header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Раскол: Московска патријаршија прекинула евхаристијско општење с Константинопољском патријаршијом Штампај Е-пошта
петак, 14 септембар 2018

 Ванредно заседње Светога синода Руске цркве одржано је у Свето-Даниловском манастиру у Москви

Руске агенције, око 16 сати по нашем времену, објавиле су: Патријарх руски Кирил прекинуо је евхаристијску заједницу са Цариградском патријаршијом и неће током литургија помињати име патријарха цариградскога Вартоломеја.

           О раду данашњега Синода РПЦ потом је објављено службено саопштење:

„Свети Синод Руске православне цркве са дубоким жаљењем и тугом је примио изјаву Светога Синода Цариградске православне цркве о именовању својих ‘егзарха’ у Кијеву. Ова одлука је донијета без сагласности поглавара Руске православне цркве и (без сагласности) блажњејшега митрополита Кијева и цијеле Украјине Онфурија – јединога канонскога предстојатеља Православне цркве у Украјини. То је флагрантно кршење црквенога права, то је инвазија једне помјесне цркве на територију друге цркве. Штавише, Цариградска патријаршија је поставила ‘егзархе’ као етапу у реализацији плана ‘аутокефалије’ Украјине, а која је, према њезиним изјавама, неповратна и биће доведена до краја”.

Слиједи историјски осврт у којем Синод Русије тврди да нијесу тачни подаци Цариградске патријаршије да је трансфер права о именовању митрополита у Кијеву са Цариграда на Москву из 1686. био привремен. Напротив, Руси тврде да се радило трајноме рјешењу и да сада није могуће ствари мијењати. Такође, наводи се у саопштењу да до 20. вијека Цариград никад није покретао то питање. Патријарх цариградски Вартоломеј је, како смо недавно објавили, ту ствар недавно коначно пресудио – Кијев, тј. Украјина, канонска је територија Цариграда, а не Москве.

У наставку, Синод Русије наводи примјере сукоба Московске и Цариградске патријаршије из 20. вијека око јурисдикција у Финској, Естонији, Пољској, Литванији, западној Европи, те посебно учешће патријарха цариградскога у црквеним збивањима 1920-их у СССР-у када је РПЦ била изложена дјејствима комуниста. У свим тим сукобима Руси тврде да је њихова Црква жртва Цариграда. Такође, наводе да је Цариград, практично до јуче, тврдио да само руска јурисдикција у Украјини (УПЦ-МП) представља канонску Цркву.

„Позиција по питању аутокефалије, коју изражава сада Цариградска патријаршија, потпуно је супротна договореној позицији свих помјесних православних цркава, који су израђени у припреми Великога сабора, а као резултат тешких разговора”, тврде Руси, који су, иначе, тај Велики сабор (Крит, јун 2015) – бојкотовали!

„Велику забринутост РПЦ о погрјешноме и искривљеноме погледу Цариградске цркве о томе што се дешава у Украјини лично је патријарх Москве и цијеле Руси Кирил 31. августа 2018. саопштио патријарху Вартоломеју. Међутим, како даље догађаји показују, глас Руске цркве није се чуо. И неђељу дана након састанка Цариградска патријаршија објавила је антиканонску одлуку да именује своје ‘егзахаре’ у Кијеву”, саопштава Синод РПЦ.

„У критичној ситуацији, када цариградска страна практично одбила да ријеши питање путем дијалога, Московска патријаршија је принуђена суспендовати молитвено помињање патријарха цариградскога Вартоломеја; и са дубоким жаљењем, такође, суспендовати саслужење са епископатом Цариградске патријаршије; и к томе окончати учешће РПЦ у епископским сабрањима, као и у богословским дијалозима у мултилатералним комисијама и свим другим ентитетима којима руководе или ко-руководе представници Цариградске патријаршије”.

„Ако се наставе антиканонске активности Цариградске патријаршије на територији УПЦ-МП”, поручију из Синода Руске цркве, „ми ћемо бити принуђени у потпуности прекинути евхаристијску везу са Цариградском патријаршијом. Пуна одговорност за трагичне посљедице овога раздвајања лично је на патријарху цариградскоме Вартоломеју и његовим архијерејима који га подржавају”.

Потпуни прекид евхаристојскога јединства био би, према првим тумачењима – анатемисање Вартоломеја, Цариградске цркве и свих оних који га слиједе.

На крају саопштења, Синод РПЦ поручује: „Схвативши да оно што се дешава представља опасност за читаво свјетско православље, обраћамо се у овоме тешкоме часу за подршку помјесним аутокефалним црквама, позивамо предстојатеље тих цркава да разумију заједничку одговорност за судбину свјетскога православља и иницирају братску православну расправу о црквеној ситуацији у Украјини”.

Истанбулски расколник Вартоломеј Први и руски патријарх Кирил на Светој Литургији у Нишу 6. октобра 2013. године
(фото и потпис - "Борба за веру")

Како смо раније данас и најавлили, Синод у Москви, преносе руске агенције, позвао је помјесне православне цркве да се солидаришу с РПЦ, иницирајући „свеправославну дискусију о ситуацији у Украјини”.

„Руска црква, такође, прекинуће учешће својих представника у свим структурама у којима учествују и представници Цариградске патријаршије”, саопштено је.

