header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Вељко Ђурић Мишина: Докле ће аматери да уче професионалце
Вељко Ђурић Мишина: Докле ће аматери да уче професионалце Штампај Е-пошта
недеља, 02 септембар 2018

 Својевремено је један наш угледни књижевник устврдио да када дођу тешка времена паметни заћуте, будале проговоре... Управо се то већ две-три деценије понавља када се помене Јасеновац, комплекс концентрационих логора у Независној Држави Хрватској (1941–1945).

          Мало је школованих историчара који су се бавили истраживањем броја страдалника. Додуше, бавили су се и други и оставили добре трагове у науци. На пример пуковник Антун Милетић, радник некадашњег Војно-историјског института, Драгоје Лукић, радник Савезног секретаријата за унутрашње послове, иначе дете-логораш. Први и основни разлог зашто су историчари бежали од теме јесте чињеница да заповедништва хрватских концентрационих логора нису водили евиденцију приспелих логораша нити о њиховој судбини. Значи: НЕМА КЊИГА ЛОГОРАША! Ово истичем јер та тврдња води ка закључку: Никада нико није устврдио број страдалника! Било је само различитих процена, на пример: хрватске о 30 тисућа и српске од  милион и четири стотине!!!

Јавна установа „Спомен подручје Јасеновац“ у Јасеновцу има своја сазнања са персоналним подацима насталих на основу пописа ратних жртава из 1964. године. Та база је доступна јавности и има нешто више од 83 тисуће. Али, она није потпуна!!! Нити ће неко, негде и некада утврдити сва имена. Могуће су само процене!!! А процене може да сачини један тим професионалаца.

До данас није састављена никаква међународна комисија која се бавила Јасеновцем. Постоје појединци који својом галамом наносе штету. Један од таквих је и др Србољуб Живановић! (овде:)

Уместо било каквог другог коментара поред претходног, подсећам на чињеницу да сам до сада на сајту Нове српске политичке мисли (НСПМ) објавио више прилога: „Шта би требало знати пре разговора о броју страдалих у Јасеновцу“ објављен је 18. јула, „Шта би требало знати пре разговора о броју страдалих у Јасеновцу – О методологији и бројевима“ 4. августа 2016. године. У истом контексту, 20. априла 2017. објавио сам и текст „Још једном о броју жртава у Јасеновцу“. Тај прилог завршио сам речима које и овом приликом понављам: „На крају мали, искрени савет Живановићу, Крестићу и њима сличним: Оставите се прича о темама којима се нисте бавили у протеклих више од пола века, јер ћете својим речима нанети само још више штете. Препустите то онима којима је то струка и обавеза, а таквих, верујте ми, има међу млађим и школованим Србима!“

ПС: Порука свима који лажу о мом учинку и активностима Музеја жртава геноцида: Најпре сазнајте шта је Музеј урадио за протеклих пет година па онда пљуцкајте! И запитајте се шта сте ви учинили у истом контексту, осим бацања пљувачке!

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 33 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.