header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Миро Рајлић: Парада срама, а не поноса!
Миро Рајлић: Парада срама, а не поноса! Штампај Е-пошта
понедељак, 25 јун 2018
          Радећи своју врста посла у једном ноћном клубу, радио сам на обезбјеђивању приредбе коју је организовала једна од неколико содомитских организација или гејевских клубова  и могу зато да изнесем оно што сам видео у том клубу, на тој припедби.

Све је почело у некој ненонормалној атмосфери, та ненормалност је била присутна и на лицима оних који су све то организовали, а и на нама који смо силом прилика морали да то гледамо.

Долазиле су ту поред домаћих (бар 10 их је замолило да их не компрпомитирамо у граду, они који су нас случајно познавали) и скупине странаца, помало срамежљиво и губиле се у мраку клуба све док нису алкохол и наркотици подигли "храброст" већини присутних, а онда се могло видјети толико тога да су конобари излазили иза шанкова на повраћање, крстили се и Небу дизали главе на оно шта су све гледали.

Перверзно понашање које још ни један филмски режисер није могао ни филмом најгоре врсте дочарати, остале бљутавости скоро свих присутних, оргијање и све виђено не могу ни на један начин било коме дозволити да то назове парадом поноса.

Дефинитивно ради се о болесним особама које треба лијечити. Те особе су потребне помоћи никако репресије и силе али свестране здравствене помоћи свакао.

И свакако истополну усмјереност вратити дефинитивно на списак болести јер је тамо и била до 70 - година прошлог вијека док је нису педерски лобисти успјели својим свестраним лобирањем протурити у "понос и цивилизацијско достигнуће".

И ако неко сматра нормалним да предсједница владе једне државе доведе "своју дјевојку" на концерт, јадна је то и влада и још јаднија држава. Шта би рекао наш народ: чега се паметан стиди, будала се поноси.

Опрости ми Боже ако гријешим.

Миро Рајлић, Ново Место

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 25 јун 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 27 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Чувај се сине мој јеретика и њихове приче, јер се наша земља такође испунила њима! Ако ће ико да спасе душу своју, то ће бити само кроз живот у Православној вери. Јер нема боље вере од наше свете Православне вере. Сине мој, није добро хвалити нечију туђу веру. Ко год хвали страну веру, он је као онај који напушта своју властиту Православну веру. Ако неко хвали своју а и туђу веру, он је као човек са две вере и близу је јереси. Ако ти ико каже: "Твоја вера и моја вера су од Бога," ти сине мој треба да одговориш: "Јеретиче! Да ли мислиш да Бог има две вере? Зар не знаш шта пише у Писму: Један Господ, једна Вера, једно Крштење." (Ефе. 4,5) Зато се чувај таквих људи и увек стој у својој вери. Не братими се са њима него их избегавај и ходи у својој вери и добрим делима! Сине мој, чак ако буде потребно и да умреш за своју свету веру, не бој се смрти! Тако су и светитељи умирали за своју веру, и сада су живи и са Христом.

Св. Теодосије Кијевски
Из његовог писма принцу кијевском кога су паписти хтели обратити


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.