header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Зоран Бркић: Осврт на текст проф. Вељка Ђурића Мишине "Зар да ме стоматолог учи историјским наукама"
Зоран Бркић: Осврт на текст проф. Вељка Ђурића Мишине "Зар да ме стоматолог учи историјским наукама" Штампај Е-пошта
недеља, 02 септембар 2018

 проф. Др Вељку Ђурићу Мишини

Господине професоре,

Изазван вашим чланком горњег наслова (овде:), не могу а да вам не одговорим!

Навели сте ово:

         „Јавна установа Спомен-подручје Јасеновац у Хрватској обзнанила је списак жртава од нешто више од 83.000 страдалника у том концентрационом логору из времена Независне Државе Хрватске и то је видљиво и на интернету. Њихов податак, међутим, није тачан. И они су свесни тога па наглашавају да је то доња граница!

Хрватска држава данас стопроцентно следи усташку политику НДХ. Не само некажњено од међународних институција, него и без иједне речи  прекора. Икада. За злочин геноцида праведно је било да буде стављена под међународну и србску јурисдикцију, и да буде извршена потпуна денационализација. Такође је морала бити приморана да исплати ратну одштету свакој жртви. Скоро све је то урађено Немачкој, а Хрватска, чији су злочини изазивали чак и гађење немачких нациста, морала је да буде кажњена још и више. А није. Хрватска је у ратовима деведесетих година поново извршила злочин геноцида! И опет ником ништа! Хрватска прети Србима, ликвидира повратнике, она нам се подсмева.

Као школовани историчар да ли сте икада народу објавили истину садржану у оном само једном горњем пасусу? Ама нисте никад! Зато што то никако не би политички било згодно по вашу каријеру. Па, ето, читав проблем о коме пишете и о коме се води полемика у чијој се жижи налазите, направили сте само ви, школовани србски историчари! Ниједан од вас никада се није јавио, ево има пуне 73 године да озбиљно помогне да се проблем реши. У страху од Јосипа Броза, Милошевића, Тадића, Вучића ... Ниједан од вас да зуцне, макар био набијен на колац, и проглашен за светитеља, те слављен. Увек сте ишли уз скуте политичара и одржавали сигурност ваших дивиденди.

И сада још наводите да, авај, „Њихов податак, међутим, није тачан. Нормалан човек, прави историчар, не би ни обраћао пажњу на поступке усташких управљача меморијалног комлекса. На ту зликовачку гадост умањивања сопственог злочина. Ви се чак бринете „да нам се, не само они, Хрвати, већ и други, јавно подсмејавају!“ (каже се подсмевају – школовани историчар мора савршено познавати граматику, ради прецизног изражавања) Гле, за шта се секира школовани историчар, шта ће да мисле усташе. Да, треба рећи усташе! А не одвајати Хрвате и усташе (било их је један камион). Зато што свако ко умањује усташке злочине, сам себе дефинише као усташу. Па ако то ускору постану сви Хрвати, због система који свесно умножава у народу подршку себи, то је само њихов проблем.

Навели сте и ово:

Међу Србима и даље се лицитира са цифрама о 600.000, 700.000, милион, милион и четири стотине хиљада жртава у Јасеновцу... Колико је мени познато, до дана данашњег, ниједан Србин није затражио од управе Спомен-подручја у Јасеновцу да дода податке о његовим страдалим рођацима! И, сад, ко је ту луд?

Ово је просто ужасно!!! Употребити покерашки израз „лицитирање“ имуптира Србима да се забављају и играју са бројем жртава. Дужност школованих историчара је да утврђују историјске чињенице. Па шта је са вама? Где су били србски школовани историчари последње 73 године? Ниједан, човече баш ниједан! Најобичнији кастрати! Е, али да се јаве и улазе у полемике чији је циљ загладити сујету „Хрвата“ и одржати њихову позицију мртвих нацистичких усташких пувала, ту су први. Човече, школовани србски историчари су први када треба ликвидирати сваког свог колегу коју покуша да унесе истину у лажну историју која се нашем народу намеће. Па још јуче, само пре пар година, уништили сте др Ђорђа Јанковића, залепили му етикету националисте и отерали га у смрт. Зато што није дозволио да фабрикујете податке са терена.

