header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Савети мудрих Стараца: седам ствари о којима треба ћутати
Савети мудрих Стараца: седам ствари о којима треба ћутати Штампај Е-пошта
субота, 22 септембар 2018

 1. Прво што треба држати у тајности јесу сопствени далекосежни планови. Ништа не говорите све док се они не испуне. Многе од наших замисли не само да нису идеалне, већ имају огроман број слабих места, по којима је веома лако ударити и све разрушити.

         2. Друга ствар коју не треба разглашавати је сопствена доброта. Добро дело је права реткост у данашњем свету, и управо зато га треба чувати као зеница ока. Не хвалите се добрим делима. Гордост ће то одмах увидитети и потрти сво то добро које је дошло као резултат доброчинства.

3. Трећа ствар коју не треба разглашавати, ни налево ни надесно, – то је сопствени аскетизам – уздржавање од хране, сна, итд. Физичка аскеза доноси корист само ако има, између осталог, и осећајну димензију.

4. Четврто, о чему треба ћутати, - то су сопствена храброст и хероизам. Неког сналазе спољашња, а неког унутрашња искушења. Спољашња искушења су видљива, због чега људи за њих добијају награде. Но, победу унутрашњих искушења нико не примећује, због чега се за њих никаква награда и не добија.

5. Пето, о чему не треба говорити, - то је духовно знање. Духовна знања имају разне нивое и треба их откривати тек по достизању одређеног нивоа чистоте спознаје. Основна грешка почетника, као носиоца истине, је жеља да се подели велико духовно знање, које, уместо да донесе добро човеку, само га још више упетљава па чак и плаши.

6. Шесто, што не треба посебно делити са другима, је прича о конфликтима у својој кући и генерално о свом породичном животу. Запамтите: што мање будете говорили о проблемима у вашој породици, утолико ће она бити јача и стабилнија. Спор ослобађа од негативних емоција, које су нагомилане у процесу комуникације.

7. Седмо, о чему не треба говорити, - то су ружне речи које сте чули од некога. На улици можете да упрљате ципеле, а можете да упрљате и душу. А човек који, дошавши кући, препричава све што је чуо од неког глупака на улици, ничим се не разликује од човека који је ушао у кућу и није изуо ципеле.

 

Превод са руског: „Борба за веру“

Извор: „Москва Трећи Рим“

Последњи пут ажурирано ( недеља, 23 септембар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 26 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.