header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Вавилонска пометња међу "православним" екуменистима
Вавилонска пометња међу "православним" екуменистима Штампај Е-пошта
петак, 28 септембар 2018

 ВАРТОЛОМЕЈ ИЛАРИОНУ: „ВИ ХУЛИТЕ НА МАЈКУ – ЦРКВУ И ОНА ЋЕ ВАС ПРОКЛЕТИ“

Црквени портал на грчкоме језику „Отходоxиа” објавио је данас изводе из стенограма разговора двојице патријарха, цариградскога Вартоломеја и московскога Кирила, са састанка који је 31. августа одржан на Фанару у Истанбулу на захтијев Кирила.

ВАРТОЛОМЕЈ: „Украјинци се не осећају угодно под владавином Русије и желе да буду потпуно слободни на религиозноме и политичкоме нивоу. И стога су затражили од мајке - Цркве [Цариграда] да им помогне. Њихов захтијев мајка-Црква сматра легитимним и пратиће смјернице које су дефинисане на посљедњој седници Светога Синода. [...] Изузев бившега председника [Украјине] Јануковича, кога сам упознао прије 10 година, сви су дошли и питали да ли је Васељенска патријаршија за давање аутокефалије? Посљедњих година, не само председник Порошенко, већ и парламент земље, предузели су одговарајуће одлуке”...

КИРИЛ: „Свјатјејши, сви они који се помињу, су једна иста политичка сила”.

ВАРТОЛОМЕЈ: „Али, они су представници украјинскога народа”.

КИРИЛ: „Они нијесу представници народа. Они су заузели власт због пуча у току Мајданскога устанка [демонстрације у Кијеву 2013-14, након којих су одржани регуларни избори – прим.а]. Желе аутокефалију да би ојачали своју моћ, коју су незаконито стекли. Људи ће их срушити и избачити из власти. Стога траже и желе аутокефалију како би задржали власт с подршком ауторитета Васељенске патријаршије”…

ВАРТОЛОМЕЈ: „Издавање томоса о аутокефалији Украјинске православне цркве је право мајке-Цркве”.

КИРИЛ: „Давање аутокефалије Украјинској цркви је питање, не само Цариградске цркве, него и свих православних и, посљедично, наше [Руске] православне цркве”.

Како наводи „Отходоxиа”, тада је Вартоломеј подśетио московскога патријарха да он, као и митрополит Иларион Алфејев, не могу посетити Украјину (службено им је, због подршке руској агресији, забрањен улазак), а да Кирила мањи дио свештенства из руске јурисдикције у Украјини (УПЦ-МП) не спомиње током литургија.

ВАРТОЛОМЕЈ: „Мислите ли да то није проблем? Зар ово није убједљив доказ да Вас тамо не сусријећу са добродошлицом?”...

КИРИЛ: „Повезујете ли ова питања, Свјатјејши, са ставом украјинскога народа према мени, или са ставом према мени тренутне политичке власти [у Украјини]? Мислим да су то двије различите ствари. Данас политичка власт представља само 8 одсто становништва, али народ Украјине ме подржава својим молитвама”…

Услиједила је дискусија о историјским аспектима јурисдикције коју су Цариград и Москва, прије и послије 1686. године, имали над древном Кијевском митрополијом. Испољене су „радикалне разлике” у тумачењима.

ВАРТОЛОМЕЈ: „Никада Васељенска патријаршија није кршила јединство и сагласност. Они који желе да подривају ауторитет Цариградске мајке-Цркве то раде, они покушавају да је понижавају”.

КИРИЛ: „Имате ли, Свјатјејши, када то кажете, нас у виду?”

ВАРТОЛОМЕЈ: „То се не може тако схватити”.

КИРИЛ: „Зато смо и допутовали овђе, Свјатјејши, да разјаснимо ово питање”.

ВАРТОЛОМЕЈ: „Ви, Ваша Светости, кажете да имате милионе вјерника и да због тога имате политичку моћ. Али, колико је ових милионима крштено? Колико њих одлази у цркву на богослужење? За Православље број вјерника није никада био критеријум. Напротив, увијек су критеријуми били света правила, традиција и канонски поредак”.

Посебно је Вартоломеј био строг према митрополиту Илариону Алфејеву, наводи „Отходоxиа”. Цариградски патријарх се директно обратио присутноме Илариону.

ВАРТОЛОМЕЈ: „Рекли сте да је председник Порошенко подмитио Васељенску патријаршију. Ја Вас директно питам: можете ли то доказати? Ако не можете, Ви хулите на мајку-Цркву и она ће на Вас ставити проклетство… То је недопустиво кад намјерно лажете".

Подśетимо, Амфилохије је, такође, тешким ријечима оптужио Цариградску патријаршију, додуше, не да је подмићена,  него да се у њезиноме крилу заговара јерес „новога папизма”, да дјелује под политичким утицајем Запада и да разара јединство Православља.

„Неки теолози у Цариграду данас постају заговорници новога папизма цариградскога патријарха, што се покушава искористити и у односу Цариграда према Руској цркви”, рекао је 20. септембра Амфилохије за руски портал „Руссиа Беyонд”.

„Ту нажалост има и уплитања политике, као што је било и у вријеме 1920-их година и трагичних сукоба током Првога свјетскога рата и оних који су непосредно услиједили и довели до пропасти Руског царства”, казао је Амфилохије.

„У данашњој Европи и Америци нажалост влада антируска идеологија, коју у неком мјери нажалост прихвата и Цариград.

Наравно, морамо бити свијесни да Цариградској патријаршији данас заиста није лако, међутим, то овој инсититуцији никако не даје за право да намеће у суштини политичке концепције и под утицајем политике Запада разара јединство Православне цркве”.

 

Владимир Јовановић, "Ангтена М"

Последњи пут ажурирано ( субота, 29 септембар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 40 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.