Зашто се намерно правите мутави и сами не кажете да је најнижа цифра, прецизно утврђена, пребројане жртве, скелет по скелет, 800.000, и то од стране Међународне комисије, почетком шездесетих година прошлога века, под вођством др Србољуба Живановића. Ви не смете да кажете да ово име није компетентно, јер се ради о угледном научнику из Лондона, и зато се сви правите као да се ово никада није ни десило, а др Живановић као и да не постоји. А добро знате да је истраживање прекинуто када је остало још толико гробница. Дакле, 800.000 је најнижа цифра, а огромна је вероватноћа да је дупло већа. Вероватно и читавих милион и 700.000 жртава. И први ћу вам рећи још и ово. Укупан број наших жртава у том рату (званичан број), 1.700.000 сигурно је лажан! Па то је само цифра убијених невиних људи само у Јасеновцу. А где су још силне јаме и погинули у борби? Не бих се чудио да је број србских жртава, уз известан број и жртава других нација, око три милиона! Ако није и већи. Мислим да сам близу њега, зато што одлично знам како функционишу наши школовани историчари! Они просто служе властима да спроводе политику уништавања србског народа и увећања броја глава нових народа. И ничему више. И то раде без икаквих скрупула.

А што се тиче онога „ниједан Србин није затражио од управе Спомен-подручја у Јасеновцу да дода податке о његовим страдалим рођацима! И, сад, ко је ту луд?“, рећићу вам ко је ту луд – луд је свако онај ко затражи од фра Мајсторовића да у његовом Спомен-подручју запише све податке о његовом рођаку. А још је луђи онај ко тако нешто може и да предложи. Могло би да се јави 3 милиона Срба. Фра Мајсторовић би опет некако стесао цифру на 80.000. „А притом је од тога већина Хрвата“. Дакле. Нисмо ми Срби покераши, него они који нас за то оптужују. Та они нас управо и увлаче у некакве лицитације, у некакве игре са Хрватима, око Јасеновца. И то 73 године. Нема ту са њима никакве игре, никаквог разговора, ствар је савршено јасна! Сваком обичном србском геџи, без икаквих школованих историчара.

Сва та причам-ти-причу тема Јасеновца и жртава наметнута је од комуниста после рата, е како би са Хрватима направили заједничку државу. Па то и врапци на грани знају. Ако је Југославија пропала, логично је било да свака политика везана за њу буде детронизирана. Али не, никако! Србија још увек спроводи самоубилачку политику краља Александра Уништитеља и Јосипа Броза. Ваљда у болесној нади Слободана Милошевића и Мире Марковић да ће се ускоро опет бацити у загрљај своје браће Хрват ... То је апсолутно очигледно јер обавештајне службе раде пуном паром и бацају на медије корисне у ту сврхе информације. Нека полако тече припрема ...  Добар је пример са спиновањем србског народа да навија за фудбалере Хрватске. Ко зна, можда је зато и раније избачена србска репрезантација са Светског првенства!?

У ове сврхе служе сервиси политике. Један од њих су школовани историчари, а што је најгоре, понашање неких црквених јерарха у преговорима са Ватиканом у вези канонизације Степинца, указује нам да су у своје планоее увукли и Цркву. Дакле, ми Срби још од 1918. године (дакле пуних 100 година и милионе жртава) још увек немамо неку велику снагу која ће најзад водити политику државе у интересу народа.

Запад процењује србски народ (као у осталом и руски) шаблонски. Мисли да су методе које примењује на свој народ довољне и за њега. Али греши. Неће више никада бити нове Југославије. Зато што су се србском народу згадила браћа. Сви сервиси који помажу властима, Србима се гаде. Па им се гаде и школовани историчари. О да, све територије бивше Југославије, све до Словеније, могу се врло скоро наћи у државној заједници са Србијом. Рецимо као Уједињене Србске Земље. Али уз неке услове. Сви који су насилно покрштени морају се вратити православљу. Сви који су названи Хрватима, морају се вратити у Србе католике. И они, и то Хрвата што остане, морају формирати своју аутокефалну цркву. И одрећи се сваке везе са папом (и сваки појединачни), баш као на крштењу (Отрицајус Сатани!). И најважније, за ту заједницу, они се морају и сами борити, морају искрварити. Како би се добро сећали своје жртве, и како им никада више не би пало на памет да продају властиту државу.

