header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Миро Рајлић: Парада срама, а не поноса!
Миро Рајлић: Парада срама, а не поноса! Штампај Е-пошта
понедељак, 25 јун 2018
          Радећи своју врста посла у једном ноћном клубу, радио сам на обезбјеђивању приредбе коју је организовала једна од неколико содомитских организација или гејевских клубова  и могу зато да изнесем оно што сам видео у том клубу, на тој припедби.

Све је почело у некој ненонормалној атмосфери, та ненормалност је била присутна и на лицима оних који су све то организовали, а и на нама који смо силом прилика морали да то гледамо.

Долазиле су ту поред домаћих (бар 10 их је замолило да их не компрпомитирамо у граду, они који су нас случајно познавали) и скупине странаца, помало срамежљиво и губиле се у мраку клуба све док нису алкохол и наркотици подигли "храброст" већини присутних, а онда се могло видјети толико тога да су конобари излазили иза шанкова на повраћање, крстили се и Небу дизали главе на оно шта су све гледали.

Перверзно понашање које још ни један филмски режисер није могао ни филмом најгоре врсте дочарати, остале бљутавости скоро свих присутних, оргијање и све виђено не могу ни на један начин било коме дозволити да то назове парадом поноса.

Дефинитивно ради се о болесним особама које треба лијечити. Те особе су потребне помоћи никако репресије и силе али свестране здравствене помоћи свакао.

И свакако истополну усмјереност вратити дефинитивно на списак болести јер је тамо и била до 70 - година прошлог вијека док је нису педерски лобисти успјели својим свестраним лобирањем протурити у "понос и цивилизацијско достигнуће".

И ако неко сматра нормалним да предсједница владе једне државе доведе "своју дјевојку" на концерт, јадна је то и влада и још јаднија држава. Шта би рекао наш народ: чега се паметан стиди, будала се поноси.

Опрости ми Боже ако гријешим.

Миро Рајлић, Ново Место

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 25 јун 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 44 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.