header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Владимир Јефтић: Коментар на стање у СПЦ Штампај Е-пошта
уторак, 31 јул 2018

Данас кад је поново на површину избила афера око понашања владике Атанасија, брат Михајло и Уредништво су дали фантастичне коментаре тешког стања у нашој Цркви. Ценовник услуга, незаинтересованост појединих свештеника за ишта осим пара и моћи, бахатост, да не помињемо и много горе случајеве, заиста све то Цркву изједа изнутра, ту никакво "спољно кречење" не помаже. А неки наши епископи се изгледа више труде да не увреде римокатоличке јеретике и зликовце, него своју сопствену браћу и паству.

Врло се сурово односило ка нпр. епископу Артемију, Филарету, без видне кривице, а крајње угодно ка Пахомију и Качавенди.

Не једном се чуло, да се примање Светог Причешћа догађа без Свете Тајне Исповести, која се практично прескаче!

Кажу Благословио Владика, а што је обавеза сваког Хришћанина да посматра себе - то изгледа ништа...

Добро, рећи ће неко: "није важно", можда у суштини (ах та суштина...) и није, али је страшно!

Страшно је, да црквена управа више цени надувеност школског образовања, него Силу Божију, која се показује припростима!

Шта је причао Свети Апостол Павле (отприлике): "Не желим да вам причам високоумно, да се не би умањила Сила Божија".

Или, јер Господ изабрао Синедрионске "мудраце", или просте рибаре за своје сараднике?

Шта би наша Црква била да нема Чуда Божијих, већ само филозофирање школованих...?

А шта је интенција у СПЦ данас (јер чим тако прича декан и професор богословског факултета, како другачије...), тежња је да се Подвиг обесмисли, а да се пуноглавство стави на пиједестал уместо Силе Божије.

Наравно, нису сви уди Цркве исти, али сви су потребни.

Цркви једино нису потребни трули удови и лицемерно скривање недостатака у неким, односно медијска харанга у другим случајевима.

Отуда и потценивање епископа Филарета, једне превредне пчеле Божије, који је толико тога реалног учинио за Цркву, када се каже отприлике: "Није завршио богословију како треба..."!

Или потценивање Српских Јунака које је апсолутно опште од 5. октобра 2000! Рецимо Војводе проф.др Војислава Шешеља.

Он се одлазећи на осмогодишњу робију у Зеници (један од најгорих титових затвора), одрекао и звања и знања, а за мало и живота, да га ЦИА није спасила очекујући да почне да ради за њих (друге су добијали за себе за пола сата удбиног третмана, а не 22 месеца Зенице).

Онда се по изласку из затвора брзо одрекао и ЦИА, јер је Српство то захтевало.

А могао је да буде нови Балкански Броз, као и Милошевић...

А његово понашање у Хагу је Пример како се треба одрећи антихриста!

Не он је крив што је извукао пиштољ на 200 "храбрих" који су кренули да га бију...

Па како би ви онда окарактерисали Карађорђа?

Или Његоша, било ког Српског хероја, а од којих су многи Свети наше Цркве.

Тај "марксистички" Војвода (по томе ко год је завршио школу у то доба је лењиновац...), је затим организовао групе добровољаца, које су оставиле значајан печат на снагу дејства српског оружја у ратовима 90-тих. Кажу: "Шта је год бранио, изгубљено је." То кажу они који нису бранили ништа, сем својих бедних звања, нпр. на Богословском факултету где неки епископ брани Дарвинову безбожну - фашистичку теорију еволуције...

Значи једном примеру борца против антихриста, се прети избацивањем из Цркве, а толико њих није избачено из Цркве - за ужасна безбожништва! Зашто тако сурово у једном случају, а нпр Чедомир Јовановић који је толико хула изрекао, се не избацује из Цркве?

Што је све то важно?

Па по јутру се дан познаје.

Ако нападате епископа Филарета и Војводу Воју, нападате и њихов рад, нпр преко 200 погинулих добровољаца СРС-а, које је Војвода јуначки бранио у Хагу, том антихристовом пакленом задаху!
Ко ће онда сутра да иде да брани Косово и Метохију када Јунаци у Србији увек тако пролазе (од 1. св. рата, где су морали да чисте ципеле татиним синовима школованим у Париз...), поменимо Милунку Савић, или наше генерале (какви су такви су...) из 1999!

Ко ће да несебично скупља помоћ угроженима следећи пут, када ви епископа Филарета казните за ништа?

И један и други и сви ми имамо мане, али код њих блистају и Велике Врлине!

Наравно, дежурни одговор је "Нису они гинули (радили) за Христа, него за ...".

Ајде?

Ако неко погине бранећи Српство, па шта је суштина Српства?

Шта, ако не Господ Исус Христос и Православље?

Које је то друго српство сем Светосавља, постоји ли такво нешто?

Има ли друге Правде сем Правде и друге Истине сем Истине?

Наравно да не.

А чињеница је да су многи погинули и не знајући тачно шта бране, већ по осећају савести која је од Бога.

И да напамет цитирам речи Господње: "Неће сваки који ми говори Господе Господе доћи у Царство..."

"Ко помогне ове моје мале, неће му плата пропасти..."

"Па кад Ти Господе помогосмо?"

Зато ако неки школовани и плаћени радници у Цркви, мисле да се пљувањем по туђем подвигу, труду, зноју, крви, сузама, одрицањима,... уздигну, нека знају да то тако неће моћи никако. И да је то чист сатанизам, тако подобан масонским ругачима...

Последњи пут ажурирано ( уторак, 31 јул 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 47 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.