header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow М. Марковић: Осврт на вест "Манастири Свете Горе осудили грчку владу због признања имена Македонија"
М. Марковић: Осврт на вест "Манастири Свете Горе осудили грчку владу због признања имена Македонија" Штампај Е-пошта
субота, 07 јул 2018
        Поштовано Уредништво,
     обраћам Вас се поводом текста у коме се наводи да су старешине светогорских манастира осудиле споразум између премијера Грчке и Бивше Југословенске Републике Македоније (у даљем тексту БЈРМ) да грчки северни сусед, БЈРМ добије име Република Северна Македонија (овде:). Уз дубоко поштовање светогорских Отаца, њихових светих молитава, њихове искрене борбе за нашу свету православну веру, њихове огромне жртве и труда за спасење не само сопствених душа него и свих нас, лично се не слажем са њиховим мишљењем и осудом поменутог споразума.

Историјска је и непобитна чињеница да је античка Македонија обухватала данашњи север Грчке, БЈРМ, мали део западне Бугарске, мали део Албаније око Преспанског језера и чак веома мали део данашње Србије (Гора, околина Качаника, околина манастира Прохор Пчињски. На многим па и на грчкој интернет страници "Википедије" се види таква мапа древне Македоније. Након Балканских ратова Македонија је, што је познато  подељена између Грчке, Србије и Бугарске. У Краљевини Србији а касније у Краљевини Југославији није било спорно да су Скопље, Охрид, Битољ и сл. у Македонији. То је била област у Србији, не административна, већ историјска регија, као Мачва, Шумадија, Поморавље, Рашка област,  ау СХС Бока Которска, Далмација и сл. Никаквих проблема са грчком државом око тога није било. Као што ни са Румунијом није било проблема у називу покрајине Банат-један, већи део је припао Румунији, а други, мањи део је припао Краљевини СХС а сада је у Србији.

Дакле, територија а којој се налази БЈРМ је заиста север области Македонија. Стога назив Република Северна Македонија у потпуности одговара истини.и веома је добар компромис између БЈРМ и Грчке. 

Међутим, историјски је и непобитно тачно да је античка Македонија била грчка. Антички Македонци су били Грци. У каснијим вековима Македонија је настањена бројним другим народима, међу њима и Словенима. Постоје разлике у мишљењу историчара о досељавању Словена на ове просторе али то није сада тема.Потпуно је бесмислено било настојање власти БЈРМ да словенско становништво БЈРМ представе као потомке античких Македонаца и да баштине њихову богату културу. Већина становништва БЈРМ су Словени.  Већина њих сада осећа национални идентитет који је различит од српског или бугарског. а себе зову Македонци у националном смислу. Они јесу Македонци али исто толико као и Грци из Солуна или Албанци из Тетова. Македонци су у географском смислу, не у националном смислу. Национално, најправилније је, по мени, говорити о македонским Словенима, словенским Македонцима или Славомакедонцима. Израз Славомакедонци користе и сами Грци.

Стога, монаси са Свете горе Атонске имају пуно право да оспоравају Славомакедонцима покушај фалсификовања историје и представљања своје нације као наследника античке Македоније-која је, написах раније грчка. Међутим у називу њихове националне државе може да стоји и треба да стоји и реч Македонија-не у садашњем уставном облику Република Македонија већ нпр. у предложеном облику Република Северна Македонија.

Монаштво Свете Горе предлаже "компромис". Какав је компромис ако у називу земље Славомакедонаца не постоји реч Македонија. Назив "Централна Балканска Република" је смешан и нико озбиљан га неће прихватити. Који је њихов конкретан предлог? Република Северна Македонија је одличан предлог јер садржи истину.

Занима ме шта атоски Оци, које свако од нас поштује, мисле о стотинама хиљада Словена у Егејској Македонији који су нестали-не у биолошком већ у етничком смислу од 1918-1947 г.  Ако су ти Словени били Срби онда је над тим Србима учињен етноцид. Промењена словенска имена насеља, прекречени старословенски натписи на црквама, уништени надгробни споменици са словенским именима, новчане казне и затвор за оне који су говорили "славофоно" на јавном месту-уништен је сваки траг постојања Словена. А они постоје, лично сам се уверио. Говоре језиком који сваки Србин веома добро разуме. Да ли је то забрањена прича или друга тема? Не говорим о улози Тита и КПЈ или КП Грчке, већ о словенском становништву грчког дела Македоније које многи сматрају Србима баш као што Словене БЈРМ сматрају Србима..

Молим Вас да објавите ово писмо. Желео бих да прочитам мишљење неког еминентног стручњака на ову тему (теме).

Нека Вам Господ подари мира, здравља и радости!

 

С поштовањем,

Михаило Марковић

Последњи пут ажурирано ( субота, 07 јул 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 31 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.