header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Страховлада епископа милешевског Атанасија Раките Штампај Е-пошта
четвртак, 19 јул 2018

 Пошто „Борба за веру“ већ има извештај са јутрос  одржаног братског састанка у Милешеви, ја ћу се задржати на чисткама које владика Атанасије Ракита спроводи у Епархији милешевској против себи неподобних.

        Треба нагласити да је половина свештеномонаха протерана из Епархије, од неканонског смакнућа Епископа Филарета са трона милешевске Епископа. Велику заслугу за овај посао имао је сами Епископ Јоаникије који је био администратор Епархије милешевске, а започето је завршио и сами Епископ Атанасије (Ракита). Примера ради, у Архијерејском намесништву прибојском имамо само два свештеномонаха, у прибојском намесништву пет, док у пљеваљском само два свештеномонаха.

Од тренутног броја свештеномонаха, половина је дошла у пакету са самим Епископом Атанасијем и сви сем једног су "Атанасијева духовна чада". Једини који се оштро супротставио и који је имао неколико оштрих и жучних свађа и расправа са Епископом Атанасијем јесте чувени и од народа високопоштовани и вољени архимандрит Нектарије духовник манастира Давидовице. Отац Нектарије је неколико пута долазио у оштар сукоб са Епископом Атанасијем, што би се рекло "прса у прса". Чак ни пријетње почев од забране свешенодејства, па преко предавања на Црквени суд и до протеривања из милешевске Епархије нису уплашили овог духовника да поклекне притисцима и уценама Епископа Атанасија (Раките). Сем оца Нектарија и мати Дарија, која је игуманија манастира Давидовице, је имала пар конфликта са Епископом Атанасијем, и због тога је дотични епископ манастир Давидовицу ставио на "црну" листу.

Први који је подигао и дан данас диже хајку и буну против Епископа Филарета јесте отац Николај из манастира Куманице. Јавна је тајна да о. Николај живи у ванбрачној заједници са монахињом Гаврилом и то неколико година уназад. Ни један искушеник ни искушеница, а ни монах и монахиња нису могли остати и опстати у манастиру Куманици од овог пара. Све ове доказе које износим се дају проверити од житеља који су живели са овим паром у манастиру Куманици. Разлог напада и дизања медијског рата против Епископа Филарета од овог "духовника" није била проневера црквеног новца и тзв. мобинг, због чега је оптуживао Епископа Филарета. Тачан разлог напада је био тај што је Епископ Филарет преместио монахињу Гаврилу од оца Николаја. То му НИСУ и НИКАДА неће опростити. Али онај који их је спојио и опет вратио те ставио да живе заједно јесте Епископ Јоаникије. Због тог чина, овај пар му је до неба захвалан и због тога га кује у звезде. И Епископ Атанасије је потврдио ову одлуку администратора Јоаникија, јер и он разуме какав је живот кад супружници живе раздвојено. О животу и деловању овог љубавног пара из манастира Куманице писаћу у једном од наредних текстова.

 

Идентитет аутора чланка познат Уредништву

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 19 јул 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 42 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.