Наведено је да ово обухвата „епископске скупове у земљама тзв. дијаспоре и богословске дијалоге”.

Осим тога, „служба са јерархијом Цариградске патријаршије биће суспендована”.

„Разматраће се разлике које су настале са Цариградском патријаршијом о могућој аутокефалији Украјинске цркве и наименовања двојице егзарха у Украјини од стране патријарха Вартоломеја”.

„Очекујте важне вијести”, поручио је синоћ јавности Владимир Легојда, руководилац синодалнога Одјељења за односе Руске цркве са друштвом и медијима.

У наредним данима, украјински архијереји ће, уз активну координацију двојице Вартомејевих егзарха, како се вјерује, устројити нови, обједињени архијерејски сабор. Те ће слиједити 34. канон Светих Апостола („Епископи свакога народа треба да знају о томе ко је први међу њима и да га сматрају за главу”), тј. изабрати између себе предстојатеља обједињене Украјинске цркве. Потом би се уручио цариградски томос о аутокефалији.

На вијест о наименовању Вартоломејевих егзарха, Синод Руске цркве саопштио је 8. септембра да је, тврде, тај акт неканонски, те да, не преиспита ли га, тј. не опозове ли тај акт, Вартоломеј неће остати без одговора. Најављено је из Руске цркве да ће Вартоломеја „предати суду Божијем”.

Међутим, Синод се тада није састао, већ је изгледа текст саопштења усвојен након телефонских консултација синодских чланова. Према Уставу РПЦ, Синод управља Црквом у периоду између архијерејских сабора, а сазива га патријарх неколико пута годишње.

+ + +


Према првим информацијама, састанак Синода Русије отворио је патријарх Кирил Гундјајев.

Истакуто је да, због „здравствених разлога”, првојерарх УПЦ-МП, митрополит кијевски Онфуриј Березовски, не присуствује засиједању.

„Данас је једно питање на дневноме реду: спровођење одлуке Цариградске Патријаршије да пошаље такозване егзархе Украјини”, казао је патријарх Кирил. „Наш Синод је 8. септембра дао изјаву у вези са усвајањем одлуке о слању оваквих представника од стране Синода Цариграда. А сада имамо поуздану информацију да су они стигли у Украјину и почели да раде”.

Вијест да су Вартоломејеви егзарси допутовали у Кијев, није службено потврђена. Међутим, њу је саопштио и митрополит Онфуриј, који се видео-линком јавио из Кијева.

„Нијесмо се срели са њима (егзарсима) и не намјеравамо да се сретнемо, јер су дошли овђе без нашега благослова. Као представници канонске Цркве у Украјини, ми нећемо комуницирати. Пратићемо развој догађаја и према њима ћемо се равнати”, рекао је Онфуриј.

„На основу поруке митрополита Онфирија, чланови Синода данас ће одлучивати о овој теми”, саопштила је Московска патријаршија.

Поздрављајући Онфурија, патријарх Кирил „изразио је наду да ће јерархија Украјинске православне цркве наставити једини прави пут – да обављаја своје службе у складу са канонима Православне цркве”. Оваква формулација можда у себи крије страховања Москве од друкчијега расплета – наиме, како су објавили извори у Кијеву, најмање десетак архијереја УПЦ-МП, скупа са архијерејима Кијевске патријаршије, потписало је прољетос захтијев Цариграду за издавање томоса обједињеној Цркви Украјине.

У међувремену, Цариградска патријаршија је данас објавила црквене документе из 1991. и 1992. из којих се види да је и митрополит Онфуриј Березовски био потписник апела Московској патријаршији да још тада додијели аутокефалност Украјинској цркви!

Стижу и прве реакције. Андреј Курајев, изузетно утицајни протођакон, ранији професор Моковске духовне акдемије, аутор веома цијењенога уџбеника „Основы православной культуры”, објавио је на своме профиле:

„Ура, ми смо (Руси) сада и сами постали расколници!”

 

Владимир Јовановић, „Антена М“

 
Последњи пут ажурирано ( петак, 14 септембар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 24 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Чувај се сине мој јеретика и њихове приче, јер се наша земља такође испунила њима! Ако ће ико да спасе душу своју, то ће бити само кроз живот у Православној вери. Јер нема боље вере од наше свете Православне вере. Сине мој, није добро хвалити нечију туђу веру. Ко год хвали страну веру, он је као онај који напушта своју властиту Православну веру. Ако неко хвали своју а и туђу веру, он је као човек са две вере и близу је јереси. Ако ти ико каже: "Твоја вера и моја вера су од Бога," ти сине мој треба да одговориш: "Јеретиче! Да ли мислиш да Бог има две вере? Зар не знаш шта пише у Писму: Један Господ, једна Вера, једно Крштење." (Ефе. 4,5) Зато се чувај таквих људи и увек стој у својој вери. Не братими се са њима него их избегавај и ходи у својој вери и добрим делима! Сине мој, чак ако буде потребно и да умреш за своју свету веру, не бој се смрти! Тако су и светитељи умирали за своју веру, и сада су живи и са Христом.

Св. Теодосије Кијевски
Из његовог писма принцу кијевском кога су паписти хтели обратити


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.