је делио присталице Јувентуса и Ливерпула.

12. март 1988, Катманду (Непал) - Најмање 93 особе погинуле, а 100 рањено у стампеду који је настао на стадиону пошто су навијачи помислили да су улазна врата закључана.

5. маја 1992, Бастиа (Корзика) - 17 људи погинуло, а 1.900 рањено када се срушила привремено подигнута трибина у полифиналу француског купа између Марсеја и Бастије. Додатна трибина је изграђена како би се повећао капацитет стадиона.

6. октобар 1996. - Гватемала Сити (Гватемала) - 80 погинулих у стампеду на стадиону у Гватемала Ситyју пре утакмице између Гватемале и Костарике.

11. април 2001. - Јоханесбург (Јужноафричка Република) - 43 погинула у стампеду навијача који су покушали да уђу на стадион током утакмице јужноафричког првенства на стадион Елис Парк у Јоханесбургу. До трагедије у Порт Саиду ово је била највећа трагедија у историји на афричким стадионима.

9. мај 2001. - Ацра (Гана) - 126 погинулих у стампеду на стадиону у Ацри, када је полиција међу навијаче који су изазвали нереде испалила сузавац.

30. март 2009. - Феликс (Абиџан) - 19 погинулих на стадиону у Абиџану пре утакмице квалификација за СП Обала Слоноваче - Малави.

 

Превод са руског и приређивање: „Борба за веру“

Последњи пут ажурирано ( среда, 27 јун 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 10 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.