header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Мирослав Лазански: Улазак Црне Горе у НАТО значи и одузимање имовине Српској Цркви
Мирослав Лазански: Улазак Црне Горе у НАТО значи и одузимање имовине Српској Цркви Штампај Е-пошта
четвртак, 02 август 2018
         Неко је још давно рекао како су бивши комунисти најбољи капиталисти. Црна Гора је најбоља потврда. Јер бивши комунисти који су и даље на власти, најлакше уводе државе у НАТО. Пошто су бивши увек покајници. Који се морају доказивати. Прво НАТО-у, па онда и кроз скоро непријатељски однос према Српској православној цркви.

А све у тражењу новог политичког и националног идентитета данашње Црне Горе. Нажалост, кроз србофобију и русофобију владајуће политичке елите у Подгорици.

Елем, Црна Гора је недавно прославила годину дана чланства у НАТО-у, она је већ годину дана 29. држава-чланица Алијансе. „Велики дан за НАТО и за Црну Гору“, рекао је пре годину дана генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг. Који је први сладолед у животу пробао у Београду. И тиме доказао да нам је пријатељ. Улога сладоледа у пријатељству нација? Из званичне Подгорице тада је речено „како је то добра вест за Западни Балкан, јер то значи више безбедности и стабилности у региону“. Не знам како је то тада закључио тадашњи министар спољних послова Црне Горе господин Игор Лукшић. Који је цивилни војни рок служио у Основној школи „Југославија“ у Бару? Брисао таблу и доносио креде. И онда одједном он зна шта је то безбедност на Западном Балкану. Но, није он усамљен, и у Србији има и бивших конобара и електричара који све знају о НАТО-у и који би Србију пошто-пото хтели да увуку у Алијансу.

Нисам веровао да ће улазак Црне Горе у НАТО значити и одузимање имовине Српској православној цркви. Наиме, мишљења сам да је и црквена имовина нешто што је неприкосновено на Западу, а да је НАТО чувар моралних вредности тог Запада. Заправо, пробајте да узмете црквену имовину у било којој држави на Западу и прогласиће вас за друмског разбојника. Истина, једна немачка енциклопедија из 19. века дефинише простор Црне Горе као „брдовит терен насељен разбојницима“, али то је мишљење безобразних Тевтонаца, који никада нису били превише склони нашем драгом народу.

Што се тиче безбедности, Црној Гори нико није претио нити прети, понајмање Српска православна црква, нити угрожавао њен територијални интегритет, осим оних бацача сузавца из „Самоопредељења“ у Приштини. Који не признају садашњу маркацију границе Косова према Црној Гори. О да, и оне бабе, складиштари, електричари и поштари који су хтели да изведу државни удар на дан избора. Али НАТО службе су биле будне и „државни удар баба и жаба“ није успео.

У војном смислу, НАТО уласком Црне Горе није добио скоро ништа. Можда највише 300 војника за „топовско месо“ у операцијама широм света и под страном командом. Аеродроми и луке Црне Горе немају велики капацитет прихвата, пошто су стандарди НАТО-а, да би нека лука или аеродром били и сталне базе, могућност пријема и логистике највећег брода и највећег авиона. А то су нуклеарни носач авиона класе „Нимиц“ од 100.000 тона и транспортни авион типа „галаксија“. Јер „Нимиц“ нема где да пристане у Црној Гори. Може само да остане испред луке. Ипак, НАТО-у је политички био важан улазак Црне Горе, јер ако се НАТО не шири, он стагнира. Попут сваке мултинационалне компрадорске компаније. Нови простор и ново тржиште. То је оно што је Црна Гора унела у Алијансу. Какве пусте реформе и демократија. Будалаштине за наивне…

Владавина права и правна држава? Пре три године, негде у пролеће, слетео сам на међународни аеродром у Тивту. Сви путници стали у ред ради пасошке контроле. Први у реду тадашњи председник ФСС господин Томислав Караџић, одмах иза њега легенда фудбала господин Иван Ћурковић. Стојимо 35 минута, пао компјутерски систем. Нико ни макац, полицајци смртно озбиљни. Одједном, иза полицијске кућице појављује се човек у цивилу и повика: „Ђе си стрико“. И изведе стрика из реда и без пасошке и било какве друге контроле стрико улази у Црну Гору. Остадоше и Караџић и Ћурковић и сви ми без текста.

Ако се ово настави, остаће Српска православна црква и без Острога и без остале имовине у Црној Гори. Баш ме интересује да ли је отимачина концептуално саставни део нове војне доктрине НАТО-а? Искуство Србије каже да јесте…

 

Извор: "Спутњик"

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 02 август 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 32 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.