header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Владислав Ђорђевић: Шта није у реду за законом о родној равноправности? Штампај Е-пошта
уторак, 03 јул 2018

 Недавно – у уторак 26. јуна 2018 – у Народној скупштини Републике Србије одржана је Јавна расправа о нацрту Закона о родној равноправности. Једине критичке осврте дали су: народни посланик Марија Јањушевић, Радмила Васић из ГРО Двери Звездара, Михаило Алић и ја. Закон има бар седам негативних особина.

Прво, закон је саздан на научно нетачној лезбијско-феминистичкој „родној теорији” (gender theory). По њој, не постоје никакве разлике међу половима. Теорија је у свађи са чињеницама. Постоји преко 6500 генетски условљених разлика међу половома. Правити се да оне не постоје значи градити друштво сaздано на лажи.

Друго, закон се скројен тако да сузбија природне импулсе. Тако Члан 5 говори о томе да је „родно заснована дискриминација” „свако разликовање” „засновано на полу односно роду, у политичком, образовном, економском, социјалном, културном, спортском и другим сферама друштвеног живота”. Али ако се укине „свако разликовање” између мушкараца и жена изгубиће се и њихова привлачност. А то лезбофеминисткиње и желе постићи. Оне и желе да мушкарци и жене постану психички хермафродити међу којима не постоји никакво „разликовање”. Закон је скројен тако да створи ментално нестабилне андрогине.

Треће, закон је контрадикторан и непотребан. Члан 5 говори и о томе је „родна дискриминација” „неједнако поступање на основу трудноће”. Да ли то значи да ће труднице морати једнако да раде као и жене које нису трудне, а и као мушкарци? Можда сам ја ментално ретардиран, али одлазак на трудничко боловање и јесте „неједнако поступање на основу трудноће”! Мислим да нема ништа нормалније него да се према трудницама примени „неједнако поступање”. Али то је непотребно истицати. Већ садашњи закон предвиђа „неједнако поступање на основу трудноће”. Труднице су већ сада повлашћене, па је овај члан и контрадикоран и излишан. Он жели да регулише односе који су већ регулисани позитивним правом.

Четврто, закон врви од позива на равноправност, а заправо има у виду фаворизацију жена. Тако Члан 7 налаже увођење „родно одговорног буџетирања”, а то је заправо шифрован назив за финансијско привилеговање жена. Нико од тих „родноравноправних жена” у томе не види никакву „дискриминацију”.

Пето, закон је у суштини лезбијско-феминистички пропагандни памфлет. Члан 8 је прави лексикон лезбијско-феминистичке „родне теорије”. Ту се говори о „роду”, „полу”, „једнаким могућностима”, „родној перспективи”, „родној анализи”, „родно заснованом насиљу”, „насиљу на основу пола”, „уземиравању”, „подстицању на родну дискриминацију”, „сексуалном узнемиравању”, „сексуалном уцењивању”, „родно осетљивом језику” и „родним стереотима”. Све су то заправо преписане одреднице из лезбијско-феминистичког „Речника основних феминистичких помова” (1999), којег је је уредила корифејка лезбофеминизма код нас др Зорица Мршевић. Закон је у сржи мизандријски лезбофеминистички памфлет, који са равноправношћу нема апсолутно никакве везе.

Шесто, закон је финансијски штетан. Он у 3. делу предвиђа „мере за остваривање и унаређивање родне равноправности”. Спровођење тих мера већ се сада врши и оне само оптерећују буџет Србије, а никоме ништа не користе, осим чиновницама које седе у канцеларијама и раде на остваривању тих непотребних „мера”. Са увођењем тог закона још више би се оптеретио буџет, увећала непотребна женска администрација, а социјални ефeкaт био би само већи анимозитет међу половима.

Седмо, закон је морално штетан. Уколико се усвоји, он ће подстаћи женку нарцисоидност. Под изговором да траже своја „права”, жене ће тражити привилегије за себе, а то ће иницирати спиралу свађа и сукоба. Закон ће подстаћи женску агресивност и промискуитет, а то ће водити ка нарушавању поверења међу половима. Он ће довести до смањења броја склопљених бракова и рођене деце. Његов ефекат ће бити антибрачни и антинаталитени. Он ће довести до тога да има више људи у невољном целибату и више очева, који не виђају своју децу.

Дакле, Закон о родној равноправности је научно нетачан и друштвено штетан. Он је по пореклу и сврси лезбијско-феминистички памфлет и његово сповођење би само оптеретило буџет и створило конфузију у главама људи. Његов прави циљ је урушавање поверења међу половима. Његово усвајање само би подстакло разарање веза и бракова. Он је плод лезбијско-феминистичког погледа на свет и има у корену мизандрију, а не некакву тежњу ка „равноправности”.

Све сам то рекао in nuce на тој јавној расправи у Народној скупштини. На то је др Зорца Мршевић реплицирала рекавши да је то „говор мржње”. То се и могло очекивати. За моју јасну и убедљиву аргументацију не постоји други аргумент осим лепљења гротескних етикета. Паметни људи ће знати да прозру ту лезбијско-феминистичку тактику.

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 65 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДАНАС ПРОСЛАВЉАМО:

САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА, ПРЕТЕЧЕ И КРСТИТЕЉА ГОСПОДЊЕГ

+ + +

ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.