header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow САОПШТЕЊА arrow Уредништво: "Ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога Истинога!"
Уредништво: "Ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога Истинога!" Штампај Е-пошта
субота, 25 август 2018
        У последње време новотарско-екуменистички окупатори Српске Цркве  воде медијску кампању промовисања двојице својих припадника у тобожње борце за српско Косово. Реч је о епископу Теодосију Шибалићу, духовном оцеубици и узурпатору трона епархије рашко-призренске, и игуману манастира Дечани, Сави Јањићу.  „Борба за веру“ је увек сведочила истину, што и сада чини.

Ствар ћемо поставити што је могуће простије, како не би било забуне. Елем, ко год подржава Теодосија Шибалића и Саву Јањића, или је забораван, или наиван, или необавештен, или је отворени непријатељ Српске Цркве и српског народа.

Сава Јањић није црквени издајник, јер није ни припадник Цркве (Црква је тамо где је истина). Сава Јањић није ни изрод, јер је хрватског порекла. Сава Јањић је обичан лакеј страних обавештајних агентура (хрватске, америчке и албанске) и окупатора Косова и Метохије, агент убачен у Српску Цркву у циљу њеног веронаучног, богослужбеног и институционалног урушавања. Теодосије Шибалић се налази на истом задатку.

 Током разговора са Бљеримом Шаљом 2006 (овде:), Сава Јањић је изрекао врло карактеристичну реченицу о свом пореклу: „Моја мајка је Хрватица, а тата Србин, ја сам српски православни...“; није дорекао Сава Јањић шта је он, али је јасно из његове изјаве шта није – сигурно није Србин, не осећа себе Србином; он за себе сматра да је нешто друго, „српски“ му је само придев; а именица коју је изоставио – која би била?

Еп. Теодосије Шибалић и српски крвник Хашим Тачи

Пре неколико дана добили смо писмо једног нашег сарадника, у коме он, између осталог, каже: „Може бити да се Теодосије и Сава кају за зла која су нанели Српској Цркви“. Кају?! Добро. У том случају, нека сниме и пошаљу нам снимак Литургије коју служе поменута двојица. Поред тога, укажите нам на њихово јавно одрицање од екуменизма. Докажите нам да они више нису новотарци, те да је Теодосије епархију рашко-призренску  (чији је трон, иначе, заузео класичним пучем и прогоном њеног законитог епископа) извео из мрака новотарства и екуменистичке свејереси у светлост правоверја!

Сава Јањић, злочинац Агим Чеку и окупатори српског Косова и Метохије  

До тада, треба се чувати страшног греха увођења народа у лаж и обману. Оздравимо свој ум читањем Светог Писма. Тамо ћемо прочитати и речи Светог Архиђакона и Првомученика Стефана, упућених његовим заблуделим сународницима, па ће нам овај апсурдитет са јеретицима који „бране“ Косово, бити јаснији:  „Али највиши не живи у рукотвореним црквама, као што говори пророк: Небо је мени престо а земља подножје ногама мојим: како ћете ми кућу сазидати? Говори Господ; или које је место за моје почивање?  Не створи ли рука моја све ово? Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу Светоме; како ваши оци тако и ви. Ког од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који унапред јавише за долазак праведника, ког ви сад издајници и крвници постадосте...“ (Дап. 7, 48-51).

Зар ће Бог бранити Дечане због зидина? Зар ће Бог бити са Савом Јањићем, Теодосијом Шибалићем и осталим противницима Духа Светога?! Дух Свети је Дух Истине, а Сава и Теодосије су у јереси, изуму ђавољем, која за вечност одваја човека од Бога. Они су издајници Праведника, чије слуге протераше.

Сава Јањић са бившим портпаролом УЧК и промотером содомитског лобија Вљором Читаку

И још: сви који подржавају Теодосија Шибалића, Саву Јањића и остале екуменисте и новотарце, нису са Честитим Кнезом и славном му војском. Бити са новотарцима и екуменистима, значи избор за царство земаљско. Јер највећи Србин после Светог Саве, Свети Владика Николај, није рекао: борба за земљу, то је борба за главну имовину своју и за вечни живот, већ је рекао: „Зато ти и говорим, Србине брате: БОРБА ЗА ВЕРУ то је борба за душу, а борба за душу ТО ЈЕ БОРБА ЗА ГЛАВНУ ИМОВИНУ СВОЈУ И ЗА ВЕЧНИ ЖИВОТ. Јер свети и витешки преци наши, који се Бога бојаше, за душу бринуше, и за Веру борбу водише, чак и кад битке на светском попришту избгубише, душе своје спасоше и у Царство Христово се уселише, каже Српски Златоусти.

Избор свих наших избора је – Православље! Јер ако Православље чистим сачувамо, Бог ће бити с нама, па ћемо сачувати Косово. Ако Православље не сачувамо, нећемо сачувати не само Косово, већ ни Ниш, ни Крагујевац, ни Београд, ни Нови Сад... И од српске земље и градова неће остати „ни камен на камену који се неће разметнути“...

У циљу подсећања заборавних, трежњења наивних и обавештавања неупућених, поновићемо низ текстова о непријатељском деловању Теодосија Шибалића и Саве Јањића против Српске Цркве и српског Косова.

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 27 август 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 24 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.