Што се тиче саме историје као науке. После свега што се у њој дешавало у последњих неколико стотина година, тешко да се уопште може и сматрати науком. Имати докторат, бити професор и делити пацке свима осим школованим историчарима, показује да човек нема појма шта је та „наука“ којом се бави, и следствено, нема појма ни о реалном свету у коме се налази. Многе гране науке имају своју историју, и она се на многим факултетима веома озбиљно проучава. На пример, на Богословском факултету. За сваки од неколико испита, потребно је прогутати све што је написано од националне историје, а затим и од историје Цркве. Не само Србске цркве, него и западне, и помесних цркава. На катедри се веома инсистира на истинитости сваког података, сваке године. И кад се све то сакупи, онда имате у свакој биографији, и у сваком догађају, у просеку три различите године. Студенти морају да знају сваку годину и цитирају име њеног извора. Рецимо, Христос није рођен „нулте“ године, него 3 или 5 година пре. И сама хронологија, на коју се ослања историја, је под великим знаком питања, биће у великој мери погрешна. Рекло би се, постоје записани подаци, шта се ту може погрешити? Али како се пише историја? Ретки су велики историчари који улажу сву енергију и огроман труд у истраживање, који користе све друге научне дисциплине као испомоћ. Углавном је то писање компилација ... Преписивање других аутора, навођење његових извора, чак и без њиховог читања, нека се тема прошири, нека избаци ... И добије се научни рад, историјска књига. Шта је ту онда оно што не зна дипломирани философ, правник, теолог, географ, историчар уметности, археолог, или чак и било који писмен човек? Да ли им фале вежбе из геодезије, нацртне геометрије, слободног цртања, оклопни батаљон у нападу, солфеђо? Са друге стране, за изучавање историје веома је важно познавање што више страних језика, а нарочито класичних. Колико школованих историчара испуњава тај услов? На пример солидно познавање латинског, старогрчког, старословенског. Ма хајте, молим вас!

И тако сад имамо пуно школованих историчара. Отприлике као после рата – „Ко си бре ти, ја сам школован, ја сам бре инжињер (наравно не инжењер)!“ Само немамо историју. Ако не рачунамо ову лажну, наметнуту. За школоване историчаре – др Деретић није школовани историчар, дакле он је нико и ништа, такорећи неписмен, лакрдијаш. Др-а Живановића, видимо, избегавају.

За школоване историчаре:

1)                Срби су изгубили Косовску битку.

2)                Вук Бранковић је издајник.

3)                Срби су били 500 година у турском ропству (Истина само Скопље, тако да им не смета овде рачунају Македонију у србском).

4)                Срби су се доселили на Балкан (уместо на Хелм) у 7. веку. Зато величају Порфирогенита (који први уопште помиње Хрвате у 10. веку), познати фалсификат, до чијег оригинала никако нисам успео да дођем. Биће да и не постоји.

5)                Ћирило и Методије описменили су Србе и научили их ћирилицу (а често и глагољицу, кад је шкрипац). Они су кренули у своју мисију (покрштавања „Словена“ и описмењавања) код моравског (не србског) кнеза Растислава 863. године. Џаба нам свима изби очи златни Строимиров печат на коме стоји крст и његово име ћирилицом (а не глагољицом). А он је владао 20 година, до 850. године. Дакле, 13 година пре је био и хришћанин и писао дивном србском ћирилицом!

6)                Не зна се тачан број жртава у Јасеновцу. Или. Број жртава у Јасеновцу не зна се уопште. (80.000 је нетачан податак. А није безобразна усташка увреда.)

Неупоредиво бољи историчар од сваког школованог комунистичког историчара је рецимо један Ашкраба. Бољи је чак и сваки сеоски учитељ који марљиво прикупља корисне податке.

Школовани историчари потпуно су бескорисни србском народу. Штавише спроводе непријатељску политику према свом народу. Зато су потпуно преживели као остатак једног архаичног система. Онога момента када се буде променио режим морају да оду заједно са политичарима. Сви до једнога. Када народ буде створио своју државу, створиће и своју историју. А нећемо још дуго чекати на то.

А што се тиче Јасеновца, кад Срби уђу тамо, онда ће и сами да изброје све жртве. Без помоћи школованих историчара.

 

Зоран Бркић, Београд

дипломирани богослов

инжењер информатике

Последњи пут ажурирано ( недеља, 02 септембар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 51 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Чувај се сине мој јеретика и њихове приче, јер се наша земља такође испунила њима! Ако ће ико да спасе душу своју, то ће бити само кроз живот у Православној вери. Јер нема боље вере од наше свете Православне вере. Сине мој, није добро хвалити нечију туђу веру. Ко год хвали страну веру, он је као онај који напушта своју властиту Православну веру. Ако неко хвали своју а и туђу веру, он је као човек са две вере и близу је јереси. Ако ти ико каже: "Твоја вера и моја вера су од Бога," ти сине мој треба да одговориш: "Јеретиче! Да ли мислиш да Бог има две вере? Зар не знаш шта пише у Писму: Један Господ, једна Вера, једно Крштење." (Ефе. 4,5) Зато се чувај таквих људи и увек стој у својој вери. Не братими се са њима него их избегавај и ходи у својој вери и добрим делима! Сине мој, чак ако буде потребно и да умреш за своју свету веру, не бој се смрти! Тако су и светитељи умирали за своју веру, и сада су живи и са Христом.

Св. Теодосије Кијевски
Из његовог писма принцу кијевском кога су паписти хтели обратити


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.