header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Старац Пајсије: О награђивању праведника Штампај Е-пошта
среда, 08 август 2018

 Видео сам душе које су трпеле неправду, и то су чиниле са добрим помислима, па се благодат изливала на њих и у овом животу. Пре много година посетио ме је један побожан хришћанин, прост и добродушан. Тражио је од мене да се помолим да Христос просвети његову децу да када одрасту не узропћу на своје рођаке због велике неправде коју су им нанели.

Изнео ми је шта је било по среди, на основу чега сам схватио, да је овај човек заиста човек Божији. Био је најстарији брат од њих петоро деце у породици, а након изненадне смрти њиховог оца помагао је браћу као неки добри отац. Радио је тешко, стекао је још имања, и удомио две сестре. Када су се женила и његова млађа браћа, узела су за себе најбоље делове имања, пашњака, оставивши њему најгоре, неплодне, песковите њиве. На крају се оженио и он, и добио троје дечице. Пошто је већ био стар, прибојавао се да његова деца једном не увиде ову неправду и не узропћу када одрасту. Рекао ми је:

- Не бринем због неправде, јер читам Псалтир. Једну катизму после подне, и две катизме пре но што сване. Готово да сам научио Псалтир напамет. Ни један псалм не каже да су неправедни напредовали, већ да Бог брине о праведнима. Ја се, оче мој, не жалостим због имања које сам изгубио, већ због своје браће која губе душе своје.

После је овај благословени човек отишао. Посетио ме је, отприлике, након десет година, и то веома радостан, па ме упита:

- Сећаш ли ме се, оче, сећаш ли се?

- Да - рекох му, и упитах га како је.

- Постао сам богат - одговорио ми је.

- А како си се обогатио, брате?

- Ето, оне неплодне, песковите њиве добиле су високу цену, јер су биле крај мора. Овај пут сам дошао да ми кажеш шта да чиним са оволиким новцем?

- Обезбеди своју децу са по једном кућицом, и задржи нешто новца за њихово школовање, док се не среде.

- Имам и за своју децу, али опет га је превише.

- Подај прво својим сиромашним рођацима, а после и другим сиромасима.

- Дао сам им, оче, али опет га је много.

- Дај онда да се поправи црква у твом селу, и околне цркве.

- Дао сам, али га је опет много.

Тада му рекох:

- Молићу се да те Христос просвети да учиниш добро тамо где је највише потребно.

После сам га упитао:

- А шта би са твојом браћом? Где су она?

Заплакао је, и кроз јецаје ми одговорио:

- Не знам, оче мој, изгубио им се сваки траг. Продали су имања, маслињаке и њиве, и сада не знам где се налазе. Отишли су прво у Немачку, потом у Аустралију, а сада немам никаквих вести о њима.

Покајао сам се што сам га питао за браћу, јер нисам знао да ће се тако ожалостити. После сам га утешио, па је отишао миран. Рекох му да се обојица молимо да и од њих добијемо радосне вести. Сетио сам се псалма који каже: Видех безбожника страшна који се рашириваше као гранато дрво; али прође, и ево нема га; тражим га и не находим (Пс.36, 35-36 ) Управо тако се збило и са његовом браћом. 

Нема горе ствари од неправде. Шта год радите гледајте да радите са Божијим благословом.

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 40 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.