header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Вељко Ђурић Мишина: Докле ће аматери да уче професионалце
Вељко Ђурић Мишина: Докле ће аматери да уче професионалце Штампај Е-пошта
недеља, 02 септембар 2018

 Својевремено је један наш угледни књижевник устврдио да када дођу тешка времена паметни заћуте, будале проговоре... Управо се то већ две-три деценије понавља када се помене Јасеновац, комплекс концентрационих логора у Независној Држави Хрватској (1941–1945).

          Мало је школованих историчара који су се бавили истраживањем броја страдалника. Додуше, бавили су се и други и оставили добре трагове у науци. На пример пуковник Антун Милетић, радник некадашњег Војно-историјског института, Драгоје Лукић, радник Савезног секретаријата за унутрашње послове, иначе дете-логораш. Први и основни разлог зашто су историчари бежали од теме јесте чињеница да заповедништва хрватских концентрационих логора нису водили евиденцију приспелих логораша нити о њиховој судбини. Значи: НЕМА КЊИГА ЛОГОРАША! Ово истичем јер та тврдња води ка закључку: Никада нико није устврдио број страдалника! Било је само различитих процена, на пример: хрватске о 30 тисућа и српске од  милион и четири стотине!!!

Јавна установа „Спомен подручје Јасеновац“ у Јасеновцу има своја сазнања са персоналним подацима насталих на основу пописа ратних жртава из 1964. године. Та база је доступна јавности и има нешто више од 83 тисуће. Али, она није потпуна!!! Нити ће неко, негде и некада утврдити сва имена. Могуће су само процене!!! А процене може да сачини један тим професионалаца.

До данас није састављена никаква међународна комисија која се бавила Јасеновцем. Постоје појединци који својом галамом наносе штету. Један од таквих је и др Србољуб Живановић! (овде:)

Уместо било каквог другог коментара поред претходног, подсећам на чињеницу да сам до сада на сајту Нове српске политичке мисли (НСПМ) објавио више прилога: „Шта би требало знати пре разговора о броју страдалих у Јасеновцу“ објављен је 18. јула, „Шта би требало знати пре разговора о броју страдалих у Јасеновцу – О методологији и бројевима“ 4. августа 2016. године. У истом контексту, 20. априла 2017. објавио сам и текст „Још једном о броју жртава у Јасеновцу“. Тај прилог завршио сам речима које и овом приликом понављам: „На крају мали, искрени савет Живановићу, Крестићу и њима сличним: Оставите се прича о темама којима се нисте бавили у протеклих више од пола века, јер ћете својим речима нанети само још више штете. Препустите то онима којима је то струка и обавеза, а таквих, верујте ми, има међу млађим и школованим Србима!“

ПС: Порука свима који лажу о мом учинку и активностима Музеја жртава геноцида: Најпре сазнајте шта је Музеј урадио за протеклих пет година па онда пљуцкајте! И запитајте се шта сте ви учинили у истом контексту, осим бацања пљувачке!

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 43 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Чувај се сине мој јеретика и њихове приче, јер се наша земља такође испунила њима! Ако ће ико да спасе душу своју, то ће бити само кроз живот у Православној вери. Јер нема боље вере од наше свете Православне вере. Сине мој, није добро хвалити нечију туђу веру. Ко год хвали страну веру, он је као онај који напушта своју властиту Православну веру. Ако неко хвали своју а и туђу веру, он је као човек са две вере и близу је јереси. Ако ти ико каже: "Твоја вера и моја вера су од Бога," ти сине мој треба да одговориш: "Јеретиче! Да ли мислиш да Бог има две вере? Зар не знаш шта пише у Писму: Један Господ, једна Вера, једно Крштење." (Ефе. 4,5) Зато се чувај таквих људи и увек стој у својој вери. Не братими се са њима него их избегавај и ходи у својој вери и добрим делима! Сине мој, чак ако буде потребно и да умреш за своју свету веру, не бој се смрти! Тако су и светитељи умирали за своју веру, и сада су живи и са Христом.

Св. Теодосије Кијевски
Из његовог писма принцу кијевском кога су паписти хтели обратити


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.