header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Др Ксенија Кончаревић: Реаговање поводом писања о епископу милешевском Атанасију Ракити Штампај Е-пошта
среда, 25 јул 2018

 Поштовно уредништво сајта „Борба за веру“,

По савести морам да поделим са вама и вашим читаоцима мишљење у вези са владиком милешевским г. Атанасијем Ракитом, који је у жижу јавности доспео, нажалост, услед исхитреног објљављивања на Вашем сајту вести о сукобу између некадашњег  владике милешевског г. Филарета и садашњег Епископа милешевског г. Атанасија Раките.

         Сматрам да је веома исхитрен потез објављивање на Вашем сајту, који се прокламује као изворно православни, светосавски, антиекуменистички, вести о приватном сукобу између двојице владика – садашњег и бившег милешевског, и то уочи великог празновања Манастира Милешева. Световни медији су једва дочекали овакав допис, па су га свесрдно подржали и украсили својим измишљотинама.

 И гле, Миломир Марић на телевизији „Хепи“ (замислите како је то релевантан извор инфромација!) ангажује др Војислава Шешеља да изнесе мишљење о Владики Атанасију.

Шешељ, онај исти који је својевремено заговарао Велику Србију до потеза Карловац, Карлобаг, Вировитица, који је претио клањем зарђалим ножевима и кашикама, хашки заточеник (не без основа), који је у Србији остао запамћен као прогонитељ сваке слободне мисли на Универзитету и због кога је велики број најеминентнијих професора отишао са факултета Универзитета у Београду („Шешељев закон“ из 1998), Шешељ, који је шуровао са Вуком Драшковићем, па се пресалдумио и пришао Слоби и Мири, човек који у савременој Србији готово да и нема кредибилитет, у Марићевој емисији на  шунд-кич телевитији, износи оптужбе против канонског епископа Српске Православне Цркве.

 Шешељ без икаквог обзира износи на шунд-кич телевизији оптужбе против канонског Епископа милешесвког г. Атанасија Раките!

Еп. Атанасије један је од најобразованијих епископа Српске Православне Цркве. Био је један од најистакнутијих ученика прот. Јована Мајендорфа. Предаваао је Патрологију на Богословском факултету СПЦ, за своје предмет написао је и уџбенике, био је омиљен код студената, и неправедно избачен са Факултета 2005 (универзитетску каријеру наставио је на Богословском факултету Универзитета у Источном Сарајеву).  Аутор је и већег броја монографија у којима се јасно види аскетско усмерење њиховог аутора. За звање епископа предложио га је Свјатјејши Патријарх Павле, што је чињеница од непорецивог значаја. Најпре је био дуго година викар Његове Светости Патријарха Павла, задужен, између осталог, за верску наставу на подручју Архиепископије београдско-карловачке, као и за црквено издаваштво, да би потом преузео Бихаћко-петровачку епархију,  и од недавно, Милешевску.

Епископ Атанасије ни по чему није заслужио овако прљаву хајку. Да су је повели световни медији, не бих реаговала. Жао ми је што је црквени сајт „ Борба за веру“ узео учешће у њој.

 

Др Ксенија Кончаревић, бивши ред, проф. и продекан Богословског факултета,

сада управник Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду

Последњи пут ажурирано ( среда, 25 јул 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 35 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.