header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Како је почело уништавање милешевске епархије
Како је почело уништавање милешевске епархије Штампај Е-пошта
петак, 10 август 2018

 У сред Божићног поста, лета Господњег 2014., тачније 25. децембра, у електронском облику се појављује текст сачињен по исказу о. Николаја из манастира Куманице. У том текст, о. Николај на један сраман и безстидан начин напада, вређа и омаловажава свог духовног оца и старешину владику Филарета.

Одмах потом, о. Николај одлази за Београд у пратњи своје приватне секретарице (име нећемо наводити) из Бијелог Поља, наравно без благослова и допуштења владике Филарета. У Београду обилази све новинарско-издавачке куће нудећи и молећи да се текст објави како би угледао светлост дана. Све редом га одбијају, а само Уредништво дневеног листа "Ало" прихвата да објави текст и то у краћој верзији.

Садржај поменутог текста, који је сачињен од лажи и клевета и који је препун оптужби на рачун владике Филарета, од којих до дана данашњег баш ни једна није доказана, а још мање потврђена, нећемо износити, јер се исти налази у електронском облику неколико година уназад.

Већ смо пар пута писали да је о. Николај потурен од стране владике Јоаникија, као и да иза свега стоји врховно-надлежни старешина и организатор митрополит Амфилохије, који је о. Николају обећао гарантовано пуну заштиту и привилегију коју овај пожели. 

Овом приликом желимо да укажемо верујућем народу на срамне и прљаве послове које је одрадио владика Јоаникије за време свог скоро двоипогодишњег мандата администрирањем милешевском Епархијом, а све уз веома интезивну помоћ протојерејâ Боривоја Пантића и Бранислава Стојановића и свакако најоданијег играча о. Николаја из манастира Куманице.

Све је почело пре пар година, када је владика Филарет рашчинио монаха Саву (Вукајловића), да би га под свој омофор примио сами владика Јоаникије. То што је монах Сава (Вукајловића) осуђен на Црквеном суду Епархије милешевске, то за владику Јоаникија није представљао никакву препреку и проблем. По речима владике Јоаникија: "све док одлуку о рашчињену не потврди Велики црквени суд о. Сава је невин." Данас је о. Сава у чину, јеромонах је и парох шекуларско-трепачки у Епархији будимљанско-никшићкој. До јуче је овај монах био лични секретар самог Епископа Јоаникија. Редовно је у пратње владике Јоаникија, како у Епархији тако и ван ње, те на путовањима по Русији и Украјини.

У то време у Синоду "свемогући" митрополит Амфилохије незаконито смењује владику Филарета са трона милешевске Епархије, а све поводом унапред припремљеног текста и оптужби од стране о. Николаја из манастира Куманице. За "стечајног управника" или администратора поставља свог најоданијег човека владику Јоаникија. Задатак владике Јоаникија, који је себи дао за право, да као администратор уради нешто што је сасвим недопустиво и неприхватљиво, а све у циљу да се што више Епархија милешевска уруши и уништи.

Господин владика, администратор, одлучује да прво протера архимандрита Леонида из манастира Свете Тројице из Пљеваља. Ко је о. Леонид и шта је све урадио за манастир Свете Тројице, за Пљевља и Епархију милешевску говоре речи и дела. Нема човека, без обзира на веру и нацију, који нема добронамерних речи и хвале да каже за овог великог човека. Али господину администратору и његовим пијунима то засмета, те отераше човека на правди Бога истинитог, за мање од дванаест сата рока за спремање.

Сем о. Леонида, истераше и чувеног и од народа високопоштованог о. Макарија из манастира Дубнице. О. Макарије је од своје петнаесте године у манастиру. Стари ков српских калуђера. Старца од осамдесет и две године истераше на улицу. Чак су и мештани Божетића организовали петицију за останак и слали молбе Његовом Преосвештенство господину владики - администратору, али исти ни на једну не одговори. Па истераше и о. Максима исто из манастира Дубнице, о. Јована и о. Симеона из манастира Куманице и мати Анастасију. Нису ни парохијске свештенике поштедели. Њих су на један "фин и културан" начин отерали. Људи са породицама нађоше спас почев од шумадијске, преко сремски и банатске, па до бачке епархије. Ово што задеси наше свештенике у Епархији милешевској, задесило је и наше свештенство у Славонији и Далмацији. Њих протераше усташе у Олуји, а ове "наши" у нашој лепој Србији. Није се чудити за Хрвате, од њих се злу само и надати, али од наших, е ту се изненадисмо.

О томе како је Светотројичка и Милешевска економија уништена и број животиња сведен на минимум минумума, те о нестанку новца од продаје стоке писаћемо у једном од наредних чланака.

Духовник манастира Милешеве о. Леонтије од учесталог страха и тортуре заврши у болници са дијагнозом дијабетеса.

Није владика Јоаникије само грдио и истеривао, већ је и награђивао њему одане људе. Тако о. Бранислава Стојановића постави за секретара Епархије милешевске и пароха пријепољског, а о. Боривоја Пантића награди још једном градском парохијом у Пљевљима и постави га за архијерејског намесника. Свештеника са четверо деце премести на лошу сеоску парохију, а о. Боривоју додели на управљање ту упражњену парохију. Тако и дан данас о. Боривоје Пантић има две парохије у Пљевљима. Да ли је о. Боривоје кумовао премештају овог свештеника на село то не знамо, али оно што знамо јесте да је своје одане потрчке и шпијуне наградио. Тако је издејствовао код владике Јоаникија, да два лаика који немају ни дана богословског образовања постану чтецеви. Ти чтецеви и данас редовно чтецирају Епископу Јоаникују.

С обзиром да је све ово само један део приправних радова, које је, као што знамо успешно спровео владика Јоаникије, исти задатак наставља и садашњи Епископ милешевски. Задатак је јасан: цепање милешевске Епархије на српски и црногорски део. Црногорски део да се припоји будимљанско-никшићкој Епархији, а српски део полако да се избрише и да нестане Епархија милешевска. Све се ово ради по директиви страних дипломата у Србији, што им је и циљ. 

 

Идентитет аутора чланка познат Уредништву

Последњи пут ажурирано ( петак, 10 август 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 45 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.