header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Старац Пајсије: О награђивању праведника Штампај Е-пошта
среда, 08 август 2018

 Видео сам душе које су трпеле неправду, и то су чиниле са добрим помислима, па се благодат изливала на њих и у овом животу. Пре много година посетио ме је један побожан хришћанин, прост и добродушан. Тражио је од мене да се помолим да Христос просвети његову децу да када одрасту не узропћу на своје рођаке због велике неправде коју су им нанели.

Изнео ми је шта је било по среди, на основу чега сам схватио, да је овај човек заиста човек Божији. Био је најстарији брат од њих петоро деце у породици, а након изненадне смрти њиховог оца помагао је браћу као неки добри отац. Радио је тешко, стекао је још имања, и удомио две сестре. Када су се женила и његова млађа браћа, узела су за себе најбоље делове имања, пашњака, оставивши њему најгоре, неплодне, песковите њиве. На крају се оженио и он, и добио троје дечице. Пошто је већ био стар, прибојавао се да његова деца једном не увиде ову неправду и не узропћу када одрасту. Рекао ми је:

- Не бринем због неправде, јер читам Псалтир. Једну катизму после подне, и две катизме пре но што сване. Готово да сам научио Псалтир напамет. Ни један псалм не каже да су неправедни напредовали, већ да Бог брине о праведнима. Ја се, оче мој, не жалостим због имања које сам изгубио, већ због своје браће која губе душе своје.

После је овај благословени човек отишао. Посетио ме је, отприлике, након десет година, и то веома радостан, па ме упита:

- Сећаш ли ме се, оче, сећаш ли се?

- Да - рекох му, и упитах га како је.

- Постао сам богат - одговорио ми је.

- А како си се обогатио, брате?

- Ето, оне неплодне, песковите њиве добиле су високу цену, јер су биле крај мора. Овај пут сам дошао да ми кажеш шта да чиним са оволиким новцем?

- Обезбеди своју децу са по једном кућицом, и задржи нешто новца за њихово школовање, док се не среде.

- Имам и за своју децу, али опет га је превише.

- Подај прво својим сиромашним рођацима, а после и другим сиромасима.

- Дао сам им, оче, али опет га је много.

- Дај онда да се поправи црква у твом селу, и околне цркве.

- Дао сам, али га је опет много.

Тада му рекох:

- Молићу се да те Христос просвети да учиниш добро тамо где је највише потребно.

После сам га упитао:

- А шта би са твојом браћом? Где су она?

Заплакао је, и кроз јецаје ми одговорио:

- Не знам, оче мој, изгубио им се сваки траг. Продали су имања, маслињаке и њиве, и сада не знам где се налазе. Отишли су прво у Немачку, потом у Аустралију, а сада немам никаквих вести о њима.

Покајао сам се што сам га питао за браћу, јер нисам знао да ће се тако ожалостити. После сам га утешио, па је отишао миран. Рекох му да се обојица молимо да и од њих добијемо радосне вести. Сетио сам се псалма који каже: Видех безбожника страшна који се рашириваше као гранато дрво; али прође, и ево нема га; тражим га и не находим (Пс.36, 35-36 ) Управо тако се збило и са његовом браћом. 

Нема горе ствари од неправде. Шта год радите гледајте да радите са Божијим благословом.

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 3 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 ВАНРЕДНА ВЕСТ:

ПОЖАР У КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКОЈ ЛАВРИ

Још једна мучна вест са мученичког тла Украјине - избио је пожар у Кијево - Печерској Лаври, једној од највећих светиња Православља (овде:). После свих догађања око давања аутокефалије расколничким структурама и перманентног насртаја на светиње Московске патријаршије, основано је сумњати да је пожар подметнут. Ватра је, срећом, угашена.

У тренуцима кад непријатељи ратују против канонске Цркве, предвођени новим Јудом, цариградским јеретиком Вартоломејем, сви смо дужни да се молимо Богу за нашу драгу браћу и сестре у Кијеву и свуда где страдају.

 

 

 

 

ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.